decembar 17, 2017

Američki MMA borac Džef Monson: Osećam duboko u sebi da je Rusija moj dom

Manson

Kako ste došli do ideje da tražite ruski pasoš? Šta vas to povezuje sa Rusijom?

 Dolazim u Rusiju već pet godina i to je bila ljubav na prvi pogled. Zaista sam odmah osetio duboko u sebi da je to moj dom – mesto gde se osećam kao celina i gde osećam mir u sebi i u svojoj okolini. Dom nije uvek tamo gde se čovek rodi.

Volim rusku umetnost, kulturu i književnost – naročito Lava Tolstoja. Upravo ponovo čitam „Rat i mir“. Ta knjiga sadrži toliko istorijskih tema koje i danas imaju smisla. Ruska kniževnost je fascinantna upravo iz tog razloga – nikada ne gubi na relevantnosti i svaki put kada ponovo čitate neki od ruskih klasika, to je kao da ga čitate po prvi put.

Ali je najviše ruski narod razlog zbog kojeg ostajem ovde. Rusi su me puno podržali svih ovih godina. Oni su velikodušni, jaki i umni ljudi, koji su otelotvorenje mnogih osobina koje možete da nađete kod najboljih svetskih lidera i boraca.

Da li planirate da živite u Rusiji za stalno?

 Da, planiram da se nastanim u Rusiji. Jedino što me u tome trenutno sprečava je to što je moja porodica još u Americi. Moj cilj je da se preselim u Rusiju za stalno do kraja sledeće godine.

Već sam počeo da učim jezik, a sledeće godine ću početi intenzivno da ga učim. Ruski je jako težak, ali ja uvek sve radim u takmičarskom duhu i uspeću da ga naučim. Kao što kažu Kinezi, putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom!

Šta mislite o Rusiji u svakodnevnom životu? Da li postoji ovde nešto što je teško ili čudno za navikavanje?

Više volim život ovde jer u Rusiji ima autentičnosti i humanizma koji danas nažalost nedostaju u zapadnjačkom potrošačkom društvu. Rusija ima vrlo plemenitu dušu, a to je ono što mi odgovara. Zato sam ovde.

Zanimljivo je da spominjete stvari na koje se teško navikava. Rekao bih da je to saobraćaj. Takmičio sam se svuda u svetu, ali nigde nisam video tako velike gužve u saobraćaju kao u Moskvi! Izuzev na Filipinima! Ali čim budem savladao jezik i moskovski metro, to mi više neće biti problem.

Rekli ste da ćete u Rusiji otvoriti škole za borilačke veštine. Šta tačno želite da učite Ruse?

Imam dva glavna cilja. Prvi je da odrasli nauče samoodbranu. To povećava samopouzdanost i sposobnost da se snađu u nepredvidljivim situacijama. Samoodbrana nije povezana samo sa fizičkim obračunom. Radi se o tome da se čovek dovede u sklad sa svojim okruženjem i da nauči samokontrolu.

Drugi cilj je da besplatno učim decu borilačkim veštinama. Zanima me da pomažem deci, naročito onoj koja se nalaze u problematičnoj situaciji. Ja sam sin psihiloga i najvažnija stvar u životu mi je da pomažem deci.

Ono što mi se sviđa u Rusiji je to što bogati ljudi osećaju obavezu da pomognu drugima. Nažalost, toga nema na Zapadu gde ima toliko besmislenih prepreka.

Da li mislite da ruski borci imaju potencijal da nametnu tempo u vodećim MMA promocijama?

Da, apsolutno. Uopšte ne sumnjam u to da će Rusija postati broj jedan u svetu u MMA borbi u roku od par godina. MMA borbe su razvijenije u Americi jednostavno zato što su tamo duže prisutne. U Rusiji postoji divna tradicija po kojoj se deca šalju da uče borilačke veštine dok su mali – sambo, džudo, boks… Amerika nažalost nema takvu tradiciju.

Ako poredim MMA borbe u Rusiji od pre pet godina i sada, to je kao dan i noć. MMA borbe ovde su žestoke. A to je zahvaljujući borcima kao Fedor Emelianenko, za kojeg zaista mislim da je najbolji MMA borac ikad. Bori se protiv najboljih na najvišem nivou već 12 godina, i još nije poražen. To je nešto što je potpuno neverovatno. On je najbolji među najboljima i nadam se da ću mu pomoći da razvije borilačke veštine u Rusiji.

Da li ste bili na Kavkazu? Dagestanci i Čečeni su tradicionalno vrlo vešti u borilačkim veštinama. Šta vi mislite o tome?

Da, posetio sam dve ruske republike: Ingušetiju i Čečeniju. Na Kavkazu postoji legendarna tradicila borilačkih veština. Dagestan i Čečenija su poznate po visokom nivou u rvanju. Čečenski predsednik, Ramzan Kadirov je imao važnu ulogu u širenju popularnosti sporta u Čečeniji, gradeći infrastrukture za decu, ali i zahvaljujući promocionalnom radu u medijima. On redovno vežba sa prijateljima pred kamerama i poziva poznate sportiste u republiku.

Imate 44 godine. Koliko dugo još mislite da ćete se takmičiti? Roj Džouns nije uspeo da se vrati na svoj prethodni nivo kada je postao ruski građanin. Da li vas brine njegovo iskustvo?

Nisam zabrinut. Prvo, moram da kažem da je Roj legenda. On je jedan od najboljih boraca ikad. Njegov protivnik se jednostavno tog dana bolje borio. Istina je da uvek osetimo pritisak pre borbe, ali ja ga sada osećam još više jer pobedu dugujem ruskom narodu. Znam da sam bliže kraju nego početku moje karijere, ali planiram da nastavim sve dok ne budem osetio usporavanje. Do tada ću se boriti protiv svih koje mi budu dali kao protivnike u ringu. Ne interesuje me o kome se radi. To predstavlja mene i moj rad.

Da li idete i u druge predele Rusije?

Svuda sam putovao – od Bajkalskog jezera do Nižni Novgoroda. I svaki put kada posetim neki novi grad, pomislim: „Hmmm. Možda ću se ovde preseliti zauvek!“ Lepo je imati takve probleme, zar ne? Rusija je tako lepa zemlja. Ne verujem da na svetu postoji još jedna takva zemlja. Ne šalim se.

Koje osobine kod ljudi najviše cenite? 

Ljubaznost i promišljenost. Sposobnost da gledate dalje od samog sebe – da vidite celokupnu sliku i da život ne znači samo „ja“ i „još, još, još“. Kada bi ljudi to razumeli, svet bi bilo mnogo lepše mesto.

Mnogi ljudi znaju da sam komunista a glavni razlog za to je činjenica da smo postali zaokupljeni materijalnim stvarima i zaboravili da smo svi mi ljudska bića, kao i da brinemo jedni o drugima. Treba nam pravednija podela bogastva i prilika.

Rusko iskustvo sa komunizmom nikako nije bilo nedvosmisleno, ali sam siguran da je stvorio izvestan jaz između kulture ovde i materijalizma razvijenih zemalja. To je nešto što je zaista opipljivo za mene i što osećam duboko u sebi kad god provodim vreme sa ruskim narodom.

 

Razgovor vodio: Timur Ganejev

Prevod sa engleskog: Svetlana Maksović

Izvor: RBTH

Povezani tekstovi