avgust 22, 2019

Hoće li Trampova odluka o vanrednom stanju proći na sudu?

Neka tužbe počnu!

Predsednik Donald Tramp proglasio je vanredno stanje duž južne granice u petak i predvideo da bi njegova administracija mogla da završi braneći takvu odluku sve do Vrhovnog suda.

To bi mogla da bude jedina stvar koju je Tramp rekao u petak, a koja uživa gotovo poptunu saglasnost u javnosti.

Američka unija za građanske slobode najavila je nameru da podigne tužbu manje od sat vremena nakon što je Bela kuća objavila tekst Trampove deklaracije, u kojoj tvrdi da „trenutna situacija na južnoj granici predstavlja bezbednosnu i humaitarnu krizu koja preti jezgru interesa nacionalne bezbednosti i stvara vanrednu situaciju“.

Predsedavajuća Predstavničkim domom Nensi Pelosi i nekoliko državnih tužilaca u državama koje kontrolišu demokrate, rekli su da bi mogli da idu na sud.

Dve teme

Predstojeća pravna bitka izgleda da će se obrtati oko dve glavne teme: Može li predsednik da proglasi vanredno stanje kako bi izgradio zid uprkos odbijanju Kogresa da mu da sav potreban novac koji je želeo i, nakon što je Tramp proglasio svoju odluku, može li Sekretarijat za odbranu da uzme novac iz nekih drugih vojnih projekata koje je odobrio Kongres, kako bi platio konstrukciju zida.

Pentagon za sada nije rekao koji bi projekti mogli da budu pogođeni.

Ali, nakon nekoliko nedelja razmišljanja da li da dela, Trampov potpis na deklaraciji izazvao je brz pohod ka sudovima.

Tramp se oslanja na Akt o nacionalnim vanrednim stanjima iz 1976, koji je Kongres usvojio kao način da se postave neke granice na predsedničko korišćenje vanrednih stanja. Akt zahteva od predsednika da javno obavesti Kongres o nacionalnom vanrednom stanju i da ga izveštava svakoh šest meseci. Zakon takođe kaže da predsednik mora da obnavlja vanredno stanje svake godine, prosto obaveštavajući Kongres. Predstavnički dom i Senat takođe mogu da opozovu deklaraciju većinom glasova, dok bi im za očekivani predsednički veto bilo potrebno dve trećine glasova u svakom domu Kongresa.

Osim toga, zakon ne propisuje šta predstavlja vanredno stanje, niti uvodi druga ograničenja predsedniku.

Šta je nacionalno vanredno stanje

Široka diskreciona prava predsednika mogla bi da učine komplikovanim za sud presuđivanje o tome da je Tramp prekoračio svoja ovlašćenja prilikom proglašenja vanrednog stanja na granici.

Sudovi često nerado idu iza objašnjenja koje je predsednik dao u svojoj proklamaciji, kaže profesor Pravnog fakulteta u Ohaju Peter Šejn komentarišući poziv liberalnog Američkog udruženja za ustav.

Ali, drugi pravni eksperti kažu da su činjenice moćno oružje protiv predsednika. One obuhvataju vladinu statistiku koja pokazuje jednodecenijski pad u ilegalnom prelasku granice, kao i Trampovo odbijanje sporazuma prošle godine koji mu je obezbeđivao više od 1.4 milijarde dolara za graničnu bezbednost, koliko je dobio budžetom koji je potpisao u četvrtak.

Protivnici njegove deklaracije takođe su sigurni da će koristiti reči samog Trampa koje je izgovorio na konferenciji za novinare u Rouz Gardenu u petak, kada je ustvrdio da nema vanredne situacije na granici.

„Mogao bih odraditi zid u dužem vremenskom periodu“, rekao je Tramp. „Ne moram to da radim, ali bih radije to uradio mnogo brže“.

Izvor (Glas Amerike)

Povezani tekstovi