jul 17, 2018

Kosovo — zadnja rupa na svirali srpskih medija

 

Zloupotreba i instrumentalizacija ove teme od strane vlasti i politički interes da se ta tema skrajne, doveli su do toga da nas Kosovo kao tema sve manje dotiče, smatraju sagovornici Sputnjika Đorđe Vukadinović i Zoran Ćirjaković. Oni su u radio-emisiji „Sputnjik intervju“ ocenili da to ne znači da Kosovo ne treba da smatramo izgubljenim.

Zašto vesti sa Kosova i Metohije već dugo nisu u fokusu medija, zašto čitaoce i gledaoce sve manje interesuje kršenje ljudskih prava u južnoj srpskoj pokrajini, svakodnevni napadi, kamenovanja, skrnavljenje grobalja, godišnjice masovnih stradanja Srba?
Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da za to ne možemo optužiti samo jednog krivca.

„Krive su sadašnja i bivša vlast, mediji, a ni građani nisu do kraja nevini. To je efekat dve različite tendencije, vlast je tokom devedesetih, a i DSS-ovska vlast sredinom dvehiljaditih godina, previše gazila tu temu i koristila je u stranačke svrhe — od izbornih kampanja do prikrivanja drugih problema. To je punilo čašu jednom delu javnosti. S druge strane, svi ostali su iz političkih razloga Kosovo gurali pod tepih, tretirali ga kao ’bljak‘ temu koja nas opterećuje na srećnom putu ka EU. Uz sve to, mediji vezani za strance ovu temu su držali na margini, plasirajući vesti sa Kosova samo kad se radilo o kriminalu“, kaže Vukadinović.

On dodaje da je i sam, kada je otišao na Kosovo i Metohiju, bio iznenađen činjenicom da na toj teritoriji žive i normalni ljudi, da ima dosta pozitivnih priča, srećnih ljudi, puno dece, mnogo više života nego u drugim delovima Srbije.

Novinar Zoran Ćirjaković se slaže sa Vukadinovićem i dodaje da je veliki uticaj na to kako su kosovski Srbi predstavljeni u javnosti imao serijal novinarke Brankice Stanković. Bez obzira što je reč o velikom profesionalcu i što su njeni motivi iskreni, a veliki deo navoda iz tog serijala tačan, kosovski Srbi u njemu su satanizovani, ocenjuje Ćirjaković.

„Kosovski Srbi su predstavljeni kao gomila parazita koji žive u Diznilendu finansiranom našim parama, kao gomila lopova koji uživaju. Pre nego što nam je objašnjeno da su lopovi i paraziti, vidimo ih kao gomilu nasilnika, izborom kadrova oni su predstavljeni skoro kao životinje koje razbijaju i pale. Nismo videli nijednu sliku tih ljudi koji vode normalne, teške živote. Nije bilo nikakvog balansa. Nezainteresovanost srpske javnosti za bilo šta sa Kosova, doživljaj da je to na drugoj planeti, u velikoj meri dugujemo ogromnom efektu koji je taj serijal proizveo“, kaže Ćirjaković.

Bagatelisanje Kosova kao teme prisutno je i danas, pa ne čudi činjenica da ono sve manje interesuje čitaoce i gledaoce, čak i medije koji se životom u južnoj srpskoj pokrajini bave na drugačiji način. Pojedini čitaoci i gledaoci se na taj način brane od demonizacije ove teme, a pojedini su se i emotivno istrošili, ocenjuju sagovornici Sputnjika.

„Kada imate stvorenu neku jasnu sliku, javlja se ono što nazivamo kognitivna disonanca, kada želite to da promenite, da pošaljete drugačiju poruku, ona nailazi na otpor, ona ne dolazi do svesti ljudi. Ako su Srbi sa Kosova predstavljeni kao profiteri ili kao gomila usamljenih nesrećnih staraca koje prosečan stanovnik Srbije, naročito Beograda, ne može da doživi bliskim, sve se vezuje za podsvest o tome koliko je to težak i nerešiv problem, ljudi su svesni da je rešenje koje intimno priželjkuju teško dostići“, kaže Ćirjaković.

Stiče se utisak da se informacije smišljeno selektivno plasiraju, da se stvara atmosfera zbog donošenja političkih odluka, da je u toku priprema za prihvatanje činjenice da Kosovo više nije naše, da je zaista nezavisno. Bez obzira na ovu činjenicu, ne znači da su se čitaoci i gledaoci u Srbiji pomirili sa nezavisnošću Kosova, smatraju sagovornici Sputnjika.

Vukadinović podseća da je, u anketama koje sprovodi „Nova srpska politička misao“, na pitanje — Da li biste prihvatili nezavisnost Kosova u zamenu za članstvo Srbije u Evropskoj uniji?— pre deset godina više od dve trećine građana reklo da je protiv te trampe. Taj procenat se do danas nije smanjio. Štaviše, čak sedamdeset odsto građana je na pitanje odgovorilo negativno. Uz sav trud raznih centara moći, ova tema nije apsolvirana, kaže Vukadinović.

„Kosovo je sada neka vrsta ničije zemlje, kada se srpska vlast povlači, a kosovska nije uspostavila kontrolu nad severom. Mediji sliku o Kosovu u našim glavama tretiraju kao gotovu stvar, ignorišu se brojni primeri iz naše i istorije drugih zemalja, da ne pominjemo jevrejsku istoriju, kako nešto što postoji stotinama i hiljadama godina, pa se ne prihvata kao gotova stvar. Zar bi mi sada, zbog pet ili deset godina problematične, po mnogo čemu fiktivne nezavisnosti, trebalo da dignemo ruke od Kosova i Metohije“, pita se Vukadinović.

Vukadinović i Ćirjaković slažu se da ne treba očekivati da će tema „Kosovo“ biti naročito zastupljena u predstojećoj izbornoj kampanji. Verovatno ćemo ponovo čuti da „nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova“, ali će se i vladajuća koalicija i opozicija truditi da ta tema bude što dalje, svi će je izbegavati koliko god mogu, zaključuju sagovornici Sputnjika.

Izvor: Sputnik

Autor: Senka Miloš

Povezani tekstovi