jul 22, 2019

Šta brine građane Srbije i kako savladati korupciju?

Građanima Srbije najveći problem je nezaposlenost, zatim ih veoma brine ekonomska situacija, a na trećem mestu se kao problem javlja kriminal, što je za direktora Evropske kancelarije za borbu rotiv pronevera OLAF Đovanija Keslera priličan problem.

To je, kako kaže, drastična razlika u odnosu na građane drugih zemalja u Evropi.

Naime, u anketi Eurobarometra, koja je sprovedena u maju ove godine, građani Sbije su se izjasnili da kriminal vide kao treći najveći problem, što je drastična razlika u odnosu na zemlje EU, gde je on tek na desetom mestu, a to je, kaže Kesler, veoma zabrinjavajuće.

U toj anketi, kako je rekao danas na Ekonomskom samitu u Beogradu, najveći problemi – nezaposlenost i ekonmska situacija – identični su gotovo svim građanima u zemljama članicama EU, ali ono sto njega zabrinjava je percepcija kriminala koju građani Srbije imaju.

„A nju je kao problem navelo 20 procenata građana Srbije, što je značajno više od 10 procenata građana članica EU“.

Kako je primetio, percepcija građana je veoma važna za poliiku, što u privredi i ekonomiji nije toliko izražen slučaj, i zbog toga se na to mora obratiti pažnja.

Srbija je, prema njegovim rečima, na 72. mestu po indeksu korupcije od 162 zemlje koje su ispitane po tom pitanju.

Tome je uzro, kaže Kesler, manjak vladavine prava i demokratije i loša institucionalizacija.

Napominje da i velike ekonomske sile poput Kine ozbiljno shvataju ovaj problem, pa i bi i Srbija trebalo da se ugleda na njih.

„Nije dovoljno samo sankcionisati ljude koji su krivci za korupciju i kriminal, već je potrebna strategija u tri koraka – prevencija, detekcija i sankcija“, poručio je.

Kao pozitivnu stavku u anketi Eurobarometra prepoznao je, kaže, poverenje građanja Srbije u Evropsku uniju, koje je za tri procenta veće nego kod građana država članica i znosi 37 prema 34 procenta.

Profesor Instituta za bezbenost i javnu politiku Nortistern univerziteta Nikos Pasas rekao je da je u borbi protiv korupcije i kriminala potreban integiritet i povezivanje, naglasivši da normativni okvir za tu borbu u mnogim zemljama postoji, ali da to nije dovoljno, jer rezultati u praksi nisu dovoljno vidljivi.

„Tone novca su otišle na borbu protiv korupcije i pomislio bi čovek da je sve sređeno, ali krive rezultata padaju ili su na istom nivou kao što su i bile“, naveo je on, dodajući da su ankete pokazale i da je politička volja za borbu protiv korupcije nedovoljna.

Prema rečima Pasasa, anketa je pokazala da 46 odsto ljudi opravdava neetičko ponašanje zarad postizanja ekonomskih interesa, kao i da samo jedna od pet kompanija ima antikorupcijske programe, što je, kako je naglasio, jasan signal koji upućuje da nešto mora da se menja.

Pasas je dodao da propisi koji se donose moraju da se rade srcem, i da mogu da se sprovedu u praksi, a ne da budu rađeni samo da bi moglo da se kaže da oni postoje.

Izvor: TANJUG

Povezani tekstovi