oktobar 21, 2018

Stratfor: Ne računajte na revoluciju ili na prevrat u Rusiji

Zapad veruje da će kombinacija pada cene nafte i zapadnjačkih sankcija nametnutih posle aneksije Krima i podrške separatista u istočnoj Ukrajini, prouzrokovati takve ekonomske i društvene nemire u Rusiji koji bi mogli da uzdrmaju vladavinu Vladimira Putina. To nije ispravan pogled na situaciju, kaže stručnjak agencije Stratfor, Stiven Hol.

Po njegovom mišljenju, da bi podržali tu tezu, komentatori spominju proteste koji su se skoro desili (naročito proteste ruskih kamiondžija koji su se usprotstavili povećanju troškova), zatim retoriku uperenu protiv Putina opozicionarskih blogera, pa čak i otvorenu istragu o ubistvu lidera opozicije, Borisa Nemcova.

Problem je u tome što ti autori analiziraju Putina, Kremlin i događaje u Rusiji sa zapadnjačke tačke gledišta. U stvari, Putinova moć u Rusiji i njegova reputacija u ruskom narodu su postojano jake bez obzira na okolnosti koje bi mogle da unište političku karijeru većine zapadnih lidera.

Hol naglašava da Putinova moć „ne proizilazi iz naroda kojim vlada, kao što je to slučaj u zapadnim demokratijama. U njegovom vođstvu države, Putin se mnogo više oslanja na prisilne metode. Neki stručnjaci bi želeli da preuveličaju značaj prošle Putinove karijere u KGB-u,  ali to sigurno nije jedino iskustvo u ruskoj tajnoj službi koje je od Putina napravilo ono što je on danas. Inače, iskustvo u KGB-u, ili FSB-u, ili u bilo kojoj drugoj bezbednosnoj službi Rusije, nameće izvestan pogled na svet.“

Hol primećuje da generalno, Putina ne interesuje kako Rusi izražavaju svoje nezadovoljstvo, demonstracijama, protestima, itd., a  ovi izrazi nezadovoljstva utiču na njegovu odluku. Zapadni komentatori i reporteri ponekad nazivaju demonstrante pretečama promena ili indikatorima nezadovoljstva, ali valja podsetiti da Rusija iz pozadine posmatra proteste vrlo pažljivo, a ruske bezbednosne službe obavljaju odličan posao kontrolišući ih.

Putin „čak vidi i izvesne zasluge u tome što dozvoljava da se takvi protesti dese, jer mu to dozvoljava da stvori privid demokratije u Rusiji, koja izgleda kao mesto gde je opozicionim snagama dozvoljeno da se slobodno izražavaju. To može da bude vrlo korisno na međunarodnim forumima kao UN, EU, itd.“

Hol je takođe spomenuo pogrešno shvatanje po kojem ako  ekonomski uslovi u Rusiji budu nastavili da se pogoršavaju, da će nezadovoljstvo i nemir Rusa dostignuti nivo koji bi prodrmao trenutni status quo. „Kada ruska vlada objašnjava uzroke ekonomske krize u nacionalističkom kontekstu, i optuži strane moći kao EU i SAD, potreba da se trpi i da se snađe sa deficitom, postaje skoro kao nacionalni sport i nacionalni ponos“, kaže stručnjak. Tako da to ne predstavlja nikakvu pretnju vlastima.

„Kao što sam gore spomenuo, čak i kad bi nivo njegove popularnosti bio drastično smanjen, Putin će i dalje imati svoje tajne službe koje će mu pomoći da zadrži moć“, piče stručnjak. Podsetimo se da je u maju prošle godine objavljeno na Politonline.ru da su ruski biznismeni priznali da većina naroda veruje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu (68%). U rejtingu poverenja se nalazi i vojska sa 30%, a na poslednjem mestu trojke se nalaze predstavnici biznisa, 27% top menažera veruje u svoje poslovne kolege. Anketu je vodila agencija „Kontakt“.

Ta ista anketa je pokazala da sve više Rusa podržava posao policije i da im veruje. Takođe je sve veći broj onih koji žele da postanu službenici policije.

Rusi veruju predsedniku, vojsci i crkvi, po zaključcima stručnjaka „Centra Levada“. Nedavna anketa pokazuje da većina Rusa veruje predsedniku (80%), vojsci (64%) i crkvi (53%). Povećanje poverenja u vojsku (11%) i policiju (8%) je značajno.

U stvari, „ruski konzervativni preokret koji je počeo otkako se Putin vratio u Kremlin u martu 2012. godine, je verovatno bio bliži svetskom shvatanju ruske konzervativne i patriotske većine, nego što bi to zapadne vlade želele da priznaju“, kaže Dal Santo u The National Interest.

„Ali liberalna većina, koja čeka da ih Zapad oslobodi, jednostavno ne postoji. Problem sa ruskim liberalima je isti kao problemi ruskih revolucionara: gledaju na državu odozgo i veruju da je narod glup“, kaže direktor moskovskog instituta Karnegi Dmitri Trenin.

A Runet, koji se tradicionalno smatra kao zona liberalnih mislilaca, takođe na neki način ne doprinosi „demokratizaciji“ omladine. Vašington Post je objavio podatke o velikom broju onih koji se slažu da je potrebno kontrolisati ekstremizam na socijalnim mrežama. Ali liberalni stručnjak, Fedor Krašeninikov je sa gorčinom primetio da većina na internetu podržava vlast,  i Krim i da internet neće imati glavnu ulogu u revoluciji. Sve ovo uništava mit opozicije po kojoj „se podrška vlastima održava pomoću novca, trolova i karijerista“,  napominjući da je podrška državi iskrena i slobodna.

„Važno je priznati: internet u Rusiji više nije tvrđava za opoziciju“, – ljuti liberali.

Izvor: Fort Russ / Pravda

 

Napomena:

Ovaj članak je pogled zapadnih stručnjaka na Rusiju i vladavinu predsednika Vladimira Putina, koji i sami priznaju da Zapad greši kada pokušava da objasni okolnosti u Rusiji sa svoje sopstvene tačke gledišta, a oni to ovde i sami čine.

„Očito da Hobsovo viđenje čoveka u prirodnom stanju predstavlja polazni mit zapadnog kapitalizma. U poređenju sa polaznim mitovima svih drugih društava Hobsov mit poseduje sasvim neobičnu strukturu koja dejstvuje na našu predstavu o nama samima. Koliko znam, mi smo jedino društvo na zemlji koje smatra da je poniklo iz divljaštva koje asocira na nemilosrdnu prirodu. Sva ostala društva veruju da potiču od bogova. Sudeći po socijalnoj praksi, to sasvim možemo smatrati nepristrasnim priznavanjem razlika između nas i ostalog čovečanstva.“ – Maršal Sahlins, američki antropolog.

Prevod i napomena: Svetlana Maksović

 

Povezani tekstovi