oktobar 22, 2018

Dragana Trifković: Krim budi nadu u bolje sutra

Političari SAD i Zapadne Evrope, naročito preko NATO-a, pokušavaju da nametnu strah od ruske ekspnazije, suprotno zdravoj logici. Možemo da zanemarimo činjenice da je američka vojka stigla na ruske granice i da su američke NATO baze okružile Rusiju, postavlja se logično pitanje: Da li je državi koja zauzima najveću površinu u kvadratnim kilometrima na svetu, potrebno još teritorije? Uzmimo u obzir i to da Rusija ima velike površine nenaseljenih teritorija, ogromna rudna bogatstva i da je po gustini naseljenosti na samom dnu svetske liste.

Ako se suprotstavite ovakvim argumentima, dobićete odgovor: Ali Rusija je prisvojila Krim!

S obzirom na to da se termin „prisvojiti“ odnosi na nasilno uzimanje nečeg tuđeg, sledeće pitanje je: Čiji je Krim?

Kako se Krim našao u Ukrajini?

Neočekivani poklon Ukrajini, republici nastaloj u periodu komunizma, darivao je Nikita Hruščov, Staljinov naslednik na čelu Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Važno je napomenuti činjenicu da je i samu Ukrajinu stvorila sovjetska vlast. Nedugo posle Staljinove smrti, na zasedanju CK KPSS 25. januara 1954. stavljeno je na dnevni red „Utvrđivanje predloga Uredbe Predsedništva Vrhovnog saveta SSSR o prenosu Krimske oblasti iz sastava RSFSR (Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike) u sastav USSR (Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike). Diskusija je trajala čitavih 15 minuta. Povod za ovakvu odluku bila je proslava 300. godišnjice ujedinjenja Rusije i Malorusije u zajedničku državu. Hruščov se na takav potez odlučio kako bi osugurao sebi političku podršku ukrajinske elite i po njegovom viđenju, učvrstio prijateljstvo i ekonomsku saradnju dve republike. Ostalo je zabeleženo da je čuveni Staljinov ministar inostranih poslova Vjačeslav Molotov, prokomentarisao predlog sledećim rečima: „Taj predlog je naravno, pogrešan. Ali po svemu sudeći, moraćemo da ga prihvatimo“.

Ako odemo još dalje s pitanjem kada je stvorena autonomna „Krimska oblast“ doći ćemo do činjenice da je takvu odluku 18. oktobra 1921. potpisao Vladimir Lenjin, čovek sa velikom ulogom u rušenju Ruske Imperije, nakon zasedanja Krimskog regionalnog revolucionarnog komiteta.

Do današnjeg dana nije razjašnjena legitimnost i legalnost odluke CK KPSS da Krimsku oblast prebaci u sastav druge republike, a od 1991. godine, nakon raspada SSSR, je ona postala deo novonastale nezavisne Ukrajine. Zbog toga je pravilno govoriti o povratku Krima u Rusiju, a ne o prisvajanju Krima od strane Rusije.
Za Rusiju Krim ima duhovnu i istorijsku važnost. Sveti knez Vladimir je primio hrišćanstvo u Hersonesu na Krimu, nakon čega je krstio celu Rusiju. U Rusiji se 28. juli slavi kao državni praznik- Dan krštenja Rusije. Pored toga Krim je značajan kao baza vojno-morskih snaga Crnog mora. Ruska baza.

Povratak Krima u otadžbinu

Nakon državnog prevrata u Ukrajini, u martu 2014. godine je organizovan demokratski referendum na Krimu, na kome se 96.77% glasača izjasnilo za povratak u Rusku Federaciju.

To je bio istorijski trenutak povratka Krima u sastav Rusije. Sasvim logično, zemlja koja poseduje ogromne teritorije i resurse, nema teritorijalne pretenzije. Međutim da bi velika zemlja bila uvažavana kao takva, ona je u obavezi da zaštiti svoj narod. I da podvučemo, Rusija nije ništa nasilno prisvojila, već se ruski narod sa Krima, na demokratskom referendumu izjasnio o svojoj budućnosti. Ali to demokratski zapad ne može nikako da prihvati kao činjenicu, verovatno zbog sopstvene prakse da granice prekrajaju bombama.

Kako god, hteli ili ne da prihvate, Krim je u sastavu Rusije i to se neće promeniti. Zapad sada pokušava na sve načina da ospori povratak Krima u sastav Rusije i da iskoristi svaku, makar i najmanju mogućnost da preuzme korake u cilju destabilizacije Krimskog poluostrva. U tom smeru igraju na kartu ruske „agresije“ što je Ukrajini dalo povoda (uz naravno podršku mentora iz Vašingtona) da najavi tužbu protiv Rusije, Međunarodnom sudu pravde u Hagu, ali i na kartu tatarske manjine. Na Krimu živi oko 250 000 Tatara, što je oko 12% stanovništva.

