april 19, 2019

Severna Makedonija u Severnoatlantskom savezu

„Bićemo članovi dve najjače organizacije na svetu – NATO-a i EU, njihov punopravni član kao nezavisna i ponosna država“, rekao je jednom prilikom makedonski premijer Zoran Zaev. Ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov juče je parafirao protokol o pristupanju Alijansi.

Reč je o dugogodišnjem cilju makedonskih političara koji traje još od raspada bivše Jugoslavije. Diplomata Srećko Đukić kaže da je Makedonija bila prva među bivšim jugoslovenskim republikama „koja je zatražila pomoć NATO-a u zaštiti svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Ona je tvrdila da je sve vreme devedesetih godina osećala opasnost po svoju bezbednost i integritet i naročito je tvrdila da to dolazi sa severa, što se pokazalo da nije tačno“.

„Izgleda da su makedonski političari uvek smatrali da je NATO organizacija koja može da stvori određenu vrstu bezbednosne garancije za Makedoniju i zato su bili najagilniji u širem regionu u pokušaju da pridobiju pažnju pre svega SAD, ali i drugih članica“, kaže vojni komentator Aleksandar Radić.

„Radili su ono što drugi nisu, odlazili su u borbene misije. Recimo 2003, kada je NATO odbio da učestvuje u okupaciji Iraka i kada su SAD formirale koaliciju voljnih, Makedonija je digla dva prsta i bili su deo borbene misije da bi stvorili što jaču referencu, po automatizmu otišli su u Avganistan u NATO misiju, imali su visok nivo doslednosti“, zaključuje Radić.

Jučerašnji potpis nije i kraj procesa. Da bi Makedonija zvanično postala trideseta članica saveza, dokument mora da se ratifikuje u parlamentima preostalih dvadeset devet. Procedura može da traje najviše dve godine.

Prva članica koja bi trebalo da ratifikuje protokol je Grčka 8. februara, pošto je posle dve decenije okončan spor o imenu. Po Prespanskom sporazumu, sedam dana posle toga, počinju da važe ustavni amandmani, a time i formalno ime Severna Makedonija.

Međutim, proteklih meseci, bilo je vesti o tome da bi Bugarska mogla da zaustavi proces. Naime, iz Ministarstva spoljnih poslova te zemlje saopšteno je da je jedan od uslova u pristupnim pregovorima taj da postoje dobrosusedski odnosi, da se ne vodi izolacionistička i nacionalistička politika, da se ne krade istorija suseda i da se ne negira zajednička prošlost.

„Sada sve bugarske parlamentarne partije podržavaju članstvo Severne Makedonije u NATO-u, tu nema nikakvog spora i to će sigurno proći kroz parlament“, kaže Srećko Đukić i objašnjava da postoji rezerva kod dela bugarske javnosti.

„Tu javnost čine jedan deo intelektualne elite ili jedan deo nacionalističke bugarske elite koji smatraju da su Makedonci još uvek Bugari i koji posebno smatraju da makedonski jezik nije samostalni jezik, već dijalekt bugarskog jezika“, dodaje Đukić.

Kada sve članice ratifikuju protokol, makedonska zastava biće podignuta na jarbolu pred sedištem Alijanse u Briselu. Makedonski mediji su optimistični, veruju da će se to desiti već u junu ove godine.

Istoričar Aleksandar Životić smatra da bi članstvo u NATO-u moglo do jedne granice „da amortizuje i kanališe tenzije između Makedonaca i Albanaca, ali na duže staze teško. Radi se o jednom pokretu koji deluje na izvestan način i planski i stihijski, teško da NATO može da drži pod kontrolom taj pokret, da ga na neki način oiviči kako bi Makedoniji odgovaralo i što bi joj garantovalo unutrašnju stabilnost“.

Pre Makedonije, u NATO se učlanila Crna Gora, juna 2017. Premijer Duško Marković tada je rekao da zemlja postaje deo najmoćnijeg saveza u istoriji, 100 godina pošto je izbrisana s političke mape Evrope. Tada se iščekivalo kako će na taj potez reagovati Rusija. Kao što se čeka i sada.

„Jedna grupa iz Moskve predvođena Sergejom Železnjakovom pokazivala je interesovanje za takozvani projekat B-44, Balkanske neutralne zemlje“, kaže Aleksandar Radić i dodaje da je on već u potpunosti kompromitovan.

„Crna Gora je postala članica, bilo bi iznenađenje da Makedonija ne postane trideseta. BiH ima dnevnopolitičku blokadu akcionog plana za NATO i Srbija je ostala jedina vojno neutralna zemlja“, dodaje Radić.

Istoričar Aleksandar Životić podseća da je Rusija više puta rekla da se protivi takvom koraku, ali da „ni u prethodnim slučajevima nije preduzela ništa da to spreči, iako se u Crnoj Gori smatralo da je ruski uticaj mnogo veći nego što jeste. Iako se jasno vidi da je on u Makedoniji mnogo manji nego u Crnoj Gori“.

„Očekujem da će se to svesti na izjave i možda neki protest, ali sumnjam da će povući neki radikalniji potezi“, zaključuje Životić.

Za diplomatu Srećka Đukića, ulazak Makedonije u NATO ne preti bezbednosti Rusije.

„Problem o kome treba da razmišljamo svi mi u Evropi je približavanje ruskim granicama. Ali male, daleke zemlje koje nemaju brojnu vojsku nisu opasnost za Rusiju“, kaže Đukić.

Crna Gora 2017. godine, Makedonija danas, još samo BiH od zemalja koje okružuju Srbiju formalno nije članica NATO-a. Namere Alijanse su jasne, a Srbija želi da ostane vojno neutralna.

Prema mišljenju Aleksandra Radića, „u jednom vrlo pragmatičnom pogledu na NATO, kada bismo bili deo takve organizacije, onda bismo mogli unutar njihovih pravila igre, njihovog kluba da tražimo prostor za sebe i da Srbija bude stvarni lider regiona“.

Srećko Đukić kaže da je naša javnost protiv NATO-a iz poznatih razloga agresije na SRJ 1999.

„Ali ti odnosi nisu raščišćeni. Mi imamo kontakte, ali nisu na toj ravni da se možemo razumeti. Da, bili su naši neprijatelji, bombardovali su nas, a sada su garant opstanka našeg naroda na Kosovu, treba nam novi nivo tih odnosa“, dodaje Đukić.

„Pozicija je neutralna“, kaže Aleksandar Životić i dodaje da ćemo videti da li je održiva na duže staze, ali da je namera vrlo jasna. „NATO, odnosno vodeće sile Zapada žele da ovaj prostor ustroje kako njima odgovara“, ističe Životić.

To što će Grčka biti prva koja treba da ratifikuje juče potpisani protokol jeste simboličan čin. Jer Grčka je bila ta koja je Makedoniji dugo zatvarala vrata NATO-a. Prespanskim sporazumom, najmoćniji vojni savez u svetu dobija još jednog člana, i pomalo paradoksalno, kandiduje Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva za Nobelovu nagradu za mir.

Izvor (RTS)

Povezani tekstovi