decembar 15, 2017

Dragana Trifković: Srljanjem u EU, Srbija narušava odnose sa Rusijom

dragana-trifkovic-ria

1. Vi i Vaše kolege ste se profilisali kao borci za zaštitu srpskog naroda u Crnoj Gori i protiv diktatorskog režima Mila Đukanovića. Ipak, zbog toga ste trpeli uvrede, optužbe, podmetačine i jednu orkestriranu hajku protiv vas. Možete li nam reći više o tome?

  • Podržavamo interese srpskog naroda svuda u svetu, pa i u Crnoj Gori. To čini svaka ozbiljna država, a vlast u Srbiji se ponaša vrlo neodgovorno prema tom pitanju. Režim Mila Đukanovića je represivan, ne samo prema „manjinama“ kako oni tvrde, već prema svim građanima Crne Gore koji nisu u službi režima. Mi smo diplomatski i javno podržali pravo građana da iskažu svoju volju po pitanjima koja su od suštinske važnosti za budućnost Crne Gore. Srbi u Crnoj Gori su među prvima istupili protiv ulaska CG u NATO. Nažalost, Mila Đukanovića ne interesuje mišljenje građana, već odluke donosi kao samodržac. Režimski mediji Crne Gore su nas potpuno neosnovano i neargumentovano napali tvrdnjama da srpski nacionalisti u saradnji sa ruskim strukturama organizuju proteste i destabilišu Crnu Goru (čitati Mila Đukanovića). U vreme kada su počeli protesti u Podgorici, mi smo boravili kao delegacija Centra za geostrateške studije u poseti Moskvi. Tamo smo imali niz važnih sastanak, ali ni na jednom nije tema bila Crna Gora. Sa savetnikom predsednika Putina i atamanom Centralne kozačke vojske smo razgovarali o mogućnosti da deca iz Srbije borave i letinjem kampu na Krimu. Crnogorska Pobjeda je iskoristila fotografiju sa tog susreta uz komentar da sa Kozacima organizujemo puč protiv Đukanovića. Takođe uz naše fotografije sa Sajma bezbednosnih tehnologija RF su dodali komentare: Dragana Trifković i Dano Jukić u ruskoj službi. Takvo novinarstvo je na nivou najgore žute štampe koja se bavi falsifikovanjem i proizvodnjom „afera“. Čak se i naša fotografija sa Sajma bezbednosti vrtela nedeljama na televiziji Crne Gore prikazujući nas kao „državne neprijatelje“.

2. Dosta se govori o vojnoj pomoći od Rusije. Ipak, u kakvom je trenutno stanju naša armija – svedoci smo da vojni sindikat preti štrajkom zbog nedostatka hrane, opreme, uslova. Da li ste za vraćanje redovnog vojnog roka?

  • U kakvom je stanju naša armija najbolje svedoči činjenica da vojni sindikat najavljuje štrajk glađu i proteste, a da to nije bio slučaj ni u periodu najveće krize devedesetih godina, kada smo bili pod sankcijama i agresijom. Srpska vojska je prošla kroz sistemske reforme prema standardima NATO, čime je narušen njen tradicionalni način funkcionisanja, koji se pokazao kao odličan u svim ratovima 20. veka. Pored toga brojnost ljudstva i tehnike je smanjena daleko ispod granice prihvatljivog i ispod mogućnosti ispunjavanja zadatih ciljeva odbrane. Zbog toga je neophodno da se u budućnosti radi na uklanjaju posledica takvih „reformi“ i na ponovnom uspostavljanju odgovarajućeg odbrambenog sistema. Pre svega neophodno je da se zakonski, vojsci vrate određene nadležnosti i da ona bude oslobođena prevelikog uticaja politike. Srbija može da se ponosi svojom vojnom tradicijom , istorijskim uspesima, slavnim vojskovođama, ratničkim veštinama i slobodarskim duhom. To su vrednosti koje moramo da vratimo u prvi plan. Redovan vojni rok je potrebno pod hitno vratiti.
    Što se tiče dogovora koji se vode između Srbije i Rusije o vojnoj saradnji i kupovini naoružanja, bojim se da su za razgovor potrebne dve strane, a Srbija do sada nije pokazala volju da napravi iskorak u tom pravcu. Vlast u Srbiji nastavlja evro-atlantske integracije i stratešku saradnju sa EU i SAD, o čemu mogu da nas uvere mnogobrojni sporazumi koji su potpisani, a tiču se vojno-bezbednosnog sektora (SOFA, IPAP, strateška saradnja sa vojskom američke države Ohajo itd.. Najkraće rečeno, nama ne može niko da pomogne ukoliko to ne želimo.

3. Kako Rusija gleda na aktuelnu vlast u Srbiji i njen spoljnopolitički kurs? Da li Srbija proevropskom politikom za koju se tvrdi da nema alternativu, zapravo okrece leđa Rusiji i odbija ispruženu ruku?

