oktobar 22, 2018

Dragana Trifković: Sistemska korupcija napredne Srbije

Srpska napredna stranka, isticala je svoju „beskompromisnu“ borbu protiv korupcije kao jednu od najvažnijih tačaka svog programa još u predizbornoj kampanji 2012. godine. Tada je Aleksandar Vučić obećavao: „One koji su glavni i ključni krivci za ovakvo uništavanje Srbije, koji su se na protivpravan način toliko obogatili da ne znaju šta će sa tim novcem, a da ostatak ne zna kako da preživi, obećavam da će odgovarati ako ni zbog čega drugog onda zbog zakona i pravde i da više nikome ne padne na pamet u ovoj zemlji da pljačka i krade svoje građane“. Davao je uverenja da će problem koji su nasledili od prethodnih vlasti, rešiti u najkraćem roku i da SNS ima nultu toleranciju prema kriminalu i korupciji.

Procvat kriminala i korupcije jedini uspeh SNS

Četiri godine kasnije, Srpska napredna stranka i dalje govori o borbi protiv korupciji kao prioritetu, ali rezultati te „borbe“ ne postoje. Nijedna presuda nije doneta za korupciju u javnim preduzećima, organizovani kriminal ili pljačku građana od strane prethodne vlasti na koju se Vučić često poziva. Zapravo Vučićeva „borbe protiv korupcije“ je čist marketing a realni rezultati rada SNS mogu da se mere povećanjem korupcije i kriminala, kao i kriminalizacijom društva u celini i korumpiranjem volje građana.

Vlast prvenstveno svojim primerom podstiče korupciju, nepoštovanjem zakona i Ustava, kao i sklapanjem tajnih dogovora sa stranim kompanijama i investitorima o kojima građani Srbije nisu informisani, a koji su u najvećoj meri sklopljeni u interesu stranih investitora. Srbija je postala investitor stranih „investitora“ i ogroman novac se izdvaja iz srpskog budžeta za finansiranje novih radnih mesta u stranim kompanijama u kojima radnici rade pod robovlasničkim uslovima. Umesto da država ima strategiju razvoja domaće privrede i da novac koji ulaže u strane investitore preusmeri za pomoć domaćim proizvođačima, Srbija finansira strane investitore koji uživaju umanjenje osnovnih troškova, koriste jeftinu radnu snagu i najveći deo profita iznose iz zemlja. Odgovornost za loše upravljanje i dugovi uništenih preduzeća padaju na teret građana Srbije.

Zakoni po meri stranih investitora

Ne postoji ozbiljna država na svetu koja menja svoje zakone kako bi ih uskladila sa potrebama stranog investitora, kao u slučaju „Beograda na vodi“ koji je ozbiljan primer korupcije.

Umesto obećanog rešavanja problema stranačkog zapošljavanja, za koji su kritikovali DS dok su bili opozicija, SNS je po dolasku na vlast višestruko prevazišla svoje prethodnike u stranačkom zapošljavanju uz još jednu katastrofalnu činjenicu, a to je da su stranački kadrovi SNS nestručni za poslove koje obavljaju. Mnogi od njih su uspeli da završe privatne fakultete u rekordnom roku za šta postoji osnovana sumnja da su kupili diplome. U nekim slučajevima je dokazano da su diplome, masteri i doktorati falsifikovani, ali vlasnici mr i dr titula se nisu previše obazirali na to.

