jun 18, 2019

ISTRAŽIVANJE: Mladi u Srbiji su evroskeptici

Srednjoškolci u Srbiji ne vide zemlju u Evropskoj uniji, neće da se druže sa Albancima, Hrvatima, osobama obolelim od side i LGBT populacijom! Najviše veruju sebi, crkvi i porodici.

Učenici srednjih škola, koji pohađaju predmet Građansko vaspitanje, osrednje su upoznati sa aktuelnim političkim zbivanjima i u većoj meri su evroskeptici, a imaju i veoma nisko poverenje u institucije vlasti, pokazalo je istraživanje „Punoletstvo i zrelost građanskog vaspitanja:evaluacija efekata“.

Predmet istraživanja je bila analiza statusa i evaluacija efekata predmeta Građansko vaspitanje koje je uvedeno u škole pre 18 godina.

Jedan od autora istraživanja, docent Filozofskog fakulteta Zoran Pavlović, saopštio je podatke o tome kako mladi percipiraju Evropsku uniju – ukratko, srednjoškolci su „evroskeptici“.

Na pitanje koliko je po njihovom mišljenju važno za Srbiju da postane članica EU „samo 11 odsto njih je reklo da je to mnogo važno, a 25 odsto je odgovorilo sa nimalo“.

Ispitnici su naveli da su dobre strane tog procesa unapređenje odnosa sa drugim državama, povećanje kvaliteta obrazovanja i stepena zaposlenosti, dok je izražen strah od velikih kompanija i inostranog vlasništva u nacionalnim bogatstvima Srbije.

Vrlo zabrinjavajući su sledeći podaci istraživanja:

Na pitanje da li bi bili prijatelji sa pripadnicima drugih etničkih i manjinskih grupa, trećina ispitanika navela da ne bi bili prijatelji sa Albancima (36%), po petina sa Hrvatima i Romima, a 41 odsto sa pripadnicima LGBT populacije, kao i sa osobama obolelim od side (40%).
On je rekao da se 75 odsto učenika informiše preko Interneta, 53 odsto putem televizije, dok predmet Građansko vaspitanje ne smatraju glavnim izvorom informacija o politici.

Ukupan uzorak na kojem je rađeno istraživanje uključuje ukupno 1.073 učenika i učenica (58% devojaka i 42% mladića; 26% mladih iz gimnazija, i 74% učenika/ca srednjih stručnih škola), ukupno 36 nastavnika (17%) i nastavnica (83%) građanskog vaspitanja i 20 direktora/ki srednjih škola (36% žena, 64% muškaraca).

Najznačajnije lične vrednosti i oblasti života mladih su lična sloboda, pravda, porodica, prijatelji, privatnost i slobodno vreme.

Istraživanje je pokazalo i da stepen poznavanja gradiva iz predmeta Građansko vaspitanjekoje su mladi pokazali nije zadovoljavajući.

Oni su najmanje ovladali pojmovima koji se tiču negativnih stavova prema drugim grupama, kao što je rasizam, etnocentrizam, suštine delatnosti nekih međunarodnih organizacija, pitanja građanskog aktivizma, uloge građana u demokratskom društvu, dok su ovladali temama koje su deo nekih drugih obaveznih predmeta u školi.

Učenici su zadovoljni različitim aspketima nastave, posebno kada je reč o atmosferi na času i kompetencijama

Oni procenjuju da su kroz ovaj predmet mnogo naučili o temama koje su vezane za značaj poštovanja zakona, ali i o svojim pravima i odgovornostima u školi, dok su nastavnici u radu najviše podsticali pluralizam i slobodu mišljenja, a najmanje direktnu participaciju učenika u nastavi.

Učenici su istakli pozitivan uticaj tema iz ovog predmeta na razvoj njihovih ličnih karakteristika u pogledu značaja argumentovanog iznošenja ličnih stavova, razvoj spremnosti za prihvatanje odgovornosti, samostalnosti u donošenju odluka i unapređenju saradnje sa drugima prilikom rešavanja

Nastavnici i direktori su zadovoljni sadržajem predmeta, veruju u vrednosti i korisnost samog gradiva. Nastavnici su nezadovoljni nedostatkom udžbenika, a direktori odnosom drugih aktera obrazovnog procesa prema Građanskom vaspitanju.

Kako se navodi u rezultatima istraživanja, 58 odsto ispitanih građana smatra da je ovaj predmet važan, 12 ga smatra nevažnim, dok je 22 odsto neodlučno.

Ispitivanje su realizovali istraživački tim Građanskih inicijativa i marketinška agencija IPSOS. Rezultati istraživanja se mogu naći na https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2019/03/GV-GLAVNI-NALAZI.pdf

Izvor – Mondo.rs

Povezani tekstovi