decembar 17, 2017

Ćirilica u Dubrovniku

dubrovnik_5

I pored sistematskog zatiranja srpskih tragova u Dubrovniku, u  gradu pod Srđem  opet se štampa jedan časopis na ćirilici

Pod  okriljem  lokalnih srpskih veća štampa se  časopis „Poma“  koji nosi ime po čuvenoj pesmi gospara i kontea dr Meda Pucića, jednog od najpoznatijih Srba rimokatolika .  „Poma“  je palma, a po  njoj se zvao i časopis  koji je kao gimnazijalac uređivao akademik prof. dr Petar Kolendić i zbog kojeg  je  proganjan. Kako su se sa srpstvom i ćirilicom u Dubrovniku  obačunavali  1914, 1939, 1941, 1945, ali u današnje vreme.

20160105_223831_000

Da. Dobro  ste pročitali, ćirilica je opet prisutna  u Dubrovnika  i to u ova zla, tmurna  vremena i mada je pre dve godine na ulazu u Dubrovnik stavljen transparent:  „Stop ćirilici“.  Vest o štampanju  časopisa na ćirilici  u Dubrovniku deluje  nestvarno,  jer  dolazi u doba kada se  Hrvatskom širi zlozapočeto razbijanjem ćiriličnih tabli u Vukovaru. Novostvorena koalicija  između  HDZ  i  Mosta , izborne liste psihijatra Bože Petrova, sačinjena uz pomoć  Katoličke crkve,  krupnog kapatala i tajnih službi, koje su zavrbovale jednog  srpskog stolara (kumrovačkog đaka), na ćirilicu gleda kao na vruć krompir. Psihijatar Petrov , sa svojih 15 lojalnih saborskih zastupnika,  mesec dana je zaluđivao celu Hrvatsku. Taj je jedino maksimalno odlučan kada tvrdi da nećeda se izjašnjava o problemu ćirilice. Tihomir Orešković „nestranački“  mandatar ove  novokomponovane koalicije HDZ+Most, decidirano je rekao „da nije vreme za ćirilicu u Vukovaru“. Čovek ne zna dobro hrvatski jezik. Zašto bi onda morao da poznaje i hrvatski pravni poredak i međunarodne pravne standarde? O manjinskim pravima da i ne govorimo.

Otuda me je,  dan pred Badnje veče, posebno  iznenadila i obradovala  poštanska pošiljka  poslata sa  adrese Ulica „Od puča br. 8“, 20.000 Dubrovnik.  U  njoj decembarski , a četvrti po redu broj „POME“.  Izdavači su Srpska vijeća : grada Dubrovnika, Neretvansko-dubrovačke  župe i  grada Metkovića. Izbori za ova Veća održani su sredinom prošle, 2015. godine. Ova  vijeća  fukcionišu kao  neprofitna pravna lica, koja se bave uglavnom  pitanjima kulturei informisanja na lokalnom nivou.  To nam objašnjava i  četvrti broj „POME“.  Poma je palma, o kojoj je pevao veliki književnik, političar i pravnik,gospar i konte MedPucić (1821 – 1882). Ovaj Srbin rimokatolik  pisao je te stihove  sa namerom  da u Dubrovniku probudi srpski nacionalizam.  U svojim stihovima govori i o presađivanju pome „u srbsko primorje“.  Ti stihovi nalaze i četvrtom broju „Pome“, koja u uvodniku  podseća da je još jedan slavni Srbin rimokatolik iz Dubrovnika bio inspirisan  palmom, pa je časopisu koju je uređivao,  kao ćak dubrovačke gimnazije, dao ime „Poma“. Bio je to akademik prof. dr Petar Kolendić (1882 – 1969), koji je  1902. godine izbačen iz Gimnazije, pošto su austrijske vlasti sprovele istragu koja je pokazala da  postoji subverzivna  organizacija Srba rimokatolika  i među gimnazijalcima.

Kolendić je zaradio „izgon“, a svi primerci časopisa koji je uređivao su uništeni, tako da je istorija srpske kulture u Dubrovniku lišena još jednog izuzetnog spomenika.

Zbog ćirilice i srpkih  nacionalnih  ideja 1914. godine, posle sarajevskog atentata, hapšeni su  i proganjani i Srbi rimokatolici i pravoslavci.  Internirani su na Mamulu i druge okolne tvrđave, ali i u austrijski Volseg. U tom  dalekom gradu u zatočeništvu umro je 1916. godine dr Frano Kulišić, sekretar  Matice srpske u Dubrovniku. O prenosu posmrtnih ostataka dr Kulišića, organizovanom 1937. godine  piše i „Poma“ u decemabarskom broju iz 2015. godine.

