decembar 18, 2018

Dragana Trifković: OEBS kao instrument NATO pakta


Od samog početka rata u Ukrajini, analize dešavanja su upućivale na sličnosti sa jugoslovenskim konfliktom. Strategija i taktika, jugoslovenskog i ukrajinskog rata, imaju puno zajedničkih mesta. O toj temi sam govorila na konferenciji u RIA Novostima u Moskvi (1), sredinom avgusta 2014. godine. U osnovi, oba sukoba su inicirana spolja kao deo šire strategije zapadnih sila i mnoge operacije koje su sprovedene (naročito specijalne operacije), taktički su prepoznatljive.


Agresija Ukrajine na civilno stanovništvo u Donbasu


Podsetila sam na slučaj snajperista koji su pucali i u demonstrante i na policiju u Kijevu, što je zapravo i rasplamsalo sukobe u Ukrajini. Ista taktika primenjena je za otpočinjanje sukoba u Bosni i Hercegovini, početkom aprila 1992. godine, kada je na demonstrante u Sarajevu pucano sa krova  hotela „Holliday Inn“. Takođe, istakla sam ulogu Zapada u naoružavanju i obučavanju muslimanskih i hrvatskih paravojnih formacija koje su ratovale protiv Jugoslovenske vojske, odnosno protiv srpskog stanovništva. U Ukrajini, od početka sukoba, Zapad obučava i naoružava Ukrajinsku vojsku, kao i paravojne jedinice koje ratuju protiv ruskog stanovništva. U novembru 2014. godine, posle najvećih sukoba na teritoriji Donbasa, obišla sam Lugansk i okolna mesta do linije fronta. Ratna dejstva su i tada bila u toku. U mestu Hrušjevata, nisam videla ni jednu kuću da je ostala čitava. U Lugansku su mi pokazali školu, kroz čiji krov je uletela raketa lansirana iz Uragana. Gledala sam i mesecima posle toga fotografije nastradale dece u Donbasu. Nakon Luganska, obišla sam Donjeck i okolna mesta u maju 2015. godine. Posetila sam ranjene vojnike u centralnoj bolnici. Tamo su bili mladi ljudi koji su obukli uniforme da odbrane svoje domove i porodice. Ostali su teški invalidi. Tokom borbi oko aerodroma u Donjecku, našli su se na meti Ukrajinske vojske, kada su telima zaštitili ruske novinare. U vreme mog boravka u DNR bio je na snazi Minski dogovor, ali sam se lično uverila da ga ukrajinska strana ne poštuje. Dok smo hodali ulicama Donjecka, ukrajinska vojska je granatirala duž linije razgraničenja. Zapadni mediji nisu izveštavali ni o nastradaloj deci, ni o napadima ukrajinske vojske, ni o zločinima nad ruskim stanovništvom, već su pisali o nepostojećoj ruskoj agresiji.


Dvostruki standardi OEBS -a


Rat u Ukrajini već duže vreme se nalazi u nekoj vrsti zamrznutog konflikta gde se na liniji fronta odvija borba manjeg ili većeg intenziteta, ili preciznije rečeno, gde se sa ukrajinske strane na liniji razdvajanja i dalje lansiraju rakete ka civilnim ciljevima u Donjecku, Gorlovki, Makejevki i drugim mestima.


U ovom tekstu sam htela da skrenem pažnju na ulogu međunarodnih institucija u rešavanju konflikata. Jedan od potpisnika Minskog sporazuma pored predstavnika zaraćenih strana je i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kojoj je namenjena uloga u nadgledanju sprovođenja mirovnog dogovora i sprečavanju daljih sukoba (2). OEBS bi trebalo da bude neutralna strana i da sa tih pozicija sprovodi svoju ulogu. Međutim, ova organizacija se svojim delovanjem jasno svrstala uz agresorsku stranu, dajući podršku Kijevu tj. indirektno NATO-u.


OEBS ne reaguje na konstanstno kršenje primirja (Minskog sporazuma), odnosno vojna dejstva ukrajinske vojske pritiv stanovništva. Odmah po potpisivanju Minskog dogovora, Ukrajinska vojska je toga dana granatirala Donbas iz tampon zone. Iako je dogovoreno povlačenje tehnike sa linije fronta, ukrajinska vojska je u jednom momentu ispunila taj deo dogovora, ali je posle kratkog perioda ponovo počela da gomila tehniku i vojsku. I u tom slučaju je izostala reakcija OEBS-a. U najboljem slučaju OEBS izdaje štura saopštenja o tome da je došlo do kršenja primirja i da poziva na poštovanje Minskog sporazuma, ali bez jasnog stava o tome koja strana krši primirje, čime se relativizuje agresija ukrajinske strane (Vojske Ukrajine). Stanovništvo u Donbasu protestuje zbog neaktivnosti OEBS-a. Vlasti Donbasa su omogućile OEBS-u potpuni uvid u dešavanja, i insistirale su na tome da OEBS ispunjava preuzete obaveze, iako su bile protiv davanja OEBS-u značajnu ulogu u rešavanju konflikta, zbog iskompromitovanosti te organizacije. Predstavnici OEBS su prisutni na terenu i na zahtev vlasti Donbasa odlaze na mnoga mesta zbog uviđaja, ali adekvatne reakcije svakako izostaju. Istovremeno, dok se OEBS ne izjašnjava o dešavanjima u konfliktnoj zoni , već ublažava ukrajinsku agresiju, zapadni mediji sprovode anti-rusku propagandu, optužujuću Rusiju za navodnu agresiju (bez ikakve argumentacije). Sada čujemo najave generalnog sekretara OEBS Lamberta Zanijerija da ta organizacija namerava uviđenje naoružane policijske misije, zbog navodnog uspostavljanja poredka u Donbasu i stvaranju bezbednosnih uslova za održavanje izbora.


