decembar 17, 2017

Ovo je, ipak, prvi gej premijer u našoj istoriji

zivkovic

Kada je 1929. godine kralj Aleksandar zaveo diktaturu, za predsednika Ministarskog saveta postavio je svog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja – Petra Živkovića, vođu organizacije „Bela ruka.“ Nije tajna da je general Petar Živković bio homoseksualac, tako da je Kraljevina Jugoslavija, prva u Evropi, pa samim tim i na Balkanu, imala prvog gej premijera u istoriji.

Životni put generala Živkovića najbolje se može opisati jednom rečju – spletkaroš. Od Majskog prevrata 1903. godine, kada je otvorio kapije dvora, pa sve do svoje smrti, Živković nije birao sredstva da bi došao do cilja. Njegova biografija, uostalom, pokazuje da je reč o uspešnom čoveku, ako bismo posmatrali funkcije koje je obavljao, ali ukoliko bismo bolje sagledali istorijske događaje o Peri Živkoviću bismo mogli malo toga dobrog da kažemo.

Kada se zamerio Apisu i njegovim crnorukcima, približio se kralju Aleksandru, a američki istoričar Dejvid Mekenzi, u svojoj knjizi „Apis“ navodi da su prestolonaslednik Aleksandar i Živković bili u vezi. Takođe, Živković je navodno došao do pisma u kome Aleksandar priprema ubistvo svog brata Đorđa, pa ga je u narednim godinama tim pismom ucenjivao, što mu je omogućilo vrtoglav uspon u karijeri.
Početkom veka, negde oko 1905. godine, Živković je bio u vezi sa jednim apotekarom, zbog čega je nailazio na podsmeh u vojsci. Međutim, to mu nije smetalo da brzo napreduje u karijeri, pa se čini da je i tada Srbija bila prilično liberalna po ovom pitanju.

Tokom bitke na Jedrenama, jedan konjanik se požalio da ga je Živković naterao da bude partner u homoseksualnom odnosu. General Stepa Stepanović je odmah zatražio kaznu, ali se Apis umešao i zataškao stvar „kako ne bi bila ukaljana čast srpske vojske.
Ipak, takva usluga Peri nije mnogo značila. Par godina kasnije bio je kreator montiranog Solunskog procesa, koji je Apisa postavio ispred streljačkog voda.
Pre nego što se okitio titulom premijera, Živković je bio i ministar vojni, a njegovo imenovanje nije prošlo bez ekcesa. General Dragutin Okanović, komandant srpske konjice, javno je napustio vojnu službu i karijeru, optuživši ga da je nervni bolesnik i zlo za vojsku.
Živkovićev mandat premijera se pamti po političkim ubistvima protivnika diktature, što je izazivalo proteste i ogorčenje svetske javnosti, a jedan apel protiv njega i njegove vladavine potpisao je i Albert Ajnštajn.

Iako je, 1932. godine, smenjen usled pritiska javnosti, ponovo je postavljen za komandanta kraljeve garde.
Preminuo je u Londonu 1947. godine.

Danas, kada se svetski mediji utrkuju da prikažu kako je Srbija konačno postala liberalna, trebalo bi ih podsetiti na generala Živkovića i objasniti im kako se sve ovo već događalo, ne samo na Balkanu, nego i svuda u svetu, oduvek.

 

 

Slaviša Pavlović

Povezani tekstovi