avgust 21, 2019

Biber: Dijalog čeka novu Evropsku komisiju, Mogerini nema kredibilitet

Svrha samita u Berlinu bila je da se odustane od ideje razgraničenja, a opcija koja je ostala na stolu je priznanje Kosova u postojećim granicama, rekao je za Glas Amerike profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber. Potreban je novi okvir za pregovore, jer je Federika Mogerini izgubila kredibilitet, ocenjuje Biber. On kaže i da vlast u Srbiji nije iskrena u nameri da zemlju uvede u EU, a da je slabost opozicije u tome što nema jedinstvenu politiku, ni podršku spolja.

Glas Amerike: Danas ste u Vašingtonu učestvovali na panelu o Zapadnom Balkanu na kome je istaknut aspekt Berlinskog samita o kojem nismo čuli u srpskim medijima – da su se Berlin i Pariz usaglasili da nema razganičenja i da se odustalo od te ideje. Ako su sada u tome jedinstveni Pariz i Berlin, da li to onda znači da je na stolu priznavanje nezavisnosti Kosova u postojećim granicama?

Florijan Biber: Pa to je jedina alternativa razgraničenju i svrha ovog samita je bila da se zatvori diskusija o razgraničenju, i da Francuska prihvati do neke mere nemački stav koji je bio da nema rešenja koje podrazumeva promenu granica. I svako drugo rešenje, nije jasno kako će izgledati, ali mora da podrazumeva postojeće granice. To još nije dovoljno – u smislu šta to znači kada je reč o suštini tog dogovora.

Glas Amerike: Čini se da su izjave predsednika Srbije i Kosova oštrije nego ranije. Naredni sastanak je zakazan za početak jula u Parizu, ali mislite li da je dijalog moguće otvoriti u postojećim okolnostima?

Biber: Mislim da nije bila svrha da se otvori dijalog u ovom trenutku, jer ne postoje uslovi. Jer nema komisije, nema medijatora sa strane EU koji je u stanju da vodi taj dijalog. Federika Mogerini je izgubila kredibilitet, njen mandat traje još samo nekoliko meseci i treba smisliti okvir za pregovore. Dosadašnji okvir nije doneo rezultate, nego je doveo do ideje razgraničenja. Svrha je, mislim, bila da se zamrzne taj proces dok se čeka nova komisija, novi okvir, i onda će biti moguće. Za sada su stavovi jako udaljeni i ne postoji spremnost ni sa jedne ni sa druge strane da se vodi ozbiljan razgovor i da se približe stavovi, da se omekša situacija.

Glas Amerike: Kazali ste da se EU nije pokazala kao dobar medijator, a ovde u Vašingtonu smo nedavno čuli stav američkog diplomate Brajana Hojta Jia da članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU do 2025. nije realno i da EU i zemlje kaniditati treba da prestanu da se pretvaraju da se sprovode reforme. Da li je EU i dalje „šargarepa“ za Srbiju?

Biber: Ja mislim da „šargarepa“ i dalje postoji i to smo videli u Makedoniji kod rešavanja spora sa Grčkom. Broj građana koji žele u EU je 80 odsto, i dalje je veliki broj. Znači, postoji mogućnost, ali je „šargarepa“ samo u funkciji ako elita to želi, da stigne do članstva. To je slučaj u Severnoj Makedoniji, da vlast želi, ali sumnjam da vlasti u Srbiji i na Kosovu iskreno žele članstvo u EU. Oni pričaju da to žele, jer je dobro pričati, dobro je imati podršku sa zapada i podršku građana – ali to ne znači da to stvarno i žele, jer njihovi ciljevi i način vladanja nisu u skladu sa EU. U tom smislu, oni to glume i u tom smislu EU mora da nudi jasnu šargarepu, ne u smislu datuma – jer je 2025. oduvek bila nerealna, nego u smislu jasnih reči, šta je problem. Da postoji „captured state“, odnosno vlasti u regionu koje zloupotrebljavaju moć. Jasni signali iz EU bi bili potrebni regionu.

Glas Amerike: Opozicija i građani u Srbiji protestuju zbog slabljenja demokratije i ugrožavanja medijskih sloboda, na šta su reagovale i međunarodne novinarske organizacije. Ali se čini da međunarodni zvaničnici mlako reaguju, čak oklevaju da upute otvorenu kritiku. Da li su protesti u ovakvim okolnostima realna pretnja vlasti Aleksandra Vučića?

Biber: Ja mislim da, nažalost, u normalnom demokratskom okviru, opozicija bi trebalo da bude u mogućnosti da preuzme vlast, ali to nije slučaj u Srbiji. Zato što Aleksandar Vučić je sistematski uništavao opoziciju, prostor za građanske ideje, medijski i prostor civilnog društva i u tom smislu je taj prostor jako mali danas. I imamo slabu opoziciju i političare koji nemaju pun legitimitet čak i kod građana koji idu na proteste. Većina ne podržava političare koji vode opoziciju. Takođe, ima mnogo raznolikih ideja – od proruskih do prozapadnih, do nekih skoro fašističkih, neliberalnih stavova – I tu je teško imati jasan profil koji nudi nešto znatno različito od sadašnje vlasti.

Glas Amerike: A imaju li podršku spolja?

Biber: Nemaju. Oni pokušavaju, ali nemaju jasan stav da podržavaju na primer integraciju u NATO ili EU, i sa te strane je jako teško dobiti podršku zemalja članica EU ili Vašingtona.

Izvor – Glas Amerike

Povezani tekstovi