Iskustvo Srbije sa OEBS-om


OEBS-a je započeo misiju u južnoj srpskoj pokrajini 1998. godine, nakon pregovora sa tadašnjim predsednikom Miloševićem i nakon pretnji vojnom intervencijom NATO-a. Pod okriljem sprovođenja demokratije i propagiranjem zaštite ljudskih prava, ova organizacija je imala ulogu pripreme secesije Kosova i Metohije i utvrđivanja već unapred nametnute „srpske krivice“. Uloga američkog agenta Vilijama Vokera, koje je u to vreme bio šef OEBS na Kosovu i Metohiji (inače otvorenog lobiste za „Veliku Albaniju“ ), bila je da kreira dokaze kojima će biti utvrđena „srpska krivica“ i na osnovu kojih će NATO otpočeti agresiju na Srbiju. U tom cilju osmišljena je specijalna operacija „Račak“ u kojoj su UČK teroristi, poginuli u obračunu sa srpskim bezbednosnim snagama, preobučeni u civilnu odeću i predstavljeni svetskoj javnosti kroz medije kao žrtve srpskog terora. To je bio povod NATO –u da bombarduje Srbiju 78 dana, što je prouzrokovalo ogromne i nenadoknadive materijalne štete zemlji, ljudske žrtve i ekološku katastrofu (korišćene su uranijumske i kasetne bombe). Nakon bombardovanja Srbije, misija OEBS –a je bila da i dalje pruža svaku logističku podršku NATO-u u cilju odvajanja Kosova i Metohije od Srbije i pravljenja još jedne albanske tvorevine na Balkanu. Od 1999. godine do proglašenja takozvane nezavisnosti Kosova 2008. godine, OEBS je davao podršku albanskoj strani koja je u tom periodu izvršila najveće zločine nad srpskim stanovništvom, proterala preostale Srbe sa Kosova i Metohije i razorila srpsku kulturnu baštinu. OEBS ni jednog trenutka nije bio nepristrasan , već je jasno podržavao Albance. Posle kreiranja narko-terorističke države Kosovo, NATO, UMNIK i OEBS nastavljaju rad na izgradnji kosovskih „institucija“ „slobodnog“ društva i razvoju „demokratije“ .U tim procesima Srbima je jedino dozvoljena uloga saučesnika, ili u suprotnom progon i tortura. Poseban pritisak se vrši na Srbe sa severa Kosova i Metohije, s obzirom da su oni opstali kao zajednica koja nije sa svih strana okružena Albancima, i potencijalna mogućnost povratka Srba bila bi preko tog područja. Dakle sve međunarodne institucije koje deluju na Kosovu i Metohiji (UMNIK, KFOR, OEBS) su o svakom sukobu na toj teritoriji izveštavale u službi stvaranja „Republike Kosovo“. Tu je i poslednji primer nadgledanja izbora od strane OEBS, kada je Srbija organizovala (samo republičke)izbore na Kosovu i Metohiji po sistemu dijaspore (lokalne izbore organizuju kosovske „institucije“). Izbore je nadgledao OEBS i oni su protekli uz mnogobrojne neregularnosti. Međutim OEBS je izdao saopštenje da su izbori bili regularni, iako je utvrđeno da nisu (3). Razlog zbog koga je OEBS dozvolio krađu izbora na Kosovu i Metohiji, u korist Vučićevog režima, je potpisivanje Briselskog sporazuma koji ide u korist „državi“ Kosovo.


Zbog svega navedenog, jedino prihvatljivo pozitivno rešenje za regulisanje konflikta u Donbasu može da bude učešće ruskih mirovnih snaga, koje bi bile garant stabilnosti i bezbednosti. U suprotnom, Donbas može da doživi kosovski scenario, što bi imalo dalekosežne posledice i po samu Rusiju.

Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije

Uputnice:
(1) Konferencija o sličnostima između jugoslovenskog i ukrajinskog konflikta
(2) Misija OEBS u Ukrajini
(3) Krađa izbora na Kosovu i Metohiji

Povezani tekstovi