avgust 16, 2018

Anatolij Lisicin: Borba protiv revizije istorije

Anatolij Ivanovič Lisicin, senator ruske Dume i potpredsednik komisije za obeležavanje Prvog svetskog rata u Rusiji, zaslužan je za obnavljanje ruskog vojnog groblja u Srbiji, ali i mnoge druge kulturne projekte između dve zemlje. Za naš list, Lisicin govori o sprečavanju pokušaja revizije Velikog rata, učešću Srbije i Rusije, kao i trenutnoj situaciji na Krimu.

Vaš dolazak u Srbiju je bio slučajan?

Da, ja sam u Srbiju došao iz drugih razloga, kod prijatelja Milana Radenkovića, sa kojim često idem u lov, pa sam za vreme posete posetio i groblje ruskih vojnika i primetio da je za razliku od francuskog groblja zapušteno. Osetio sam veliku nelagodu i nikako nisam želeo da to ostane tako, pa sam se aktivirao da se groblje obnovi. Bilo je mnogo pokušaja i obećanja od različitih ljudi da će groblje biti obnovljeno, međutim nikada to nisu učinili. Ipak, znao sam da je to veliki posao pa sam odmah kontaktirao Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Rusije, koji je podržao ideju, pa smo započeli jedan veliki i uspešan posao, uz podršku Jedinstvene Rusije.

Kako vam se dopada Srbija?

Osećam se veoma prijatno. Mi smo veoma blizak narod, slovenski, stekao sam dosta prijatelja i saradnika i o Srbiji mislim samo najbolje. Nedavno sam čuo jedan komentar od prijatelja sa kojim se u potpunosti slažem, a koji je rekao da Rusija nije bila dovoljno jaka da zaštiti Srbiju 1999. godine. Da se to danas dešava, Rusija bi stala uz Srbiju. Mnogo mi se dopada odnos srpskog naroda prema Rusiji, koji je veoma prijateljski, što zapravo i govori o velikom prijateljstvu.

Kusturica-i-Lisicin-740x380
Kusturica i Lisicin u Andrićgradu

Potpredsednik ste komisije za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata?

Pošto je Rusija izašla iz rata u martu 1918. godine, zbog revolucije, postoji mnogo neispisanih stranica u Ruskoj istoriji. Ja sam to stalno isticao i potrudili smo se da istinu o ruskom učešću u ratu prikažemo svima. Samim tim, Srbija, kao naš saveznik, zauzima posebno mesto, kada govorimo o Velikom ratu, jer danas mnogi pokušavaju da izvrše reviziju istorije, odnosno da Sarajevski atentat prikažu kao uzrok Velikog rata, dok mnogi Rusiju, koja je imala velike žrtve ni ne spominju prilikom priča o Prvom svetskom ratu. Ja ne mogu da dozvolim da se mnogi detalji zaborave, pa je vrlo bitno da sarađujemo na tom polju. Kod nas se taj rat godinama nije pominjao, skoro čitav jedan vek, pa sam prilično aktivirao , a pošto u Srbiji postoji mnogo ruskih nekropola, jer je Ruska vojska aktivno učestvovala u svim bitkama u Srbiji, trudim se, ispred svoje zemlje, da sve nekropole sredimo, kako bi tim velikim vojnicima mogao bar neko cveće da odnese na grob.

Zašto je Rusija zaboravljena kada govorimo o tom periodu?

Zato što nije učestvovala u završetku rata, ali treba podsetiti na više od milion žrtava ruske vojske, kao i na veliko savezništvo sa Srbijom u tom periodu. Nažalost, zbog komunizma, te žrtve i ta borba su pale u zaborav, tako da je godišnjica prilika da se istorija ponovo prouči i pokaže.

Kakva je situacija na Krimu i da li se uopšte Krim može poistovetiti sa Kosovom?

Krim je nekada bio ruski, ali ga je Hruščov pripojio Ukrajini pedesetih godina prošlog veka. Neki govore da ga je poklonio, postoji i priča da je to siromašni deo kojeg je hteo da prebaci kako bi se Kijev brinuo o njemu. Tamo većinu stanovništva čine Rusi, koji su se demokratski, zajedno sa Ukrajinom odvojili nakon raspada SSSR. Danas, kada su demokratskim putem i referendumom poželeli da budu deo Rusije, to je ostvareno, tako da je to volja građana Krima.

Povezani tekstovi