septembar 24, 2018

Mihailo Janketić: Opera je teža od glume

Ovo je za mene jedna velika, prelepa avantura, dragoceno iskustvo i nešto sasvim novo u mom scenskom življenju. Prvi put radim u operi, istina ne pevam, ja sam orator, ali mi je vrlo zanimljivo jer radim sa visoko profesionalnom, vrhunskom ekipom – kaže za „Novosti“ Mihailo Miša Janketić, uoči večerašnje premijere opere Isidore Žebeljan „Dve glave i devojka“, u režiji Borisa Liješevića, na Letnjoj pozornici na Paliću.

Naučio sam da mnogo više poštujem i uvažavam rad ljudi koji rade u operi. To je krvav posao i mnogo je teži od glumačkog, jer se od njih traži da pevaju u tačnom ritmu, a da pritom i glume, moraju da gledaju dirigenta i vladaju scenom. Za razliku od nas, oni moraju da pevaju kako im drugi svira, a mi imamo svoj ritam, svoju partituru i mnogo smo slobodniji i oslobođeni straha od kiksa i greške, kod njih nema ispravke. Ne bih bio operski pevač ni za kakve pare.

* Da li vam je bilo teško da odgovorite ovom izazovu?

– Nije bilo lako, moram priznati. Opera mi je do sada bila daleko, a sada delimo sve muke i sve radosti. Iako pričam celu priču, i ja, kao i pevači, moram da se povinujem ritmu, da odgovorim tačno na one pasaže koji idu sa i bez muzike ili na kratke upadice. Pošto muziku ne poznajem tako dobro, moram da se „bečim“ u dirigenta i zavisim od njega i njegovog znaka. A pritom moram da se oslobodim jer publika to ne sme da primeti.

* Koliko dugo su vas ubeđivali da prihvatite ponudu?

– Nijednog trenutka se nisam dvoumio, niti ću ikada kada me Boris bude zvao. Ovo je drugi put da radimo zajedno, brzo i lako se dopunjujemo i sjajno sarađujemo.

* Šta je to što sa scene poručujete akterima i gledaocima?

– Zagovaram ideju da će u nekoj budućnosti brakovi između žene i dva muškarca biti sasvim normalni. Time, naravno, otvaram mogućnosti i jednopolnih i dvopolnih brakova, i mnogoženstva i mnogomušstva. Kada bi bili na tom stupnju svesti, onda bi bilo mnogo manje ubistava, zločina kojim nas iz dana u dan bombarduju ljubomorni muževi i žene. A to je pitanje naše nesvesnosti.

* Na sceni se pojavljujete sa Rambom Amadeusom, kako je bilo sarađivati sa njim?

– Rambo igra proroka, mog bivšeg prijatelja, koji mi je dao savet šta da radim, a ja svoje prijatelje vodim duboko u džunglu da njima pomognem. On je pojava za koju nismo mogli naći bolju alternativu za ovu ulogu, nema teksta, ali tu je igra, pokret…

* Kakva će biti sudbina ovog komada?

– Ovo je koprodukcija Narodnog pozorišta u Subotici, Budva Grad teatra i Kazališta „Ulises“ sa Briona, pa posle premijere idemo u Herceg Novi, Budvu i na Brione. Kakva će biti dalja sudbina ove predivne izvedbe – ne znam, jer je za naš trenutak i situaciju produkcija užasno skupa. Ona se ne može pokriti ulaznicama, ali se nadam da će se naći sredstva da što duže živi.

J.Lemajić (Novosti)

Povezani tekstovi