Krimski Tatari kao sredstvo pritiska na Rusiju

U januaru ove godine, prilikom susreta sa Mustafom Džemiljevim-poverenikom za krimsko-tatarski narod, Petar Porošenko je izjavio da MIP Ukrajine zahtevati da Međunarodni sud pravde istraži kršenje Konvencije o sprečavanju finansiranja terorizma i Konvencije o ukidanju svake forme rasne diskriminacije, od strane Rusije. Tom prilikom je pominjao „nezakonitu“ aneksiju Krima i „okupaciju“ istočnih teritorija Ukrajine u oblasti Donjecka i Luganska. Nije slučajno što je Porošenko dao ovakve izjave baš u prisustvu Džemiljeva, inače bivšeg predsednika Medžlisa. Nakon povratka Krima u sastav Rusije, Mustafa Džemiljev je po zahtevu Turske, počeo da radi na stvaranju Krimsko-tatarske autonomije u Hersoneskoj oblasti Ukrajine. Inače, postoje dokazi da je Medžlis povezan sa turskim radikalno-islamskim organizacijama kao što su „Sivi vukovi“ i „Hizb ut-Tahrir-al Islami“. Iako Džemiljev radi i protiv interesa same Ukrajine, rukovodstvu ove zemlje ne smeta da sa njim zajednički deluje protiv Rusije. Kao ukrajinski poverenik za krimsko-tatarski narod, Džemiljev govori o tome da je navodno 20. 000 Tatara napustilo Krim nakon referenduma 2014. i da Tatari strahuju od deportacije, poput one koja je sprovedena 1944. godine. Turska preko Medžlisa vrši veliku uticaj na krimske Tatare i promena spoljno-političkog kursa Turske ka Rusiji, nije ništa promenila u tom smislu. Veliki problem je što Medžlis privlači verske fanatike. Slično kao i na Balkanu, poslednjih desetak godina na Krimu su izgrađene brojne džamije, donacijama Saudijske Arabije, Katara i Turske. Ipak nisu svi krimski Tatari pod uticajem Medžlisa, i oni koji nisu imaju sasvim drugačiji pogled na situaciju. Oni su se uspešno integrisali u sastav Rusije i predali inicijativu UN sa zahtevom da međunarodne institucije priznaju prisjedinjenje Krimskog poluostrva Rusiji, koje ne protvreči normama međunarodnog prava. U tekstu koji su predali UN, napisali su sledeće: „Prevrat u Ukrajini bio je ozbiljan događaj sa tačke gledišta da je predstavljao pretnju za slobodu, život i sigurnost stanovništva Krima“. Krimski tatari koji su potpisali inicijativu (Udruženje „Kirim Birligi“), smatraju da vlasti regiona donele pravilnu odluku o prisjedinjenju poluostrva Rusiji.

Kontroverzna tema

Povratak Krima Rusiji je aktuelna tema i u mnogim Parlamentima Evrope (Italija, Francuska, Austrija, Velika Britanija i dr.). Opozicioni političari pozivaju da se uvaži realnost da je Krim sastavni deo Rusije i ističu da će po dolasku na vlast preduzeti korak u priznavanju Krima kao ruske teritorije. Nedavno je član Doma lordova britanskog Parlamenta iz redova Konzervativne partije Ričard Belf, izjavio da je Rusija ispunila desetogodišnju želju žitelja poluostrva, da se vrate u sastav otadžbine. Takođe, vodeći francuski političar opozicije Marin Le Pen, najavila je da će Francuska priznati Krim kao deo Rusije, ukoliko ona postane predsednik.

Povratak Krima u sastav Rusije će svakako ostati kontroverzna tema u svetskoj politici, dokle god vladaju dvostruki kriterijumi, nepoštovanje Međunarodnog prava, ignorisanje nacionalnih interesa suverenih država, odnosno mešanje u unutrašnja pitanja drugih država od strane vodećih sila Zapada i njihovih saveznika, osporavanje prava slobodnog izjašnjavanja građana, i poštovanje isključivo nasilnog prekrajanje granica, kao neprikosnovenog prava zapadnih centara moći.

Ohrabrujuće je da sada postoji protivteža takvoj pogrešnoj politici, koju predstavlja Rusija sa svojim saveznicima, i koja ima kapacitet da dalje okuplja saveznike na bazi odbrane zajedničkih vrednosti i interesa uz međusobno uvažavanje. Politika koju vodi Ruska Federacija poslednjih godina daje nadu da nije sve izgubljeno i da postoji šansa da se svet vrati u pravno-političke okvire, umesto nametnutog nasilja i vladavine sile. Rusija se zalaže za dijalog i saradnju, i odbacuje ideju sukoba.

Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije


Uputnice:

Ruska reč – Kako je Krim postao deo Ukrajine – Aleksandar Koroljkov

NSPM – Neustavna Krimsko-tatarska autonomija u Ukrajini kao instrument pritiska na Rusiju – Aleksandar Meljničuk

NSPM – Svoj među svojima ili kako je Džemiljevu mržnja prema Rusiji bila ulaznica za politički vrh Ukrajine – Aleksandar Meljničuk

Sputnik – Krimski Tatari uputili apel UN da priznaju Krim za deo Rusije

Blic – Le Pen: Priznaću Krim kao deo Rusije

 

Povezani tekstovi