decembar 17, 2017

Dragana Trifković: Borba za ljudska prava – američka zamena teza

Konferencija Liban

U glavnom gradu Libana-Bejrutu, 24. marta je održana Međunarodna konferencija „Implementacija ljudskih prava i nasilje na Bliskom Istoku“. Konferencija je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde Libana uz saradnju sa Arapskom ligom naroda sa sedištem u Egiptu i Evropskim departamentom za bezbednost i informacije sa sedištem u Italiji.

Na konferenciji su učestvovale visoke zvanice iz Libana, Sirije, Egipta, Iraka, Saudijske Arabije, Jemena, Jordana, SAD, Italije i Srbije.

Glavne teme konferencije, bile su kršenje ljudskih prava u Siriji, Iraku, Bahreinu, Jemenu, Palestini i Libanu, tekući sukobi na Bliskom Istoku i rešenja sukoba.

Među učesnicima konferencije bili su: predstavnici organizacije Evropski departament za bezbednost i informacije, poslanici Parlamenta Libana, ambasadori stranih zemalja (Egipat, Tunis, Sudan, Obala slonovače), predstavnici političkih partija iz Libana, predsednik partije Sirijska nacionalna partija mladih g. Maher Merhej, bivši ministar pravde Jordana g. Ahmed Hamza, egipatski predstavnik Lige arapskih naroda general major Esam el Šafej, predstavnici organizacija za ljudska prava iz Libana, Iraka i dr.

Delegaciju iz Srbije činile su dve organizacije: Centar za geostrateške studije na čelu sa direktorom Draganom Trifković i Centar za anti-terorizam na čelu sa direktorom Vojislavom Miloševićem i uz prisustvo njegovih saradnika Filipa Miloševića i Bojana Tomića.

Prema rečima g. Mana El Asada, predsednika libanske političke partije Tajar Alasadi, koji je takođe učestvovao na konferenciji, glavni zaključci bile su preporuke za:

  • Potpunu podršku svima onima koji se bore protiv terorizma kroz zakonske i izabrane predsednike i vladama zemalja koje se zaista bore protiv terorizma.
  • Otkrivanje svih država i vlada koje olakšavaju, naoružavaju, obučavaju ili koriste teroriste.
  • Kažnjavanje onih koji ugrožavaju ili krše prava bilo kog ljudskog bića, bez obzira da li je u pitanju državni režim, organizacija ili osoba.
Bojan Tomić iz Centra za anti-terorizam, general major Esem el Šafej iz Egipta, predstavnik Saudijske Arabije i Dragana Trifković
Bojan Tomić iz Centra za anti-terorizam, general major Esem el Šafej iz Egipta, predstavnik Saudijske Arabije i Dragana Trifković

Na konferenciji su izlagali predstavnici iz Srbije i to Vojislav Milošević na temu američke spoljne politike i Balkana, i Dragana Trifković na temu zloupotreba ljudskih prava za ostvarivanje američkih političkih i ekonomskih ciljeva (primeri Srbija i Sirija).

Na završnoj večeri g. Vojislav Milošević je imenovan za direktora odelenja za jugo-istočnu Evropu pri organizaciji Evropsko odelenje za bezbednost i informacije sa sedištem u Italiji, dok je Dragana Trifković imenovana za počasnog člana iste organizacije.

U daljem tekstu prenosimo u celosti govor Dragane Trifković – direktora Centra za geostrateške studije:

„Uvaženi skupe, dame i gospodo,

Zahvaljujem se pre svega organizatorima na pozivu i mogućnosti da se obratim skupu i iznesem svoje mišljenje.

Prošlo je nešto više od šest godina od početka Arapskog proleća. Sam naziv događaja ima pozitivne asocijacije. U slovenskoj mitologiji, proleće simbolizuje početak lepog doba i buđenje prirode. Možda je još rano da govorimo o tome šta je Arapsko proleće donelo Bliskom Istoku, ali u svakom slučaju događaji koji su usledili ne mogu se nazvati ni prirodnom ni prijatnom pojavom.

Arapsko proleće je prouzrokovalo seriju potresa na Bliskom istoku i severu Afrike, kojima su ove oblasti dugoročno destabilizovane. Nakon smene režima u Tunisu i Egiptu, podele Sudana, gušenja protesta u Jemenu i Bahreinu, u Libiji je izvršena vojna intervencija, pri kojoj je ubijen predsednik te države Muamer el Gadafi. Pre Arapskog proleće imali smo invaziju na Avganistan i Irak, a sve je počelo u zemlji u kojoj sam se rodila, bivšoj Jugoslaviji.

Nešto kasnije ću se vratiti na moju zemlju, želim prvo da iznesem svoje viđenje sirijskog sukoba i humanitarne katastrofe koja je nastala u toj zemlji.

Sve su šanse da bi Sirija takođe doživela NATO vojnu intervenciju i da bi bila dugoročno izgubljena šansa za uspostavljanje mira, da Ruska Federacija nije pružila podršku državnom rukovodstvu te zemlje. Verovatno bi posle Sirije, sledeća meta bio Iran.

Dragana Trifković
Dragana Trifković

Krvavi sirijski rat počeo je u martu 2011. protestima protiv sirijskog predsednika Bašara Al Asada. U Siriji su se sukobile regularna sirijska vojska sa jedne strane i pobunjenici sa druge, a kasnije je taj sukob prerastao u pravi svetski rat na teritoriji Sirije. Pored oružanog sukoba vodi se i informacioni rat protiv Sirije i njenog predsednika, s nastojanjem zapadnih medija da Bašara al Asada predstave kao diktatora koji ratuje protiv sopstvenog naroda. Sigurno je da svakoj vlasti mogu da se nađu mane, međutim Sirija je bila jaka, moderna i tolerantna država, u kojoj su u miru živeli različiti narodi i različite religije.

