decembar 18, 2018

Srpski projekti ruskog senatora Lisicina

Šta je sa onim Rusima koji su stotinama dolazili ovamo i ovde umirali za vreme Prvog svetskog rata i posle njega, a onda su bili sahranjeni na Novom groblju (Ruski Nekropolj)? Da li se sećamo njihovih imena? Postoji li neko ko se brine o tim sećanjima?

Postoji! Jedan od takvih ljudi je član Saveta Federacije Ruske Federacije Anatolij Ivanovič Lisicin, sa kojim sa više puta imala čast da sarađujem. Da, zaista mislim da je čast pratiti rekonstrukciju Ruskog Nekropolja, učestvovati u objavljivanju romana o Prvom svetskom ratu, slušati kako hor Aleksandrov peva pod bosanskim nebom, na dan kada se u Andrićgradu obeležava dan sećanja na Gavrila Principa.

14. avgusta 2014. godine na području beogradskog „Novog groblja“ je bilo u potpunosti rekonstruisano 800 grobnih mesta ruskih vojnika i oficira, Iverska kapela i Spomenik Slave, koji je osveštao Patrijarh moskovski i cele Rusije. Nije to, dragi moji, priča o religiji (imate apsolutno pravo na ateizam koje se ne bih usudila da poreknem), to je priča o ponosu koji osećaš kada su tvoji preci (u najužem i najširem smislu), ljudi zahvaljujući kojima su Rusi još uvek omiljeni u Srbiji, najzad sahranjeni onako kako su zaslužili. Neću novopridošlicama opisivati koliko su tužno izgledala bezimena grobna mesta i nakrivljene ploče, samo ću se složiti sa mišljenjem Anatolija Ivanoviča: „Niko nas neće poštovati u celom svetu, dok ne sahranimo pošteno svakog svog“. Ali na samo svog – svuda (od Karpata do Srbije), god Fond Anatolija Lisicina sprovodi rekonstrukciju grobalja iz doba Prvog svetskog rata, grobna mesta se ne dele na ruska, srpska ili nemačka: ako je neko svoj život okončao u ovoj zemlji, nek se zna njegovo ime.

Senator Lisicin
Senator Lisicin

Naravno, Fond ne bi mogao samostalno da iznese projekat – ipak uvek postoji granica mogućnosti. Ali najvažnije je bilo da se počne. Onda su se tri godine kasnije u projekat uključile kolege Anatolija Ivanoviča iz Saveta Federacije – Konstantin Kosačev (predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove) i Valerij Rajzancev (predsednik Komiteta Saveta Federacije za socijalnu politiku).

Fond Anatolija Lisicina trenutno radi na rekonstrukciji groblja u Beloj Crkvi, a u planu su i rekonstrukcije na području cele bivše Jugoslavije.

Još jedan projekat koji je doživeo već drugu sezonu jeste gostovanje prvog ruskog akademskog dramskog pozorišta na sceni Beogradskog dramskog. Prošle godine je Teatar Volkov dovezao u srpsku prestonicu svetsku premijeru predstave „Mesec dana na selu”, koja je kasnije dobila šest nominacija za najznačajniju rusku pozorišnu nagradu „Zlatna maska”. U maju 2016. beogradski gledaoci će moći da vide dve predstave – „Ivanov” i „Dve smešne istorije ljubavi”. Portal Jugoslovo ponovo nastupa kao generalni medijski sponzor, a ja kao prevodilac, stručnjak za pregovore i ko će ga znati šta još. Ponovo ću prestati da spavam jedno dve nedelje, i ponovo ću biti ushićena: teatar Volkov je neverovatno kvalitetno pozorište, i velika je sreća da ga ugostim u svojoj drugoj otadžbini.

Šta ima Lisicin sa tim? Pa lako je. Uprava ovog jaroslavskog pozorišta je prvi put došla u Srbiju baš na njegov poziv. Smestio ih je za pregovarački sto, upoznao sa upravom Ruskog doma, povezao sa ljudima kojima je stalo do razvoja srpsko-ruskih odnosa. Iskreno sam mu zahvalna. Pozorište je mnogo bolje od paravojnih koalicija (šta ću, vaspitana sam pesmom „Samo da ne bude rata“).
Čovek koji nije postao samo partner već i dobar Lisicinov prijatelj na Balkanu jeste Emir Kusturica – ličnost koliko sporna, toliko i značajna. Sporna, jer je kao što se kaže na srpskom suviše „svoj“ – tvrdoglav, nezavisan. Bezuslovno talentovan, bezuslovno dobro pozitivno nastrojen prema Rusiji. Dokazao je taj odnos koncertom u Jaroslavlju.

-2014-056-e1461064625835Sada već verovatno mogu da odam jednu tajnu: dan pre odlaska „No smoking orchestra“ iz Moskve za Jaroslavlj , njihovom lideru je bilo do te mere loše da je na kraju morao da krene na put u pratnji lekara. Sumnjalo se i na slepo crevo. Jedva mogu da zamislim koju je količinu lekova protiv bolova popio pre izlaska na scenu, ali su gledaoci uživali u neverovatnom šouu! Nije bilo plesnog partnera, pošto je koncert održan u velikoj sali teatra Volkov. Ali su zato ljudi plesali pored sedišta.

Ali zajednički ciljevi Lisicina i Kusturice danas podrazumevaju mnogo više od proširenja geografije gostovanja.
„Svuda osećam topli prijem, ali su mi posebno bliski pogledi Emira Kusturice na ona pitanja kojima se ja bavim: on takođe misli da Rusija i Srbija moraju da zauzmu ofanzivnu poziciju u delu proučavanja istorije Prvog svetskog rata. Skoro sto godina smo ćutke prihvatali verziju, koju nam je Zapad nametnuo, i u kojoj su uloge naših zemalja svedene na minimum. Odavno razmišljamo kako bismo mogli da sarađujemo po tom pitanju, šta možemo da preduzmemo da bismo ipak dopunili opšte prihvaćenu verziju ratnih dešavanja time kako naše zemlje doživljavaju istorijsku situaciju onog doba“
Ovako opisuje postojeću saradnju Anatolij Ivanovič. Emir je bio kraći: „Vreme je da srušimo CNN-ovu informacionu zavesu i da izbavimo istoriju iz “sive zone”“.

Prevod romana „Zavet heroja“ mladog srpskog pisca Slaviše Pavlovića na ruski jezik prvi je objavljen prevod velike književne forme u mojoj prevodilačkoj karijeri. Teško je opisati koliko mi je drag. A ponovo je sve počelo od Lisicina i Kusturice. Prvi je tražio neko književno delo o Prvom svetskom ratu, ali ga nije našao na ruskom. Drugi je preporučio „Zavet“. Iskreno ne znam kome se posrećilo više. Slaviši, meni ili ruskim čitaocima, koji su dobili mogućnost da se upoznaju sa savremenom srpskom prozom. Na kraju krajeva, srpska književnost ima još nešto da ponudi osim Pavića, pa čak i Andrića (ne upoređujem, naravno!).

Lisicin na promociji knjige u Moskvi

Veoma je komplikovano da ne pišeš o politici, kada pišeš o političaru. Ali neke stvari jesu jednostavne: Anatolij Ivanovič, još uvek, loše govori srpski, ali to ne smeta Srbiji da zauzima ogromno mesto u njegovom srcu i njegovim projektima.

 

Viktorija Martinova,
Urednik portala Jugoslovo

Povezani tekstovi