decembar 17, 2017

Onaj koji organizuje izbore taj ih i dobija

vucic nikolic

„Onaj koji organizuje izbore taj ih i dobija“, poznata je rečenica Nikole Pašića koja i danas izražava suštinu načina kakao se i na koji način u našim društvenim okolnostima vode i organizuju izborne kampanje. Verodostojnost ove aktuelne političke krilatice potvrđena je u našem političkom iskustvu toliko puta, a i danas možemo videti kako ona ima svoju delotvornost. Aktuelna vladajuća struktura očito koristi raspoložive državne resurse koji su joj na raspolaganju u vođenju izborne kampanje, dosledno sledeći nauk Nikole Pašića.

Sudeći po prvim nagoveštajima i pre formalnog raspisivanja izbora, predstojeća izborna kampanja predstavljaće istinski vrhunac u stavljanju svih državnih, finansijskih i medijskih kapaciteta na raspolaganje vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Sve neodoljivo podseća na dane kada smo mogli da vidimo izuzetno agresivnu i beskrupuloznu julovsku kampanju u kojoj su učestvovali i mnogi politički akteri, koji i sada kreiraju i učestvuju u ovoj kampanji vladajuće stranke. Samo nedostaje slogan da je JUL KUL.

O sličnosti sadašnje kampanje sa julovskom ima već dovoljno primera, ali otvorena podrška koju je predsednik Republike Tomislav Nikolić pružio vladajućoj stranci jasno nam govori da se u ovoj izbornoj kampanji neće birati sredstva kako bi se prebacilo magičnih pedeset posto biračkog tela jer jedino tako vladajuća koalicija može da zadrži pobednički izgled u redovima svojih glasača.

Grubo kršeći Ustav Republike Srbije, Tomislav Nikolić se na komercijalnoj televiziji Pink (kao službenom i režimskom kanalu vladajuće stranke) veoma jasno stranački opredelio, nastupajući kao zagriženi partijski aktivista. On na taj način šalje poruku da od vladajuće stranke traži podršku za novi predsednički mandat. Ali ovakav njegov nastup samo govori da u našoj zemlji ustavna načela i ograničenja ne znače i ne vrede ništa jer su za predsednika Republike mnogo važniji njegovi politički, partijski i lični interesi.

Svoju otvorenu podršku SNS-u predsednik Republike je ponovio i u razgovoru za NIN: “Ne samo što ću podržavati nego ću i pomoći koliko budem mogao. Nema niko bolji na političkoj sceni.“ Ovo je izraz bahatosti i arogancije koju demonstriraju predstavnici ove vlasti, a sada im se ponovo pridružio i predsednik Republike koji je uvek isticao kakao je on izašao iz političkog zagrljaja vladajuće stranke i da je sada predsednik svih građana.

To je još jedna u nizu očitih obmana kojima se služe funkcioneri vladajuće stranke iz koje Tomislav Nikolić nikada nije ni istupio. To jasno pokazuje da vladajuća stranka i njeni istaknuti predstavnici imaju ozbiljan problem u shvatanju funkcionisanja pluralističke demokratije i delovanja opozicije kao sastavnog dela kritičke javnosti bez koje i nema stabilnog demokratskog poretka. Ali i izbornog procesa u kome se moraju obezbediti elementarno korektni uslovi za političko nadmetanje, kojih danas ima samo u naznakama kao deo političke inercije, a ne uspostavljenog izbornog sistema u kome su mogući fer i demokratski izbori.

Govoreći o problemu evropske „neoliberalne demokratije“, razmatrajući političku situaciju u Mađarskoj i Poljskoj, J. V. Miler je rekao: “Najzad nije samo liberalizam pod pretnjom, već sama demokratija. Izbori, na kraju krajeva mogu biti nedemokratski čak i ako vladajuća stranka ne puni glasačke kutije. Ako su opozicione stranke bile sprečavane da se približe biračima, a novinari se ne usuđuju da izveštavaju o namerama vlade, biračke kutije su već napunjene.“ Prateći naš politički i partijski život, i pre nego što su izbori raspisani jasno je da se vladajuća oligarhija ponaša kao da su biračke kutije već do vrha napunjene iako njeni funkcioneri počinju da govore da će izbori biti teški i neizvesni.