  • Rusija nije zemlja koja voli da se meša u unutrašnju politiku drugih država. Smatra da narod ima demokratsko pravo da se izjasni kakvu vlast želi. Problem je u tome što se SNS nije držala svog predizbornog programa. Obećala je suverenitet, odbranu Kosova i Metohije i veću saradnju sa Rusijom, a sprovodi politiku Vašingtona i Brisela, koja je u suprotnosti sa srpskim državnim i nacionalnim interesima. Možemo da primetimo da je Rusija promenila retoriku i da sada ne gleda više blagonaklono na evropske integracije Srbije. I sve to je povezano sa pitanjem koje ste mi poslednje postavili. Da, Srbija bezalternativnim srljanjem u EU, gubi mogućnost da sačuva dobre odnose sa Rusijom, jer članstvo u EU podrazumeva zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku svih zemalja članica. Bezbodnosna politika EU se sprovodi kroz NATO, što automatski znači svrstavnje Srbije na suprotnu stranu od Rusije. U samom procesu integracija podrazumeva se da zemlja kandidat usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU. U tom smislu sledeći korak za Srbiju je uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji , prema već postojećem zahtevu Brisela. To bi za Srbiju bilo ravno samoubistvu.

4. Kako vidite budućnost Kosova i Metohije – ako se ova vlast bori da ono ni formalno ne bude neotuđivi deo Srbije, može li neka naredna da se izbori da suštinski bude?

  • Nema budućnosti Srbije bez Kosova i Metohije, kao što ni Kosovo i Metohija nemaju budućnost bez Srbije. Uverena sam da će se Srbija vratiti na Kosovo, samo je pitanje vremena i naše volje da od toga ne odustanemo, na šta nas obavezuju grobovi naših predaka. Sadašnja vlast je učinila i više nego što se od nje očekivalo na izgradnji „nezavisnog“ Kosova, iako je prethodna demokratska vlast stvorila sve uslove za to, izmeštanjem rešavanja problema iz UN u EU. Međutim koliko god su i sadašnja i prethodna vlast uložile truda da otuđe Kosovo i Metohiju od Srbije, smatram da je to jalov posao. Svi dogovori koji su potpisani sa terorističkim strukturama su protivustavni i protivni međunarodnom pravu. U daljoj realizaciji projekta „nezavisnog“ Kosova, naši „prijatelji“ iz EU, kojima smo prepustili rešavanje problema Kosova (na sopstvenu štetu), imaju u planu promenu Ustava Srbije, kojom treba da bude izbačena preambula u kojoj se precizira da su Kosovo i Metohija deo Srbije. Čak i ako do toga dođe, a smatram da to ne sme da se desi, time neće biti legalizovani dogovori između Srbije i prištinskih „vlasti“, jer Ustav ne može da se primenjuje retroaktivno. Dakle poruka je jasna, i za srpsku vlast i za međunarodnu zajednicu. Jedini važeći međunarodni ugovor je Rezolucija 1244 u kojoj jasno piše da su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Mi već sada čujemo glasove razuma iz Evrope, koji tvrde da je Kosovo teroristička država i da je napravljena velika greška i presedan, otimanjem dela teritorije jedne države. Ova činjenica će sve češće dolaziti do izražaja, do onog momenta kada pitanje Kosova i Metohije bude zaista počelo da se rešava na pravi način i kada se ponovo ustanovi međunarodno pravo.

5. U javnosti nije puno odjeknula činjenica da je Jedinstvena Rusija, Putinova stranka, direktno podržala DSS što je svojevrsni presedan. Kakvi su odnosi sa tom strankom i kako je DSS kotiran?

  • Demokratska stranka Srbije i Jedinstvena Rusija imaju potpisan dogovor o strateškoj saradnji od 2007. godine. Po dolasku novog predsednika na čelo DSS, organizovana je prva međunarodna aktivnost u vidu posete delegacije DSS-a Rusiji. Nakon toga nastavljena je intenzivna saradnja sa ruskim kolegama, i ona je rezultirala uzajamnim razumevanjem i podrškom. U ruskoj javnosti smo dobili veliki medijski prostor i izuzetno dobro su propraćene naše posete. Nažalost, sloboda medija u Srbiji gotovo da ne postoji, zbog toga je bilo vrlo malo reči o podršci Jedinstvene Rusije DSS-u. Jedinstvena Rusija je posebno zahvalna DSS na otvorenoj podršci u vezi sa povratkom Krima u maticu i željom da Srbiji ponudimo političku alternativu koja bi se ogledala u strateškoj saradnji sa RF. Zajedničke aktovnosti naše dve stranke se nastavljaju. Omladina DSS i Jedinstvene Rusije, upravo dogovara zajedničke aktivnosti u narednom periodu.

6. Hoće li opstati RS, kome ona smeta i kakav je odnos ove vlasti prema njoj – da li je podrška samo deklarativna? Kako gledate na Vučićevo klečanje u Srebrenici i finansijsku pomoć?

