jun 24, 2018

Milovan Jovanović: CIAO AMORE, CIAO CALCIO!

Uzdrman brojnim optužbama i seks skandalima, suočen sa dugovima I finansijskim problemima bivši italijanski premijer, lider partije Forca Italija, medijski magnat i vlasnik Milana, Silvio Bersluskoni dugo je odolevao ali na kraju ipak popustio i odlučio da fudbalski klub Milan proda kineskom biznismenu Liu.

Poznavaoci prilika u Italiji smatraju da je ovakva Berluskonijeva odluka usledila zbog sve lošijeg zdravstvenog stanja, privatnih i poslovnih problema. Poslednjih nekoliko godina Berluskoni je izgubio onu energiju, upornost, izdržljivost i britkost koja ga krasila poslednje tri decenije. Nije to više bio onaj Silvio pred kojim su drhtali i uzmicali mnogi u Evropi. Jednostavno, biologija učinila svoje. Berluskoni je u protekle tri decenije od kluba koji je bio pred bankrotom napravio jedan od najvećih evropskih klubova i italijanskih brendova. Milan je postao najtrofejniji italijanski klub u Evropi sa osvojenih 7 trofeja Kupa ili Lige Šampiona.

Poučen primerom svog komšije, Masima Moratija, vlasnika Pirelija i Intera, koji je 2013. godine prodao klub indonežanskom biznismenu Eriku Tohiru, Berluskoni je posle dugih pregovora uradio isto. Razlika je u tome što su novi vlasnici Rosonera Kinezi. Tim činom stavljena je tačka na jednu epohu u kojoj se igrao najbolji i najzanimljiviji fudbal na svetu.

Slom iItalijanskog fudbala počinje maja 2006. godine kada Italiju potresa najveći slučaj korupcije u istoriji italijanskog fudbala. Afera Calciopoli je uzdrmala temelje italijanskog fudbala i verovatno zadala smrtonosni udarac Seriji A. Italijanska policija je nakon prisluškivanih razgovora otkrila veliku mrezu namestanja utakmica uz pomoc sudija u Seriji A i Seriji B. Snimljeni razgovori objavljeni su u novinama a kao jedan od glavni ucesnika optuzen je direktor Stare Dame Lucano Modji.Italijanski novinari dali su ime Calciopoli kao ironičnu reakciju na Tangentopoli slučaj podmićivanja iz 90-ih godina

Tužilac italijanske fudbalske federacije Stefano Palaci zahtevao je da klubovi Juventus, Milan, Fiorentina, Lazio i Ređina, koji su bili u centru skandala, budu izbačeni iz Serije A. Neumoljivi tužilac je tražio da Juventus bude izbačen do serije C1, da mu se oduzmu titule iz 2005. i 2006. i da mu se oduzme 6 bodova, Fiorentina i Lazio bar do Serije B, i da im se oduzme po 15 bodova, Redjina u Seriju B uz oduzimanje 15 bodova, a Milanu tri boda. Na kraju presude su glasile tako da je Juventus izbačen u Seriju B i oduzimanjem dve titule I 9 bodova, Milan je ostao u Seriji A, ali mu je oduzeto 8 bodova, Fiorentini 15, Laciju 3 i Ređini 15 bodova, ali su takođe ostali u elitnom takmičenju.
Svi ljubitelji fudbala sa nostalgijom se sećaju čuvenog Kalca odnosno Serije A.

To je bila liga glamura, prestiža, sjaja, liga u bliskom dodiru sa politikom i mafijom. Svaka utakmica je bila praznik, publika je hrlila na stadione da bi gledala svoje ljubimce. Niko nije bio siguran u pobedu, sve je bilo neizvesno. Svaki fudbaler je tada mastao da zaigra u Seriji A. Govorilo se da ko nije igrao u Kalcu kao da nije ni igrao fudbal. Slično je bilo i sa trenerima, samo najbolji od najboljih su vodili klubove u Seriji A. Imena: Arigo Saki, Marčelo Lipi, Đovani Trapatoni, Karlos Bjanki, Karlo Macone, Zdenjek Zeman, Fabio Kapelo, Karlo Anćeloti, Sven Goran Erikson, Alberto Malezani, Ektor Kuper, Vujadin Boskov.. su davali posebnu aromu specijalitetu zvanom Kalco! Fudbal se tada nije gledao zbog kladionica i tiketa već isključivo zbog lepote, umetnosti i majstorija na terenu.

Naravno najlepše voditeljke, novinarke, manekenke, glumice i pevačice bili su nezaobilazan i sastavni deo celog tog spektakla. Ne postoji niko iz tog vremena ko se ne seća čuvene Rafaele Kare i njene legendarne pesme „A far l’amore comincia tu“ koja se nedeljom u 15h slušala svuda gde se fudbal gledao.

Zajedno sa još šestoricom magova Masimom Moratijem, Đani Anjelijem,Vitorio Čeki Gorijem, Frankom Sensiem, Kalisto Tanciem i Serđom Kranjotiem, Silvio Berluskoni je tvorac najjače, najbolje, najkontraverznije, najgledanije lige koju je svet video. Sedmorica veličanstvenih ispisala je najlepše stranice istorije evropskog fudbalskog klupskog takmičenja. Oni su pomerili granice mogućeg, promenili su i unapredili najvažniju sporednu stvar na svetu. Fudbal je uz njih evoulirao, osim sporta postao je i ogroman biznis, zabava, mašina za pravljenje novca i najpopularniji sport na svetu.

Svaki od velikih šefova bio je pre svega Italijan, fudbalski fanatiK, zaljubljenik, navijač svog kluba od malih nogu. Nisu štedeli, nisu žalili, nisu kalkulisali, nisu se obazirali, jedino im je bilo važno da njihov tim bude skuplji, bolji i uspešniji od rivala. Bez razmišljanja su trošili stotine miliona lira, maraka, eura, dolara, svog novca za dovođenje najvećih fudbalskih zvezda.To je bila stvar ponosa, tradicije, prkosa, inata, sujete. Sve je bilo lično sa puno emocija. Svi oni su fudbal voleli, znali, razumeli, osećali i u toj igri uživali. Na kraju kako to obično biva – sagoreli.

Anjeli i Franko Sensi su umrli, Serđo Kranjoti, Čeki Gori, Kalisto Tanci završili su u zatvoru a Morati i Berluskoni su kapitulirali pred cunamijem novokompanovanih biznismena sa Dalekog istoka.
Teško da će ikada više ijedna liga na svetu moći da okupi toliko znalaca na jednom mestu. To je uspelo sedmorici čarobnjaka koji su od Kalca proizveli nešto što je čitav svet zavoleo i zbog čega mnogima nije bilo teško da putuju sa kraja na kraj planete da bi uživo gledali Parmu, Romu, Lazio, Milan, Juve, Inter i Fiorentinu.

Danas se sve promenilo, ništa više nije isto. Nema više harizmatičnih vlasnika koji su spremni da ulažu svoj novac a da pritom sve reskiraju. Nema više onih kojima ljubav i strast prema fudbalu teku venama, koji se raduju kada pobeđuju i tuguju kada gube. Novi vlasnici i nove gazde to ne osećaju – njih to ne zanima, jedino što ih interesuje jesu profit i zarada. Zato ne treba nikog da čude amimične face ruskih, kineskih, arapskihi i američkih gazda koje izgledaju potpuno isto i kad vode i kad gube 3:0.

Povezani tekstovi