Očito je da se radi o nastojanju da se ne demotiviše njihovo biračko telo ali premijer A. Vučić ne može da sakrije ma koliko se trudio svoj trijumfalizam i osionost. Bez obzira na to što on tvrdi u svojim svakodnevnim medijskim nastupima da će aktivno učestvovati u izbornoj kampanji samo desetak dana, on je u stvari neprestano u kampanji i ne propušta nijednu priliku da se često ne birajući reči obruši na opozicione stranke i one ljude koji iznose svoje kritičke sudove o delovanju vlade na čijem je on čelu. Pri tome, on neprestano izjavljuje da on radi samo svoj premijerski posao i da je on iznad svakodnevnih partijskih borbi i sukobljavanja.

A upravo njegovi nastupi govore da on nije u stanju da prihvati da u svakom pluralističkom i demokratskom društvu postoji nužnost kritike i kritičkog mišljenja i da je opozicija snažni politički korektiv za svaku vlast. To je očigledno izvan njegovog shvatanja politike jer on političko delovanje svodi na niz sve ispraznih maratonskih monologa i učešće u nameštenim emisijama komercijalnih televizija u kojima se treba da se čuje glas naroda. Za njega su ljudi koji kritikuju politiku aktuelne vlade pozeri, neznalice, mali broj mrzitelja, oni koji su samo spremni da stoje po strani i kritikuju, kibiceri, lenjivci, oni koji ne žele da vide šta je vlada uradila, a to priznaje ceo svet, mala grupa nezadovoljnika koja želi da nam soli pamet.

On je čak izjavio u pokušaju da diskvalifikuje Dveri i DSS da ove organizacije mogu da slede primer Aljbina Kurtija, koji je blokirao parlament tzv. države Kosova bacanjem suzavca. Da paradoks i hipokrizija budu veći, premijer Vučić stalno ponavlja kako je izložen medijskom linču i harangi koje se vode protiv njega što je apsurdna tvrdnja koju demantuje i najpovršnija analiza naše medijske situacije. Pri tome on nije spreman da učestvuje u ozbiljnim debatama i sučeljavanjima jer je jedino zainteresovan da demonstrira svoju političku moć tako što je odlučio da sam pobeđuje opoziciju u parlamentu i to je za njega vrhunski doseg u shvatanju pluralizma i kritičkog dijaloga. Njega ne zanima što je nedavno ponizio parlament pokazujući ne prvi put da su poslanici njegove stranke samo obični partijski poslušnici, koji kao po komandi slušaju svaki nalog svog stranačkog vođe.

O tome svedoči i nekoliko njegovih izjava: “Oni kojima krče creva manje se žale od onih kojima ne krče creva jer žele da čuju šta je moguće uraditi. Mi Srbi brzo zaboravljamo. Ništa se tako brzo ne zaboravlja kao dobročinstvo. Vodi se kampanja u kojoj je sve dozvoljeno reći protiv Vučića i ljudi koji su meni bliski. Trebalo bi ja da tražim veća ljudska prava gledajući naše medije. Opozicione snage imaju apsolutnu vlast na medijskoj sceni. Uvek ćemo da kukamo, uvek smo kukali. Postoje ljudi koji mrze mene jer ne mogu da me pobede i to mogu da razumem ali ne razumem zašto mrze Srbiju i njene firme.“

Ovako intonirane izjave jasno govore da se opozicija i kritička misao svrstavaju u parazitski i nedostojni deo društva jer ne prihvataju ushićenost i trijumfalističku sliku našeg društvenog života, koju uporno nastoji da stvara i medijski oblikuje Aleksandar Vučić. A nju održavaju i razvijaju njegovi medijski i partijski poslušnici, ali i politički analitičari – trbuhozborci. Ova vlast kao da se pridržava upozorenja Bendžamina Franklina: “Čuvaj se malih pukotina – mala pukotina potopiće i najveći brod.“

Zato je stvorena čitava medijska i politička mašinerija koja je sada stavljena u pogon da se ne bi pojavila nijedna pukotina. Jer jedinstvo, monolitnost i stvaranje neprikosnovenog i sveznajućeg vođe je u središtu shvatanja politike premijera Vučića i njegove Srpske napredne stranke.

Autor: Marinko M. Vučinić

Izvor: NSPM

Povezani tekstovi