novembar 19, 2018

Priština i Beograd pod pritiskom za nastavak dijaloga?

„Dijalog u Briselskom formatu je manje-više završen“, kaže kosovski pisac i aktivista Škeljzen Malići, komentarišući najavu iz Brisela da će se u četvrtak, 8. novembra, održati sastanak predsednika Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, prvi nakon dvomesečne pauze koja je bila obeležena tenzijama na relaciji Beograd – Priština.

Сродна слика

Prema najavama koje su stigle iz kancelarije evropske komesarke za spoljnu politiku i bezbednost i posrednice u dijalogu Federike Mogerini, očekuje se da će se na sastanku Vučića i Tačija u četvrtak potvrditi spremnost Srbije i Kosova da intenziviraju rad kako bi postigli pravno-obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji što je presudno za evropske puteve obe zapadnobalkanske zemlje.

Škeljzen Malići smatra da se već neko vreme izvan pogleda javnosti radi na dogovoru koji će voditi ka pravno obavezujućem sporazumu:
„Ono što je sada aktuelno, to je politički dogovor. Mislim da se na tome radi, ali ne na otvorenoj sceni, kao što je to slučaj sa briselskim dogovorom. Postoje nekakvi planovi, možda i neki tajni kanali gde se to dogovara. Poslednja tri meseca imali smo tu javnu kampanju da se nađe kompromisno i sveobuhvatno političko rešenje. Ne znamo još detalje, ali to je to.“

Podsetimo, poslednja runda brisleskog dijaloga na predsedničkom novu održana je 7. septembra, ali ali su tada održani samo bilateralni sastanci šefice diplomatije EU Federike Mogerini sa Vučićem i Tačijem. Do najavljenog, trilateralnog sastanka tada, nije došlo jer je predsednik Srbije odbio da se sastane sa Tačijem zbog, kako je naveo, „svih prevara, pretnji i laži predstavnika Prištine“.

Beogradski politički kolumnista Vlatko Sekulović smatra da je do obnavljanja razgovora na nivou Beograda i Prištine došlo pod spoljnim, ali i unutrašnjim pritiscima u Srbiji i na Kosovu:

„I srpsko i kosovsko društvo su pod tenzijom međusobnih odnosa i to preti da eskalira u nekom nepredviđenom pravcu. Sa stanovišta tih društava postoji potreba da se dijalog nastavi, a samim tim postoji i zabrinutost i realna opastnost koju verovatno primećuju i zemlje u okviru Evropske unije, pa su tražile da se taj dijalog obnovi i nastavi u konstruktivnom pravcu“, kaže Sekulović.

Poslednjih meseci, najviši zvaničnici Srbije i Kosova u javni diskurs uveli su sintagme poput „korekcija granica“ i „razmena teritorije“, međutim javnost nije dobila objašnjenja šta bi to konkretno podrazumevalo. Predsednik Srbije je u više navrata ponovio da jedino rešenje može biti ono u kojem će svi nešto izgubiti i ponešto dobiti.

„Mi možemo samo da pretpostavljamo šta bi to značilo. Pretpostavka je da bi došlo do modifikovanja statusa severnog dela Mitrovice i verovatno Preševske doline, delimično ili u potpunosti. Mislim da je bolje razmišljati u pravcu gde državne vlasti mogu imati neki legitimitet od strane lokalnog stanovništva, nego da se stanovništvo – tu posebno mislim na Severnu Mitrovicu – nalazi u stanju bezzvlašća i nepostojanja države“, kaže Vlatko Sekulović.

Nemačka se jasno usprotivila bilo kakvom menjanju granica, dok su pojedine zemlje Evropske unije istakle da će biti prihvaćen svaki dogovor Beograda i Prištine, što je ove sedmice naglasio i austrijski kancelar Sebastijan Kurc tokom boravka u Srbiji i na Kosovu.

