decembar 17, 2017

Branislav Lečić: Dok god se plemstvo bavi sobom, seljak strada

Branislav-Lecic-3

Kakav nam je odnos prema kulturi?

Potpuno bez svesti o njenom značaju. Kultura nije samo sektor u vladi, kultura nije samo spomenik kulture ili neka institucija, kultura je dimenzija koja prožima sve. Ona je i start i cilj. Setite se samo da kad sve nestane, kroz istoriju, i kad se sve pretvori u prah, ostaje samo kultura. I onda se to zove kultura Asteka, Inka, evropska kultura, kultura Starih Grka… A zašto ne bismo sačuvali i srpsku kulturu!

Da li možemo da očekujemo napredak, ili takav odnos o kome govorimo, kada  nam pojedini nosioci državnih funkcija poseduju sumnjive diplome i čak ne izgovaraju pravilno reči na srpskom jeziku?

Tako ne možemo. Za napredak uvek su bili potrebni osvešćeni i kulturni ljudi, nesebični lideri i reformatori. Vreme je da prepoznajemo ljude po delu, a ne po priči.

Bulevar revolucije

Jedan period života si proveo Hilandaru?

Samo ću vas podsetiti da Hilandar nije u Srbiji, a izuzetno je važno mesto za naš kulturni i duhovni identitet

Boraveći u manastiru, shvatio sam koliko je duhovna sila Hilandara jaka i koliko mi je pomogla da prepoznam vrednosti pravoslavne vere kojoj pripadam. Moje pravoslavlje, otvorilo me za sve druge religije. Ako hoćeš da budeš čovek sveta, pre svega moraš upoznati kuću u kojoj si rođen. Ja sam dete Srbije.

Zahvaljujući Svetom Savi, koji je odveo i svog oca Nemanju, na Hilandaru je ustoličen duhovni pogled na srpsko biće iz neke daljine. Poput slikara koji mora da se izmakne od svog dela da bi video njegovu celinu, pogled sa Hilandara pruža jasnoću te celine.

Svaki Srbin bi trebalo da poseti Hilandar, jer je tamo dovoljno mira da čovek oslušne sebe i oseti duh kome pripada. Mi smo u ovoj buci zaboravili na sebe, ne čujemo sebe, nikako da zaćutimo i oslušnemo sopstveno biće. Na Svetoj Gori je to  mnogo lakše i brže.

Branislav Lečić kao Crni u seriji „Sivi dom“

Da li je običan čovek u Srbiji zaboravljen?

Dok god se plemstvo bavi sobom, seljak strada.

Žalosno je što, u srpskom narodu, sva inteligencija i svi talenti nisu usmereni da dignu duhovni nivo kompletnog plemena. Ono je više nego ikad u istoriji ugroženo i napadnuto sa svih strana, a sada već i ozbiljno iznutra. To je ozbiljan duhovni pad. Zaboravljamo na sopstveni narod. Mnogo se šljama nakotilo, koji je spreman da proda zemlju, ime i državu zarad ličnog kapitala. Ne daj bože da oni postanu većina. Onda ćemo zaista nestati.

Plemić koji brine o svom seljaku, čuva svoje plemstvo. To je plemić.

Jesmo li izgubili svoj nacionalni identitet s obzirom da se ne bunimo? Da li je to strah da nas ne čuje vođa ili mali nebitni vlastodržac koji to može preneti vođi?

Možda je čudno, ali ja imam razumevanja za to.

Malo je naroda, koji su za tako kratak istorijski period primili toliko snažnih udaraca i ostali na nogama. Postalo je normalno da nas svi plaše, pa se neki strah u nama stvarno i zapatio.

Ljudi samo gledaju kako da prežive i ugrabe ono malo života, a neki žele da sve to iskoriste, tako da imamo inflaciju mesija. Previše ih je, i svi se guraju u prvi plan, ali na kraju to ipak ispadne monodrama.

