avgust 20, 2019

Mišel Žofroa: Puštanje balona ili politička korektnost i rasni problemi u Francuskoj

Izgleda da cenzori politički korektnog imaju pune ruke posla, dok se u hronikama nižu vesti o nasilnom ponašanju kriminalaca iz inostranstva ili stranog porekla, „dajući nam utisak“ (e, to je politički korektno!) da se razmnožavaju.

Nesrećni događaj u Renu – čiji je ishod bila smrt 13-godišnjeg osnovca Kilijana, kojeg je udavio 16-godišnji učenik – upravo je ilustracija toga.

„Le Mond“ je tako nadmašio sebe predstavljajući događaj u svom izdanju od 26. juna 2012. godine. Ali želeći previše da postigne, na kraju nam otkriva tužnu istinu. Činjenice su tvrdoglave, govorio je Lenjin.

ONAJ KOJI NEMA IME

Znamo da su promenili ime ubice: zvao se Sulejman, ali ga novine zovu Vladimir, ko zna zašto.

Ali ta kozmetička promena nas ne zavarava jer autor članka Serž Le Lije nam ipak saopštava da se radi o „članu porodice čečenskih izbeglica“ i da je imao „jezičke poteškoće“. Verovatno upotrebljavaju termin „izbeglice“ kako bismo se sažalili. Ali ipak shvatamo poruku: „Kilijana nije ubio čistokrvan francuski Bretonac…“

Novine nam, naravno, ništa ne govore o žrtvi niti o njegovoj porodici. Nisu im zanimljivi, čak im i smetaju. Jedino citiraju Sulejmanovu majku, naravno. To je inače česta pojava u medijima u sličnim situacijama: nikad ne davati reč bliskima žrtve, već samo porodici optuženog ili okrivljenog. Sa njima bar ne može da se pogreši.

UPLAKANA MAJKA I PRIJATELjI (UBICE)

Šta nam zaista kaže ta sirota majka? Prema rečima advokata, „ona ne oplakuje samo sudbinu svog sina već i Kilijanov oduzet život“. Pogledajte samo čečenski smisao za poeziju: jadnom Kilijanu je oduzet život. Kao da je u pitanju neka fatalnost. Inšalah! Jadna žena je toliko tužna da nije uspela da shvati vezu koja postoji između sudbine njenog sina (uhapšen je) i Kilijanove smrti.

Još jedna medijska konstanta: naravno, „ne razumemo“ Sulejmanov čin. To bar kažu „mladi članovi čečenske zajednice u Renu“. Dakle, sada otkrivamo da u Renu postoji čečenska „zajednica“ i da su se svi okupili ispred suda kako bi pokazali „solidarnost sa našim prijateljem“. Da, solidarnost, dobro ste pročitali. Da ne pomislimo slučajno da je Sulejman optužen greškom. Ah! Ta prokleta čečenofobija!

MIRNA ŠKOLA

Takođe nam objašnjavaju da je kraj u kojem se nalazi škola u kojoj se desila ova drama, „miran kraj“ i da su svi „u šoku“ otkako se sve ovo desilo. I to je opet konstanta politički korektnog: ovakve drame se uvek dešavaju u „mirnim krajevima“ ili „u kojima se nikada ništa ne dešava“. Čovek se prosto pita kako treba da izgleda „problematičan“ deo grada za medije. Verovatno se tamo puca iz automatske puške ili minobacača.

A što se tiče izraza „u šoku“, treba ga prevesti i reći da se ljudi u stvari plaše, što naravno nije za medije.

TOK PRAVDE

Ali sva sreća pa pravda, ta francuska nemilosrdna pravda, ide svojim tokom. U članku se dugo insistira na izvanrednom otkriću sudija: „Autopsijom nam je omogućeno da potvrdimo da je smrt usledila nakon gušenja, nalazi se poklapaju sa izjavama većine svedoka koji su videli kako optuženi steže vrat žrtve“, izjavio je javni tužilac. E, to tek treba da nas ohrabri. Pa, dođavola, živimo u pravnoj državi! Autopsija je uspela da utvrdi da stezanje vrata dovodi do gušenja. Kriminologija je čudo!

SVEDOCI ILI POSMATRAČI?

Ono što nas još manje ohrabruje je upravo činjenica da su toj drami prisustvovali brojni svedoci.

U članku piše da je čuvar tražio Sulejmanu da ga pusti; i da su taj isti čuvar i još dva nastavnika pokušali da pruže žrtvi prvu pomoć; i da su se učenici, koji su „bili prisutni sceni nasilja“, vratili u svoje učionice i da su im nastavnici „pomenuli problem nasilja u školama“. Ah! Ti dobri nastavnici! Uvek dobri pedagozi! Svaka čast „nastavnim ustanovama“! I, na kraju, organizovana je psihološka pomoć sa školskim lekarima…

Ali, naravno, svi ti ljudi koji su gledali taj spekakl, nisu bili u stanju da intervenišu niti da spreče Sulejmana da udavi Kilijana. Ipak, istina je da je Sulejman, kako nam se kaže u članku, vežbao boks u klubu. To je verovatno razlog zašto odrasli nisu mogli da ga savladaju?

A koji je u stvari bio motiv zločina? Ne zna se, jedino se zna da su se pogledi Sulejmana i Kilijana „ukrstili“. Autor članka, kao i advokat, dugo insistiraju na toj razmeni pogleda. Kao da je svima sasvim normalno da u jednoj školi može da se ubije zbog jednog pogleda.

REŠENjE: PUŠTANjE BALONA

I, na kraju, apoteoza: kažu nam da će u ponedeljak u 14 časova biti pušteni baloni na mestu gde se desilo ubistvo. Puštanje balona je kao tiha šetnja sa ili bez sveća. Jer prednost šetnji u tišini ili puštanja balona je u tome što ne prave nikakvu buku: zahvaljujući njima, niko ne postavlja prava pitanja. To je u stvari lek, čudotvorni lek protiv delinkvencije, siledžijstva, protiv zakona bandi i njihovih šefova u našim gradovima, naseljima i školama. U srednjem veku smo, u istoj magijskoj inspiraciji, učestvovali u litijama protiv epidemija.

Kada budu ugledali te divne balone kako se penju u vazduh iz dvorišta škole, kriminalci će se sigurno pokajati i mir i sigurnost će se vratiti u naše škole.

Plači kao žena koju nisi umeo da odbraniš kao muškarac, kaže jedna arapska poslovica!

Prevod sa francuskog: Svetlana MAKSOVIĆ

Izvor: POLEMIA

Povezani tekstovi