novembar 19, 2018

Od katalonske nezavisnosti ka „balkanizaciji“ Evrope

Flamanski nacionalisti bi mogli da žrtvuju koalicionu belgijsku vladu kako bi podržali katalonsku nezavisnost.

 

Ako se Katalonija odvoji od Španije, tražiće da belgijska vlada prizna novu državu. Belgijski slučaj nije jedinstven: katalonski presedan bi mogao da podupre separatistička osećanja drugih zemalja Evrope.

 

Novi predsednik katalonske regije, Karles Puigdemont, je preuzeo svoju funkciju. Tom prilikom je belgijski časopis Pluriel objavio izjavu belgijskog ministra unutrašnjih poslova, Jana Jambona, koja je ostala neopažena prošlog decembra. Član nacionalističke partije neo-flamanske Alijanse (N-VA), koja je najzastupljenija u parlamentu i koja je član koalicije na vlasti, potvrdio je da ukoliko katalonska regija bude proglasila svoju nezavisnost od Španije (koalicija „Zajedno za DA“, koja je pobedila na izborima 27. septembra, obećala je da će to učiniti do 2017. godine), N-VA će zahtevati priznanje nove države i neće je zaustaviti raspuštanje belgijske vlade, jer „ona ne sme da rizikuje svoj ugled.“

 

Katalonski slučaj nije eksplozivan samo po belgijsku vladu, već i po same flamanske nacionaliste koji moraju da odluče da li će direktno postaviti pitanje priznanja Katalonije na federalnom nivou (što bi moglo da razbije koalicionu vladu i da prouzrokuje prevremene parlamentarne izbore) ili da odustanu od svojih principa stvarajući rizik razjedinjavanja u sopstvenim redovima. A liberlana valonska partija, Reformatorski Pokret ministra Šarla Mišela, je odlučna da blokira priznanje katalonske nezavisnosti.

 

Kako bi došli do koalicionog dogovora, N-VA je obećala da neće pominjati nezavisnost Flandrije pet godina, tj. sve do izbora 2019. Radikalno krilo partije je već naglasilo da se sa time ne slaže.

 

Očigledno je da će eventualna nezavisnost Katalonije delovati kao lavina u ostalim državama EU, čak i ako regija bude isključena iz Unije i ako bude morala da podnese poseban zahtev za prijem, što izgleda nemoguće jer bi bila potrebna jednoglasna podrška, uključujući tu i Španiju. Ovaj presedan bi podstakao mnoge separatističke strukture ne samo u Belgiji, već i u Velikoj Britaniji (Škotska), u Italiji (Padanija), u Portugaliji (Madera), u Nemačkoj (Bavarska), u Švedskoj (Skanija) i u baskijskim zemljama u samoj Španiji. To bi dovelo u opasnost evropske integracije i prouzrokovalo „balkanizaciju“ Evrope – pretvorilo bi je u mozaik razbijenih država.

 

 

Prevod sa francuskog: Svetlana Maksović

Izvor: SPUTNIK / Nezavisimaja gazeta

 

 

Povezani tekstovi