Za potrebe prikupljanja političkih poena i zavaravanja javnosti, SNS je vršila medijska hapšenja. Jedno od tih spektakularnih medijskih hapšenja, bilo je hapšenje Miroslava Miškovića vlasnika kompanije Delta. Međutim, nijedan slučaj hapšenja nije dobio sudski epilog, niti postoji ijedna značajna pravosnažna presuda u vezi sa sistemskom korupcijom. U sadašnjim uslovima dugogodišnjih „reformi“ i usklađivanja sa propisima i standardima EU, situacija je dodatno usložnjena u svim segmentima. Mnogi sistemi su bolje funkcionisali pre početka „reformisanja“ a sadašnje sudstvo, tužilaštvo i policija nemaju kapaciteta da reše prenagomilane probleme. I dalje je najviše zastupljena korupcija u državnim odnosno gradskim preduzećima i javnim nabavkama. Nebrojane državne agencije koje služe za zapošljavanje stranačkih kadrova i izvlačenje novca iz budžeta, nisu ukinute. Obećanje o smanjenju državne administracije i ukidanju nepotrebih agencija nije ispunjeno.
Za predizbornu kampanju je osmišljeno nekoliko akcija hapšenja, uglavnom političkih protivnika iako je sama vlast nosilac najveće korupcije. U takivim manipulacijama učestvuju državne institucije koje se stavljaju u službu jednog čoveka. Epilog hapšenja direktora Delte je zajednička zdravica , na proslavi godišnjice rada kompanije Delta optuženog Miroslava Miškovića i Siniše Malog, čija uloga u privatizacijama i stanovi u Bugarskoj još uvek nisu došli na red.

Slepi kolosek

Poseban vid korupcije se realizuje preko kredita i donacija. S obzirom da EU ima propisane stroge norme za korišćenje sredstava koja se dodeljuju za razne projekte, dešavalo se da zbog nesposobnosti, a najpre nezainteresovanosti srpska administracije takva sredstva ostanu neiskorišćena. Kako se za svaku stavku takvog projekta predviđena stroga kontrola trošenja sredstava, srpskim činovnicima nije odgovaralo da polažu račune bez mogućnosti da ostvare ličnu korist kroz realizaciju takvih projekata. S druge strane, saradnja sa RF se odvija otežano zbog nespremnosti srpskih vlasti da razvijaju strateški saradnju sa Rusijom velikim delom zbog ucena od strane zapada. Međutim za zajedničke projekte Srbije i RF koji su dogovoreni uz velike napore, karakteristično je da se realizuju na kompromitujući način. Najbolji primer je zajedničko ulaganje u obnovu železnice u Srbiji.

Pregovori o projektu obnove srpske železnice u saradnji sa Rusijom započeti su još 2009. godine potpisivanjem raznoraznih dokumenata: memoranduma, protokola, sporazuma, aneksa i velikim obećanjima. U praksi je dogovaranje realizacije državnog kredita iz Rusije išlo jako sporo, uz mnogobrojne remetilačke faktore, uglavnom sa srpske strane. Konačno je 2013. godine potpisan ugovor o kreditu za srpsku Železnicu kojim je predviđena modernizacija pruga kroz pet projekata. Ruska Federacija je uložila u projekat 800 miliona dolara, a Srbija učestvuje sa 150 miliona dolara. Inače radi se o najvećem infrastrukturnom kreditu koji je Srbija dobila u novije vreme. Od potpisivanja dogovora do danas osim fotografisanja Zorane Mihajlović i svečanog otvaranja početka radova je malo toga urađeno. Dok Aleksandar Vučić obećava kako ćemo se do 2018. voziti brzom prugom i otvara metar po metar železnice, u Srbiji se i dalje brže stiže peške nego vozom. Interesantan podatak je da su u posao modernizacije srpske železnice iz ruskog kredita uključeni i Nemci. Naime izgleda da nemamo domaće stručnjake koje možemo da angažujemo za realizaciju projekta ili ruske s obzirom da je u pitanju ruski kredit, već je nemačka firma angažovana za konsalting. Pored toga šine su nabavljane iz Japana. Iako rezultati dosadašnje realizacije ruskog kredita za železnicu nisu očigledni, do sada je utrošeno skoro polovinea sredstava iz kredita. Vlada Aleksandra Vučića je dužna da objasni da li je za rekonstrukciju 64 km pruge utrošeno oko 400 miliona dolara i na koji način je do sada potrošeno toliko novca?

Umesto brzim prugama, Srbija „napreduje“ slepim kolosekom „birajući“ budućnost sa Aleksandrom Vučićem. Jedno je sigurno, bilo da se Srbi odluče za prošlost, bilo za budućnost i na jednom i na drugom kraju ih sigurno čekaju mafijaško-tajkunski klanovi i Aleksandar Vučić.

Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije

Povezani tekstovi