jun 18, 2019

Tomislav Kresović: Šta su to nacionalni interesi Srbije?

Dominacija sile i interesa

Moćne države u svojoj politici imaju definisani nacionalni interes ili državni razlog. Slabije ili geopolitički manje uticajne države svoje interese pre svega međunarodne, ali i nacionalne prilagođavaju ili slede politici moćnih. Svaka država ima svoje državne razloge i može ih tretirati kao svoje nacionalne interese. Na Balkanu se ukrštaju moćni geopolitički i nacionalni interesi SAD, NATO, EU, ali i Ruske Federacije, Turske. Na unutrašnjem planu na Balkanu funkcionišu nacionalni razlozi „velike Albanije“ koji treba da ujedine Kosovo, Albaniju i delove BJR Makedonije. Prisutni su i hrvatski interesi ali i Turski interesi u BIH, Kosovu, BJR Makedoniji. Postavlja se pitanje koji su to nacionalni interesi ili državni razlozi Srbije i tzv. „srpski nacionalni interesi“.

Prvo da se krene od pojma „nacionalni interes“. Nacionalni interes je čvrsto povezan sa međunarodnim odnosima, ciljevima i stavovima političkih elita i najčešće su produkt političke strategije države. Odnose se uglavnom na međunarodne odnose i poziciju države u međunarodnoj politici, a kroz tendenciju ostvarenja postavljenih ciljeva i njihove upotrebe kao sredstvo za bolje pozicioniranje država u međunarodnim okvirima. Rejmon Aron, francuski teoretičar međunarodnih odnosa, smatrao je da nacionalni interes ukazuje na dugoročne ciljeve države. Teoretičar Hans Morgentau, uopštava nacionalni interes i smatra da ga može na isti način izraziti za sve države. Po njemu, glavni nacionalni interesi svih država su: bezbednost, slava i ideja. Tako dolazimo do suštinske definiciju nacionalnih interesa, koja predstavlja kombinaciju nacionalne bezbednosti, morala i međunarodnih odnosa.

Katalog državnih razloga Srbije?

Šta su onda nacionalni interesi ili državni razlozi Srbije? Mali je broj državnih, političkih ili stranačkih dokumenata u Srbiji koji preciznije definišu nacionalne interese Srbije. Najveći deo opšteg tumačenja nacionalnih interesa proizilazi iz Ustava Srbije, ali njene žive politike. Ako bismo napravili opšti katalog tih interesa onda bi oni mogli da budu u sledećem. Nacionalni interes Srbije je očuvanje Kosova kao svog geopolitičkog i državnog razloga. Na drugom mestu je podrška očuvanju Republike Srpske, jer je Srbija garant pozicije RS po Dejtonskoj mirovnoj konferenciji iz 1995. godine. Nacionalni razlog Srbije je vojna neutralnost sve dok se ne postigne referendumom drugojačiji stav. U sklopu državnih interesa je i pristupanje Srbije u EU, ali je ograničeno referendumom građana Srbije. Državni razlog je stabilnost u regionu i definisanje opštih interesa Srbije pre svega ekonomskih i zaštita od raznih oblika cepanja ili urušavanja suvereniteta i integriteta Srbije. Poseban nacionalni interes Srbije je očuvanje svojih prirodnih resursa da se ne stave pod kontrolu stranim faktorima posebno vodeni resursi kao i poljoprivredno zemljište. Srbija nema politiku ekspanzionizma na Balkanu kao neke druge države, ali ima obavezu zaštite svoje nacionalne manjine u državama na Balkanu.

Srbija pred ekonomskim i političkim protektoratom?

Nacionalini interes ili državni razlog se postiže ekonomskim, političkom i vojnom snagom države, njenim međunarodnim položajem i brojem saveznika i prijatelja, posebno među moćnim, stabilnošću unutrašnje politike i jačini vlade, kao snazi demokratskih institucija. Partijski interesi stranaka na vlasti nisu po definiciji nacionalni interesi, ali se oni ugrađuju u ciljeve vladine i institucionalne politike, tako da stranke na vlasti su „tumači“ državnog razloga. Srbija je u pregovorima sa EU oko Kosova i Metohije vidno odstupila od svojih nacionalnih interesa i državnih razloga onoga časa kada je veći deo EU i SAD priznali nezavisnost Kosova, Srbija je u pregovorima sa EU ucenjena poglavljem 35 koji će joj biti konačni udar u definisanju Kosova kao nacionalnog interesa. Velika je opasnost da Srbija u svom evropskom hodu sebe delegitimiše po pitanju upravljanja nacionalnim resursima.

Lep je primer u filmu „Kineska četvrt“ gde se u vreme velike krize u SAD tridesetih godina voda tretira kao privatno vlasništvo koje sprečava poljoprivrednike da navodnjavaju svoje zemljište, a voda je u privatnom posedu gde poljoprivrednici plaćaju privatniku upotrebu vode sa akumulacionog jezera. Ova opasnost može da zapreti i Srbiji ako počne sve da rasporodaje i to stranim investitorima poput američkog generala bivšeg šefa CIA Dejvida Petreusa. Srbija je u velikoj opasnosti da na ekonomski način bude „porobljena“ i prevedena u širi ekonomski protektorat. Već sada Srbija je u poluprotektoratu kroz usvojene zakone koji i dok je Srbija kandidat za EU, a taj put ka EU može trajati godinama važe zakoni EU koji uništavanju domaću ekonomiju, poljoprivredu, trgovinu i tržište nekretninama i zemljištem. Srbija je u velikoj opasnosti da vlasnici rudnika, ugljenokopova, mineralnih ležišta budu strani koncesionari sa kolonijalnim aspiracijama. Takav protektorat već je na delu na Kosovu i Metohiji gde je vlasništvo Srbije računajući i prirodne resurse pod ingerencijom albanske mafije i međunarodnih korporacija. Gubitak nacionalnog suvereniteta može biti i u sferi politike i institucija koje su ili će biti pod kontrolom EU i stranih interesa koji vrše pritisak na karakter i sastav vlada i uticaj u medijim i političkim partijama. Strani faktori preko svojih diplomata, lobista, savetnika, eksperata i kompanija vidno utiču na politički život u Srbiji. Srbija se pritiska da redukuje ili popusti u odbrani Republike Srpske radi statusa u EU. Teško da će EU prihvatiti da Srbija bude branitelj Republike Srpske i da zadrži Kosovo u okviru svog Ustava. Sada zapadni uticaji idu na promenu Ustava Srbije i traženje formule za „izbacivanje“ ili redukovanje odnosa Srbije prema Kosovu i distanciranje od Rusije.

Izvor: Vidovdan

Povezani tekstovi