decembar 15, 2017

Pupinu obrisali Svetog Savu

pupin

U srpskom prevodu autobiografije „Od Pašnjaka do naučenjaka“ izostavljen jedan važan deo. Autor ne bi dozvolio da se izbaci tekst o prosvetitelju, i zato je potreban novi prevod.

Mnogo toga iz života Mihajla Pupina dugo je bilo skrivana tajna. Zvanična biografija velikog naučnika, srpskog patriote i diplomate je u osnovi tačna, samo nedostaju sitni ali važni detalji. Tako je, namerno ili slučajno, iz srpskog izdanja njegove autobiografije „Sa pašnjaka do naučenjaka“, za koju je 1924. dobio Pulicerovu nagradu za književnost, izostavljen deo o Svetom Savi.

–  Taj tekst se nalazi u prvom srpskom izdanju iz 1929, u prevodu Milana Jevtića. Prevodilac dr Aleksandar Marinčić ga je, međutim, izostavio u izdanju iz 1979, koje je štampano povodom 125 godina od Pupinovog rođenja. Donekle je razumljivo da prevod u to vreme bude u skladu sa ideološkim potrebama vladajuće oligarhije – kaže, za naš list, reditelj Miroslav Stanković, koji je mnogo toga o Pupinu pretočio u film koji bi trebalo uskoro da ugleda svetlost dana. – Ali ovog teksta nema ni u kasnijim prevodima knjige „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Pupin kao autor knjige sigurno ne bi dozvolio da se izostavi tekst o Svetom Savi, i zato je potreban novi prevod njegove autobiografije, koliko zbog same Srbije, toliko i zbog srpskog rasejanja, ma gde živeli.

Iako se Pupin izjašnjavao kao Srbin, a njegov doprinos srpskim nacionalnim interesima je nemerljiv, često mu je osporavano srpsko poreklo. U svojoj životnoj priči, koju piše u 68. godini, on, međutim, kaže: „U Idvoru, gde sam rođen, nijedna nacija, osim srpske, nije nikada živela.“ Pupin je najveći deo života proveo u Americi, ali uvek ga je grejala neizmerna ljubav prema zavičaju i zemlji svojih predaka. O tome je pisao i francuski književnik Mark Helis: „Iako je postao Amerikanac, i rešio da živi u Americi, ostao je veran svom narodu i svojoj veri. Mihajlo Pupin, naučnik, pronalazač i profesor, ostao je i u Americi blagodaran sin Svetog Save.“ Da je to istina svedoči tekst izostavljen iz srpskih prevoda Pupinove autobiografije.

– Sveti Sava bio je najmlađi sin srpskog velikog župana Nemanje – piše Pupin. – Rano još odreče se kraljevskih časti i povuče se u jedan manastir u Svetoj Gori, gde provede mnogo godina u učenju i razmišljanju. Zatim se vrati u svoju domovinu u početku trinajestog stoleća, postade prvim srpskim arhijepiskopom, i osnova samoupravnu srpsku crkvu. On je osnovao i narodne škole u državi svoga oca. Tu su srpski dečaci imali prilike da nauče čitati i pisati. Tako je on otvorio oči srpskom narodu, a narod, iz zahvalnosti i priznanja prema ovim velikim uslugama, prozove ga Svetim Savom Prosvetiteljem, slaveći večito njegovo ime i uspomenu na njega. Od vremena Svetoga Save prošlo je sedam stotina godina. Ali nijedne godine nije bilo a da se, u svakom mestu i u svakom domu, gde Srbi žive, ne bi održavale svetkovine kojima se slavi ime njegovo. To je za mene bilo otkriće. Kao i svako drugo đače, i ja sam svake godine, u januaru, prisustvovao proslavama Svetog Save.

Inače, Miroslav Stanković je već dugo inspirisan delom Mihajla Pupina. Prošle godine je zajedno sa Vladanom Škorićem, direktorom filmskog projekta „Pupin“, učestvovao u postavljanju spomen-putokaza u Idvoru usmerenog ka 26 svetskih gradova u kojima je Pupin živeo, radio ili ih svojim pronalascima povezao. Putokaz je postavljen u Memorijalnom kompleksu povodom 80 godina od naučnikove smrti.

– Putokaz me podseća gde još treba da stignem – kaže Stanković. – Više od polovine filma je snimljeno. Zapelo je sa scenama koje se rade u Americi. Glavna prepreka je novac.

Stanković i Škorić kažu da će i ovog 12. marta, na godišnjicu Pupinove smrti, otići u Idvor.

– Spomen-putokaz, koji smo podigli uz donaciju firme „Model 5“, pokrenuli smo sa idejom da ljudi iz sveta koji dolaze u Srbiju mogu da krenu od Idvora preko Fruške gore, Beograda i naših manastira. Naša ideja je da organizujemo turističku rutu „Pupinovim putevima“. Posebno mesto imaće manastir Vrdnik (Ravanica), gde je Pupin doveo svoju suprugu iz Amerike, da joj pokaže kako se slavi manastirska slava u srpskoj pravoslavnoj crkvi – objašnjava Škorić. – Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda, veoma se zainteresovao da se „Pupinovi putevi“, sa opisom trase i tačnim udaljenostima, uvrste u turističku ponudu Beograda i Srbije. Predložio nam je da sa ovom inicijativom upoznamo i Turističku organizaciju Vojvodine i da oni naprave sličan program o Pupinu.

PRVI STRANAC PREDSEDNIK NjUJORŠKE AKADEMIJE

OVE godine navršava se sto godina otkako je Mihajlo Pupin postao predsednik Njujorške akademije nauka. On je bio prvi predsednik ove akademije koji nije rođen u Americi.

– Ta godišnjica daje mogućnost da Srbija organizuje međunarodni naučni skup gde bi svetska javnost mogla na pravi način da se upozna sa istinom o Pupinu i Srbiji – kaže Stanković.

DA MU SRBIN ZAKLOPI OČI

POČETKOM marta navršava se 81 godina od Pupinovog upokojenja. Sliku o njegovim poslednji danima, dobijamo iz američkih listova iz tog vremena:

„Pupin je pobolevao nekoliko godina od zakrčenja krvnih sudova. Kad je bolest uzela maha, prenet je u najbolju bolnicu u Njujorku. Tu su ga, po njegovoj dozvoli, najbolji hirurzi operisali, ali operacija, nažalost, nije uspela. Kraj bolesnika su stalno bili njegova ćerka Vava Smit i njegov lični sekretar Jovan Kajganović, koga je Pupin iz milošte zvao Kej. Kada bi se povratio iz nesvesnog stanja, govorio bi svom sekretaru: „Kej, ne ostavljaj me samog…“ Voleo je da mu Srbin zaklopi oči. Nikola Tesla, čim je saznao da je Pupin u bolnici, dotrčao je da ga poseti. Tesla je prisustvovao i opelu i pogrebu, pun vidnih izraza tuge i žalosti. To je najbolji dokaz da između ova dva velikana nije bilo nikakvog spora, kao što su tvrdile neke mudrice.“

Izvor: Večernje novosti

Autor: Dragana Matović

Povezani tekstovi