Posmrtni ostaci ovog  vođe mladih Srba  rimokatolika u Dubrovniku  bili su izloženi u prostorijama sokolskog društva „Dušan Silni“. Na zgradi sokolskog društva u Pilama od 1908. godine pa 1939,  godine stajao je ogromni ćirilični natpis „DUŠAN SILNI“. Ovo sokolsko društvo  osnovao je poznati advokat Mato Gracić, Srbin rimokatolik, suvlasnik Srpske dubrovačke štamparije,  akcionar privrednog društva koje je Dubrovniku darivalo tramvaj, veliki dobrotvor koji je finasirao i rad Dubrovačkog srpskog pjevačkog društva „Sloge“, Srpskog brastvai  Dobrotvornu zadrugu Srpkinja. Većina ovih udruženja našla su se zbog ćiriličnih naziva na meti  ekstremista 1914. godine  kada je devastirana zgrada sokolskog udurženja „Dušan Silni“. Slično se zbilo  i 1939. godine  po iključenju Dubrovnika noformiranoj  hravtskoj banovini. Tada se u Dubrovniku na meti našlo gotovo sve što je srpsko.

 

Ante Pavelić je 25. aprila  1941.godine, kao poglavnik fašističke i ustaške NDH  potpisao zakonsku odredbu o zabrani upotrebe  ćirilice na teritoriji Hrvatske!

Posle Drugog svetskog rata ono što su započeli frankovci i ustaše dovršili su komunisti, koji su ugasili  srpsko pjevačko društvo „Slogu“ i  preostale srpske organizacije. Bio to faktički kraj pokreta Srba rimokatolika.  U poslednjoj deceniji  prošlog  veka  sledbenici Franje Tuđmana iz Dubrovnika su proterali  mnoge ugledne  Srbe. Neki od  tih prognanih Srba su  čak dobili političkiazilu dalekoj Australiji.

U svim tim progonima  nalazimo i odgovor zašto u „POMI“  nema više tekstova o sadašnjim aktivnostima  Srba u Dubrovniku. Jednostavno u celoj neretvansko-dubrovačkoj  županiji preostalo je manje od tri hiljade Srba. Zato je izdavanje  časopisa na ćirilici na 44 strane danas veliki podvig. To što se isti bavi više istorijskim nego aktuelnim temema  u časopisu, objašnjavaju na sledeći način:

„Temeljna  ljudska prava podrazumevaju participaciju  kulturnog pamćenja i time se problematizira i problem ljudskih prava u formi  kulturnog djelovanja. Kultura je sredstvo suočavanja s prošlošću i sredstvo problemiziranja Srba u Hrvtskoj i zbog toga je neophodna kulturna autonomija koja nije u suprotnosti sa političkom emancipacijom.“

Uredništvu „Pome“ nedostaje  novinarskog  znanja i veština, ali  i pored toga časopis odiše nekim posebnim gospodstvom i elegancijom koja  potiče iz jednostavnosti. Prelom je bez kolumni, kao u knjigama.  Odabir tema, posebno onih istorijskih i istraživačkih je na zavidnom nivou.   Tu je i rubrika „Govor slikom“. Fotografije  služe umesto tekstova o aktuelnim zbivanjima.  Na centralnom mestu su fotografije sa svete liturgije i ostalih aktivnosti  vezanih za crkvu Svetog Blagoveštenja u Dubrovniku i obeležavanje praznika bitnih za  pravoslavlje i svetosavlje. One nas podsećaju i na to koliko je danas mala srpska zajednica u Dubrovniku, ali žilava, obrazovana i dostojanstvena sa neizmerno bogatom tradicijom. U jednoj tako maloj zajednici, pod takvim uslovima,  pravi je podvig  napraviti takav časopis. I zato bih uredncima i predstavnicima  izdavača iz  srpskih vijeća  Dušanki Rodin, Danijeli Vuković , Mari Knežić i profesoru dr Miloradu Vukanoviću,  poručio – da im se divim . Molim ih da istraju  zarad sećanja na  Matu  i Niku Pucića, Điva Gundulića,   Ruđera Boškovića,  Marka Cara, Luja Bakotića,  dum Iva Stojanovića, Iva Vojinovića,  Matu Gracića, Antuna Fabrisa, Matiju Bana,Iva Ćipika, Pera Budmanija…

 

 

ŠTA JE SVE U DUBROVNIKU PISANO NA ĆIRILICI

 

U Dubrovniku su vekovima ugovori, testamenti i mnogi  zvanični akti pisani na ćirilici. Na ćirilici je napisan Dubrovački zbornik. Mnoge srednjevekovne pesme i drame u Dubrovniku su napisane ili štampane na ćirilici. Čak je tabla o dogradnji rimokatoličke crkve Gospinog rođenja u Ravni, petnaestak kilometara od Dubrovnika , isklesana na srpskoj srednjevekovnoj ćirilici. Čuveni Vinodolski statut napisan je naćirilici.

Piše: advokat Predrag Savić

Povezani tekstovi