„Federalna Vlada Austrije podržaće bilo kakav sporazum koji se postigne između Kosova i Srbije. Ubeđeni smo da ukoliko se postigne sporazum, niko neće biti protiv tog sporazuma. Mi ćemo podržati jedan takav sporazum i mislim da je to tako i u sklopu EU. Kakav god sporazum bio, bilo da se radi o korekciji granice ili o razmeni teritorije, EU će to podržati“, izjavio je Kurc u Prištini u utorak.

Škeljzen Malići kaže da dosta toga zavisi i od stava Sjedinjenih Država, koje su, kako dodaje, počele da omekšavaju stav prema različitim modalitetima zajedničkog dogovora.

„Mislim da logika koja je neke ljude i institucije naterala na ovakvo rešenje jeste da bi u protivnom cela stvar mogla da stane i da bi sve ono što je dogovoreno u Briselu na neki način moglo da bude dovedeno u pitanje. Ideja je da bi region, a ne samo kosovsko-srpski odnosi, mogao trpeti ako se ne dođe do nekog rešenja“, ocenjuje Malići.

U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić saopštio je danas da je Srbija postigla još jednu diplomatsku pobedu time što je još jedna zemlja, Unija Komora, povukla priznanje kosovske nezavisnosti. To je u Beogradu potvrdio i šef diplomatije ove ostrvske afričke zemlje Suef Mohamed El-Amini.

„Ovo je deseta nota o povlačenju nezavisnosti Kosova koju smo dobili. Ali oni (zvaničnici iz Prištine, prim. RSE) kažu – sve ovo što sam ja pričao su laži. Pa, ako su laži, što se žalite što zemlje povlače priznanje?“, rekao je Dačić.

Srbija takođe sprečava ulazak Kosova u međunarodne institucije, poput Interpola ili Uneska.

S druge strane, Vlada Kosova u utorak usvojila odluku kojom se povećava porez na uvoz robe iz Srbije i BiH za 10 odsto, uz obrazloženje da je to “najbolji odgovor na destruktivno ponašanje Srbije“.

Takođe, iz Evropska unija od Prištine očekuje formiranju Zajendice srpskih opština (na šta se obavezala Briselskim sporazumom iz 2013. godine), dok Beograd redovno osporava spremnost druge strane da to i učini, mada same srpske vlasti još nisu objavile na koju širina ovlašćenja ZSO bi Beograd pristao.

„Strah albanske strane je da se od Severne Mitrovice ne napravi neka nova Republika Srpska koja bi u budućnosti remetila odnose u okviru kosovskog društva. Sa druge strane, srpsko rukovodstvo tom ofanzivom oko povlačenja priznanja Kosova reflektuje težnju da kad-tad Kosovo vrati pod okrilje srpske države, što je nemoguća misija“, objašnjava Sekulović.

Za Škeljzena Malićija obostrane političke igre Beograda i Prištine predstavljaju taktiziranje pred poslednje poglavlje i postizanje obavezujućeg sporazuma, koje se očekuje na proleće iduće godine.

„To je na neki način kraj ovog procesa. Obe strane žele da na neki način žele da pokažu da bez političkog dogovora ne može da se implementira ono što je do sada postignuto u dijalogu“, ocenjuje Malići.

Tokom ove godine javnost je u više navrata prisustvovala podizanju tenzija između Kosova i Srbije. Podsetimo na posetu kosovkog predsednika Hašima Tačija jezeru Gazivode, na severu Kosova, krajem septembra u čijoj su pratnji bili pripadnici specijalnih bezbednosnih snaga ROSU, što je zvanični Beograd okarakterisao kao oružani upad na deo Kosova na kojem živi većinski srpsko stanovništvo.

Takođe, 26. marta ove godine uhapšen je direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić, nakon što je došao u severni deo Mitrovice, i pored toga što mu nije bio dozvoljen ulazak na teritoriju Kosova.

Već deset meseci nema ni naznaka o razrešavanju misterije ubistva jednog od srspkih političara sa Kosova, lidera građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića u Severnoj Mitrovici. Tog 16. januara trebalo je da bude nastavljen tehnički dijalog Beograda i Prištine u Briselu, koji je zbog toga otkazan.

Izvor (RSE)

Povezani tekstovi