  • Republika Srpska će opstati. Naš narod koji živi u Republici Srpskoj je prošao kroz velika stradanja, koja su ga učinila jačim i mudrijim, i oni su zbog toga daleko spremniji na sve izazove koji dolaze od nas. Uverena sam da će uspeti da se odupru svim pritiscima, ma koliko silni bili. Republika Srpska smeta onima koji podržavaju muslimanske i hrvatske strukture, a to se nije promenilo još od devedesetih godina prošlog veka i njihovog učešća u ratu na ovim prostorima. SAD i Velika Britanija pokušavaju da ponište Dejtonski sporazum, oduzmu Srbima prava i obezvrede njihovu ulogu u Federaciji BiH, kao i da Srbima pripišu epitet genocidnog naroda, čime žele da skrenu temu sa sopstvene uloge. Da nije bilo odlučnog i doslednog suprotstvljanja Ruske Federacije, u UN bi bila usvojena britanska Rezolucija kojom bi Srbi bili tako i označeni. Što se tiče vlasti Srpske napredne stranke, ona nema stratešku politiku i ne nudi nikakav program koji bi štitio srpske nacionalne interese. Uvideli smo da ni na koji način ne vode računa kako o Srbima u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, BJRM, tako ni o Srbima u Srbiji, posebno na Kosovu i Metohiji. Njihova politika zasnovana je na marketingu, obmani i rijaliti programu. Aleksandar Vučić nije smeo da se pojavi na događaju koji je imao naziv obeležavanje 20 godina od „genocida“ u Srebrenici, jer genocida tamo nije bilo. Mislim da je takve poteze povukao kako bi se opravdao pred našim zapadnim „prijateljima“ iako ničime zaista nije doprineo da se Rusija zauzme za sprečavanje usvajanja britanske Rezolucije u UN.

7. Kako ocenjujete 2015. godinu, a kako vidite 2016. i šta da očekujemo?

  • Prethodna godina je bila vrlo turbulentna i na međunarodnom planu su je obeležili sukob u Ukrajini i izbeglička kriza, kao i intervencija Rusije u Siriji na poziv zvaničnih vlasti te države. Angažovanje ruske vojske van teritorije RF, prvi put posle mnogo godina, jasan je znak povratka velike vojne sile na svetsku scenu. SAD su izgubile status super sile, i one će ubuduće biti prinuđene na povlačenje, videćemo do kojih granica. Migrantska kriza je izazvala tektonske promene u EU, i one su defakto projekat EU dovele do kraja. Principi na kojima je ta zajednica sazdana su stavljeni van snage. Za sada elite EU ne pokazuju ozbiljnost da se sa problemima suštinski suoče, a pitanje je da li su takve elite koje su bezuslovno sledile politiku SAD u stanju da to urade. Evropa je u izuzetno kritičnoj poziciji, iz koje se neće ni lako ni brzo izvući. U tekućoj godini nas očekuje dalja destabilizacija Evrope kroz nastavak, kako ekonomske tako i migrantske krize, moguća ponovna eskalacija sukoba u Ukrajini, iako rat niskog intenziteta traje bez prekida, kao i dalja rekonfiguracija Bliskog Istoka. Takođe, osim regionalnih vojnih sukoba, nastaviće se ekonomski sukobi između zemalja u razvoju i onih koje su u padu. Nadam se da će situacija na Balkanu za sada ostati u fazi prividne stabilnosti, odnosno da neće doći do destabilizacije. Sigurno je da ćemo imati šansu, ali teško je predvideti da li ćemo je pametno iskoristiti. Sadašnje vlasti ne koriste mogućnosti koje nam se pružaju i naklonjenost Ruske Federacije ka Srbiji, već sarađuju sa onima koji prema nama imaju najgore namere. Srpska napredna stranka sprovodi te namere u delo. Zbog toga je važno da na sledećim izborima građani Srbije glasaju protiv takve pogubne politike.

8. Opišite u jednoj rečenici Aleksandra Vučića, Bojana Pajtića i Sandu Rašković Ivić.

  • Aleksadar Vučić je autoritarni lider bez ikakvog koncepta, koji besomučno radi isključivo na marketingu, podizanju tenzije u društvu, praćenju medija i sprečavanju urušavanja sopstvene stranke koja je zapravo biro za zapošljavanje.
    Bojan Pajtić je neharizmatična politička čekalica, spreman da izdrži i najveće napade, političar koji je na putu da obnovi veze DS sa međunarodnim faktorom, a koji je od važnog značaja za funkcionisanje te stranke.
    Sanda Rašković Ivić ima viziju moderne, patriotske desnice, hrabrost da se upusti u borbu koja se vodi svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima i političku mudrost da prepozna momenat, odnosno krupne geopolitičke promene koje se dešavaju na svetskoj sceni.

Svetlana Maksović

Povezani tekstovi