februar 23, 2018

Borbe u Nagornom Karabahu: novi potez na evroazijskoj „šahovskoj tabli“?

nagorno karabah

Noću između 1. i 2. aprila azerbejdžanske oružane snage su počele široku ofanzivu duž čitave linije dodira strana u Nagornom Karabahu. Neuspešan pokušaj prodora azerbejdžanske diverzione grupe od nekoliko desetina ljudi prerastao je u napad na pozicije Karabaha, uz korišćenje helikoptera. Stižu saopštenja o korišćenju teških sistema naoružanja i o pogibiji civila iz naselja NKR jer su korišćeni sistemi „Grad“.

Armija odbrane Nagornog Karabaha prešla je na aktivna kontraofanzivna dejstva i u potpunosti kontroliše situaciju u prvim linijama, izjavio je David Babajan, načelnik Glavne informativne uprave aparata predsednika Nagorno-Karabaške Republike, u intervjuu agenciji „Novosti-Armenija“.

Da postoji verovatnoća novog zaoštravanja u Nagornom Karabahu eksperti su upozoravali više puta. Zajedničko u mnogim komentarima je bilo upadljivo poklapanje pozicija posrednika iz Minske grupe OEBS-a koje su predstavljali Rusija, SAD i Francuska, a ticalo se neprihvatljivosti eskaliranja konflikta i neophodnosti da se on sredi političkim dijalogom. Takva sličnost je bila u primetnoj suprotnosti sa razilaženjem pozicija Moskve i Vašingtona po „ukrajinskom“ i „sirijskom“ pitanju.

Može da se pretpostavi da je pozicija Moskve koja predstavlja zaštitu sopstvenih interesa na post-sovjetskom prostoru i u borbi sa međunarodnim terorizmom na Bliskom Istoku počela da izaziva sve veću razdraženost kod onih snaga na Zapadu (među kojima je i Turska: nedavno su u Ankari održani azerbejdžansko-turski pregovori na najvišem nivou) koji, i to ne prvi put, polažu sve veću nadu u terorizam. Da podvučemo da je jedno od prethodnih krupnih zaoštrenja u Nagornom Karabahu, do koga je došlo u avgustu 2014.godine, bilo usaglašeno sa pokušajima ukrajinskih oružanih formacija da odseku republike Donbasa od ruske granice, kako bi ih zatim uništili.

Ovog puta su intenzivnia vojna dejstva u zoni Nagorno-karabaškog konflikta obnavljeni trenutku kada su predsednici Jermenije i Azerbejdžana bili u Vašingtonu na samitu o nuklearnoj bezbednosti. Istovremeno je primećeno da su u Vašingtonu održani i pregovori državnog sekretara SAD Kerija sa predsednikom Azerbejdžana Alijevom na kojima je diskutovano o pitanjima koji su se ticala Nagorno-karabaškog konflikta.

Prema azerbejdžanskim izvorima, komentarišući susret Keri – Alijev, predstavnik Stejt departmenta Džon Kirbi je konstatovao „Državni sekretar Keri je potvrdio da SAD podržavaju teritorijalnu celovitost Azerbejdžana…“

Eksperti su više puta ukazivali na tihu vezu „karabaškog pitanja“ sa američko-azerbejdžanskom saradnjom u energetici. „Glavni inicijator formiranja projekta „Južni gasni koridor“ je Azerbejdžan. Taj program ima važnu ulogu u obezbeđenju energetske bezbednosti Evrope“, – podsetio je Džon Kirbi. Kako je on rekao, Keri je podržao Baku u pitanju pretvaranja Azerbejdžana u regionalni trgovinski centar i zahvalio je Alijevu za učestvovanje njegove zemlje „u mirotvornoj misiji NATO-a, kao i zbog njegove borbe sa terorizmom“. (Da u zagradama konstatujemo: poslednjih meseci se Rusija više puta sudarala sa terorističkim aktivnostima u južnim delovima Dagestana koji predstavljaju granicu sa Azerbejdžanom).

Može da se pretpostavi da su inicijatori nove vojne provokacije u Nagornom Karabahu već pretrpeli neuspeh. Iz Stepanakerta javljaju da su u mardakertskom pravcu karabaški specijalci uništili azerbejdžansku diverzionu grupu i oborili azerbejdžanski helikopter. Prema potvrđenim vestima, karabaške snage su na jugoistočnom delu fronta onesposobile dva tenka, a na severoistočnom – jedan tenk i jednu bespilotnu letilicu.

Moskva je vrlo uznemirena zbog saopštenja o ozbiljnom zaoštravanju situacije u zoni Nagorno-karabaškog konflikta, kaže se u izjavi zvaničnog predstavnika MIP-a RF Marije Zaharove. „Pozivamo strane da se uzdrže, smatramo da je neophodno da se u prvom redu odmah prekinu ratni sukobi, – kaže se u dokumentu. – MIP Rusije održava stalnu vezu sa rukovodstvom spoljnopolitičkih institucija Azerbejdžana i Jermenije“.

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je u razgovoru s ministrima MIP-a Jermenije i Azerbejdžana pozvao da se utiče na situaciju u Nagornom Karabahu i da se nasilje prekine. Istovremeno je ministar odbrane Rusije, general armije Sergej Šojgu obavio vanredne telefonske razgovore sa ministrima odbrane Jermenije Sejranom Oganjanom i Azerbejdžana Zakirom Gasanovom.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je vrlo uznemiren zbog saopštenja o obnavljanju ratnih dejstava na liniji dodira u Nagornom Karabahu, novinarima je izjavio sekretar za štampu Predsednika Dmitrij Peskov, i „pozvao je strane koje su u konfliktu da odmah prekinu vatru i da se suzdrže tako da ne dođe do novih ljudskih žrtava“.

Treba da se bude spreman da će Zapad pokušati da iz nastale situacije izvuče maksimum. To treba da se shvati kao činjenica, obzirom na kompleksnost operacija koju su poveli ljubitelji igre na „velikoj šahovskoj tabli“. Čini se da poziv za hitni prekid vatre koji je potkrepljen konkretnim postupcima treba da se odnosi u prvom redu na stranu koja je prekršila mir.

Sada pre svega treba da se učini sve kako bi se zaustavilo krvoproliće i isključila mogućnost ponavljanja vojnih provokacija protiv Nagornog Karabaha u budućnosti.

Andrej AREŠEV

Izvor: Fond Strateške Kulture

Povezani tekstovi