april 26, 2018

Marko Vidojković: Mi smo pozorište budala

Nedavno je izašao tvoj novi roman Urednik. Na koricama romana primetne su reči “Marko Kraljević u Las Vegasu!” O čemu je reč?
Reč je o odlasku Marka Kraljevića, urednika magazina za muškarce Big Boj, na službeni put u Las Vegas, 2006,i njegovom pogledu odatle na sebe, svoju zemlju, strane koleginice i naročito na linije kokaina koje je iscrtavao po luksuznim klonjama.

Roman je inspirisan istinitim događajem?
Jeste, vala, bio sam u Las Vegasu, 2006, kao glavni urednik Maxima, i svašta mi se tamo izdešavalo. Ovog puta smo na tome insistirali na koricama, ne zato što smo želeli da korice knjige podsećaju na korice luksuznog muškog časopisa, već i zato da bi čitalac svakog trenutka bio svestan kako su se ogromne pare pre velike svetske ekonomske krize bacale na kretene i njihova kretenska putovanja. Tako su se bacale na još mnoge druge kretenske stvari i tako je na kraju sve puklo.

Glavni junak uređuje časopis Big boy. Koliko je sličan Marku Vidojkoviću, uredniku Plejboja?
Nije sličan toliko čak ni Marku Vidojkoviću, glavnom uredniku Maxima, po kome je Marko Kraljević skrojen. Bio sam mnogo savesniji i taj posao sam mnogo više voleo nego on. U međuvremenu, sve mi se zgadilo, pa otud taj negativan stav glavnog junaka u knjizi. Kada sam bio izvršni urednik Plejboja, to je bila sasvim druga priča. Mnogo lakši i lepši posao, bez mnogo stresa za onog ko ga radi, jer sav stres obično završi na glavnom i odgovornom.

Za razliku od prethodnih izdanja, ovaj roman je objavila najveća izdavačka kuća u Srbiji – Laguna?
Da, prethodni roman bio je inspirisan ličnim tragičnim događajem i verujem da bi jednom delu mene bilo neprijatno kada bi se oko te knjige podigla ovakva mašinerija. Sada, naprotiv, baš mi je drago što “Urednik” spada u najveće prolećne hitove našeg najvećeg izdavača.

Tvoje gostovanje u Jutarnjem programu televizije Pink izazvalo je mnoštvo pozitivnih komentara.
Da li je ovoj zemlji potreban glas protiv nekog ustaljenog i naviknutog sistema u kome su političari nedodirljivi?
Ovoj zemlji više niko i ništa ne može da pomogne. Jesu me posle toga opet zvali na “Prelistavanje” na Pinku? Nisu i neće. Tu i tamo poneki lajavac ne znači ništa u borbi protiv sistema, naprotiv, on je kao neka lutka kojom oligarsi mašu, u pokušaju da dokažu kako, eto, kod nas može da se malo i prolaje na vlast po medijima.

Da li se nešto promenilo u Srbiji od kada je došla nova vlast?
Nije, krađa se nastavila, silom guranje svojih kadrova na “državne” poslove se namestilo, s tim što su kadrovi SNS-a kao ispali iz “Top liste nadrealista”, pa ih je lakše uočiti, nego žute umivene lopuže u odelcima, koje su nas jahale pre aktuelnih prodavaca Kosova.
Kako bi ti uredio ovu državu, da si npr premijer ili još bolje PPV?
Glasao sam 2006 na referendumu protiv važećeg Ustava. Za mene njihove titule, prave ili izmišljene,poput te pepeveovske, ne znače ništa. Ja bih voleo da je Srbija parlamentarna monarhija, izrazito socijalističkog društvenog uređenja, s legalnim narkoticima i prostitucijom, radi jačanja turizma i snižavanja stresa kod građana.

Kako komentarišeš bunt naroda u BIH i zašto nema javnog bunta u Srbiji?
Nedeljama pre početka bunta slušao sam na “Slobodnoj Evropi”, a to je radio stanica Stejt Departmenta, kako spinuju vesti ka socijalnom nezadovoljstvu. U svim vestima oni su insistirali na
tome kako su lokalno moćnici korumpirani, a narod gladan. Znači, Amerima je odgovaralo da u Bosni nešto bukne, čim su se u svojim medijima time bavili i pre nego što se desilo. Ja
bih voleo da se iz bosanskog “bunta” rodi nova Jugoslavija, ali se pribojavam da se ne rodi neka nova Sirija. A u Srbiji nema bunta jer svako ima ponekog zaposlenog u državnoj upravi, pa bi se lako došlo do situacije da udari sin na oca, a ovaj mu od svoje činovničke plate omogućava da petkom uveče izvede devojku na kafu. Mi smo smešni, a energiju za proteste potrošili smo
devedesetih, a kasnije boreći se protiv parade pedera. Bosanci se nikad ni protiv čega nisu borili na ulici, pa je moguće da u njima ima te energije. Isto važi i za braću Hrvate.

Kao neko ko godinama piše kolumne i neko ko se bavio novinarstvom, kako ti izgledaju mediji u Srbiji? Postoji li sloboda u medijima?
Mediji, svi do jednog, predstavljaju oglasnu tablu svog vlasnika. U zabludi je onaj koji misli da će iz nekog našeg medija dobijati redovnu dozu istine.
Dobiće tračak istine u nekoj vesti iz crne hronike, možda. Dobiće, možda, ponekad, intervju s nekim ko će da laje istinu na sav glas, ali naslovne stranice zauzete su. Vlasnici novina su njihovi gospodari. Veća sloboda informacija postoji na news-feed-u na Fejsbuku, nego u bilo kom štampanom ili elektronskom “mediju”.

Da li se nešto promenilo u periodu od kada je Tasovac ministar kulture?
Ja spadam u one umetnike kojima je država neprijatelj, prema tome od države nikada nisam, niti ću išta očekivati, tako da se Tasovčevim radom i nisam baš bavio. Jadan je onaj umetnik kome je potrebna država da bi bio umetnik.

Kakva nam je kulturna scena danas?
Takvo nešto u nas ne postoji, jer smo mi pozorište budala. U takvom pozorištu ne postoji kulturna scena.

Koliko jedan pisac danas može da utiče na javno mnjenje?
Ne može nikako. On može svojom knjigom nekome da ulepša dan i ne treba da se tripuje da su mu dometi mnogo dalji od toga.

Kakve promene očekuješ u narednom periodu u Srbiji, i da li će ih uopšte i biti?
Očekujem isključivo promene na gore.

Povezani tekstovi