Takva soliranja danas isključivo znače poraz. U modernom svetu, individualnost se ostvaruje preko tima, a lider je onaj koji organizuje ljude i delegira odgovornost, a ne neko ko je preuzeo sve na sebe. Ko to čini, već najavljuje dijagnozu.

U brizi da ostave utisak, mnogi su zaboravili običnog čoveka iako ga često (zlo)upotrebljavaju upravo da bi ostavili utisak.

Da li Demokratska stranka danas, posle deset godina porazne vladavine, u koju si se ti nedavno vratio, može da igra političku utakmicu sa SNS-om?

Mislim da je Demokratska stranka jedina opozicija u zemlji. Samim tim je prozvana i pozvana da uđe u ozbiljnu političku borbu sa vladajućom partijom, jer bez konkurencije nema demokratije.

Politika SNS, u kojoj je opozicija neprijatelj, nije afirmacija demokratije. To je korak unazad, ulazak u apsolutističku vlast i imitiranu demokratiju.

Zato mislim da Demokratska stranka ima velike šanse da se svom snagom bori za demokratske principe i ideje Zorana Đinđića, koji je svoj život položio upravo za njih. Sada je svima već jasno da je slabljenje DS-a i njihovo nekorektno ponašanje i dovelo do pojave naprednjaka. Ali, Demokratska stranka je sposobna da se menja, i da ponovo potraži suštinu, a to znači da zaštiti opšti interes.

Najveću količinu stručnih kadrova i slobodnog političkog izražavanja mišljenja upravo ima DS. Ona poseduje i intelektualnu bazu i strategiju ekonomskog i političkog razvoja zemlje. Naprednjaci su i napredovali zato što su tu politiku ukrali.

Zato mislim, da na ovim izborima, ne sme da ima onih koji mogu da se sakriju, jer su svi odgovorni. Dobije li drugi mandat i većinsku vlast, SNS će biti otvorenije agresivna nego  sad.

 

U ulozi Gavrila Milentijevića

Kako bi prokomentarisao svakodnevno skrnavljenje kulture u medijima, gde opskurni likovi dobijaju više prostora od kulturne i intelektualne elite?

Ozbiljan atak na društvo, srozavanje duhovnog i etičkog identiteta ovog naroda. Ono malo smisla nestaje, a sve što sebe smatra normalnim povlači se i ne učestvuje u javnosti, niti pokazuje svoje mišljenje, niti se nadahnjuje željom za borbom, nego odustaje i traži svoj mikrokosmos koga može da osmisli. Nestaje javno mnjenje i sloboda razmene mišljenja. Sve postaje žuto i trivijalno i to na nacionalnim frekvencijama.

Demokratska stranka mora da ustane protiv toga, jer ovde se radi o napadu na duh. To je psihofizičko pripremanje naroda za etičku i emotivnu manipulaciju. Ako trivijalnost i prostakluk troše naše dragoceno vreme, i ako nemamo ništa pametno inspirativno i kreativno da čujemo sa nacionalnih frekvencija, znači da je neko osvojio i pokorio nacionalni duh.

Onda brate borba! Nećemo se dati. Ako ćutiš, pristaješ.

Nije ovo prvi put, već smo jedan krug prošli. Dovoljno je da rešimo i toga više neće biti. Nismo valjda toliko slabi duhovi i toliko bez snage, da nemamo hrabrosti da živimo svoj život, pravi život, u kojem postoje vrednosti i za koje vredi da se borimo. Ne verujem da smo baš toliko otupeli.

Dakle, partije treba da budu servis koji će afirmisati profesionalizam i stimulisati ljude da aktivno učestvuju na stvaranju društvene blagodeti, konkurenciju pameti i kvaliteta.

Upravo je to budućnost Srbije koju želim da ostvarim sa Demokratskom strankom i zbog toga sam deo  tima.

 

 

Izvor: Srpski glas

Piše: Slaviša Pavlović

Povezani tekstovi