Čitali smo brojne novinarske tekstove u zapadnim medijima, objavljeni su mnogi izveštaji humanitarnih organizacija o zločinima Sirijske vojske, o upotrebi nedozvoljenog naoružanja, o civilnim žrtvama i humanitarnoj katastrofi. Međutim malo toga napisanog je istinito i objektivno. Meni kao novinaru je bilo interesantno da pratim izveštavanje srpskih mediji koji su uzgred pod kontrolom Zapada, o sirijskom konfliktu. Mediji su prenosili saopštenja Sirijske opservatorije za ljudska prava.

To me je zainteresovalo da istražim o čemu se radi, i otkrila sam da ovu organizaciju čini samo jedan član, po imenu Rami Abdul Rahman, sirijski emigrant iz Londona, koji po sopstvenom priznanju nije bio u Siriji 15 godina. Informacije iz Sirije je prikupljao sam iz svog londonskog stana, ne poznajući ni izvore informacija koje je plasirao.

To je jedan od primera političkog, odnosno propagandnog delovanja protiv sirijskog režima, a takvih primera je mnogo. Setimo se samo izveštaja o upotrebi hemijskog oružja UN. Vidimo sada slične optužbe i na račun ruskog angažovanja u Siriji.

Uzrok rata u Siriji nije Bašar al Asad , već imperijalistička politika SAD. Setimo se samo istih novinskih priča o kršenju ljudskih prava u Jugoslaviji, Libiji, o nukleranom naoružanju koje navodno poseduje Irak. Ništa od toga nije dokazano, a vidimo šta je demokratija uvedena bombama, donela tim zemljama. Pustoš i mrak.

Čitava američka doktrina o zaštiti ljudskih prava se pokazala kao pokriće za kršenje ljudskih prava, odnosno sredstvo za agresiju nad drugim državama.

Zapadna demokratija umesto slobode dovela je do razbijanja suverenih država, mešanja u unutrašnje poslove nezavisnih država, podsticanje destabilizacije, građanskih ratova, promene međunarodnih granica , separatizma i terorizma.

Legalno, demokratsko, humano i prihvatljivo je postalo samo ono što je u službi imperijalističkih interesa.

Metode kao što su razaranje država, okupiranje i otimanje teritorija, korišćenje oružja za masovna ubistva, savezništvo sa teroristima, finansiranje državnih prevrata, proglašene su za pravo, demokratiju, borbu za ljudska prava ili borbu protiv terorizma. Sve ono što ne odgovara njihovim interesima, proglašavaju za nezakonito, nedemokratski i politički nekorektno.

Antonio Al Hashem iz libanskog Parlamenta, Admiral Rinaldo Veri iz Italije, Generalni sekretar Evropskog departamenta za bezbednost i informacije dr Haisam Bou Said, general major Esem el Šafej iz Egipta
Antonio Al Hashem iz libanskog Parlamenta, Admiral Rinaldo Veri iz Italije, Generalni sekretar Evropskog departamenta za bezbednost i informacije dr Haisam Bou Said, general major Esem el Šafej iz Egipta

Demokratija i ljudska prava nikada u istoriji nisu tako grubo zlupotrebljavani za prikrivanje osvajačkih pohoda. Sve deluje kao naučna fantastika koju je Orvel opisao u rečenici: „Rat je mir, sloboda je ropstvo, neznanje je moć“.

Danas je veoma značajan datum, koji se u Srbiji obeležava svake godine. Na današnji dan pre osamnaest godina NATO alijansa je započela agresiju na moju zemlju, protivno međunarodnom pravu i bez odluke Saveta bezbednosti UN. Sedamdeset osam dana i noći su NATO avioni bacali bombe na škole, bolnice, fabrike, mostove i kuće, bacivši petnaest tona osiromašenog uranijuma.

Želim da obavestim humanitarne organizacije da svake godine od raka u Srbiji umire oko 20 000 ljudi. Posle NATO bombardovanja, Srbija je postala prva zemlja u Evropi po procentu smrtnosti od kancera.

Agresija NATO odnosno SAD i EU protiv Jugoslavije poslužila je kao eksperiment i presedan za druge agresije u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji. Tom agresijom je počela vladavina sile, umesto prava i njome su napravljeni prvi koraci u osvajačkom pohodu na ostatak sveta, Bliski Istok, ali pre svega Rusiju.

Iskreno se nadam da će u Siriji biti stavljena tačka na intervencionističku imperijalističku politiku SAD, i da je nova administracija svesna do kakvih je posledica dovela takva politika.

Takođe, nadam se da će sirijski mirovni proces uspeti i da će krvavi sukob i stradanje u Siriji u najskorije vreme prestati. Iako su mnoge laži već danas razobličene, borba za istinu, pravo i pravdu, mora da se nastavi. Na nama svima je zadatak da se suprotstavimo lažima i obmanama.

Evropa je i sama postala žrtva svoje laži, pogođena velikom migrantskom krizom usled destabilizacije Bliskog Istoka zbog toga što je slepo sledila spoljnu politiku SAD.

Tu krizu neće rešiti ni dizanjem ograda, ni privremenim zbrinjavanjem izbeglica. Rešiće je jedino ako pruži podršku zvaničnoj i jedinoj legalnoj vlasti u Siriji i ako pruži podršku borbi protiv terorizma. Neophodno je da se ulože svi napori kako bi mirovni proces uspeo i kako bi zemlja što pre počela da se obnavlja“.

Povezani tekstovi