decembar 17, 2017

Trampu preti opoziv

tramp2

Nikada do sada neki predsednik SAD nije otišao sa vlasti zato što je opozvan sa dužnosti. Donald Tramp i njegove eventualne veze s Rusijom mogli bi da budu istorijska premijera.

Šef FBI-ja Džejms Komi je čovek koji iznenađuje. Tako je u ponedeljak (20. 3) izjavio da njegova služba sprovodi istragu protiv ljudi koji su rukovodili predizbornom kampanjom Donalda Trampa. Radi se o sumnji da su ruski hakeri, u dogovoru s Trampovim ljudima, naneli štetu Hilari Klinton na putu ka Beloj kući.

Američki predsednik Donald Tramp
Američki predsednik Donald Tramp
Više od pet sati Komi je odgovarao na pitanja pred odborom tajne službe. Pritom je postalo jasno da Barak Obama nikada nije naložio prisluškivanje aktuelnog predsednika, kao što je to tvrdio Tramp. Sve samo ne za pohvalu Trampa, koji sada indirektno stoji pod sumnjom da laže.

Mnogo veći skandal mogle bi da izazovu moguće veze sa Rusijom, kaže stručnjak za SAD Tomas Jeger, sa Univerziteta u Kelnu, u razgovoru za Dojče vele.

„Ukoliko je tako, i dokaže se da je njegov tim bio u vezi s ruskim službama, i da je pritom on za to znao – to bi mogao da bude veliki fijasko za njegovo predsedavanje“, uveren je politikolog.

I naučnica Ketrin Kliver sa Univerziteta Harvard, u razgovoru za nemački radio Dojčlandfunk ocenjuje da se „obruč oko Donalda Trampa steže“.

Predsednički scenario straha

Do sada nijedan predsednik SAD zapravo nije razrešen funkcije. Od ukupno 45 predsednika, samo su trojica bila pred ambisom. Jedan od njih odlučio je dobrovoljno da se povuče: Ričard Nikson je, nakon afere „Votergejt“ 1974, izbegao da bude opozvan sa dužnosti – tako što je podneo ostavku. Endrjua Džonsona (1868) i Bila Klintona (1999) spasila je većina kojom su raspolagali.

Nikson podneo ostavku nakon
Nikson podneo ostavku nakon „Votergejta“
Pritom „impičment“ (opoziv sa dužnosti) u Ustavu zvuči u suštini vrlo jednostavno. U članu 2, odeljku 4, stoji: „Predsednik, potpredsednik i svi službenici mogu biti opozvani s dužnosti ukoliko se dokaže da su krivi za izdaju, podmićivanje ili za neki drugi zločin ili krivično delo.“

Ali pored krivično-pravnog rasvetljavanja, pre svega je ipak reč o političkoj većini. Tako svaki član Predstavničkog doma može da podnese zahtev za opoziv sa dužnosti. Slučajem se onda bavi sudski odbor. Ukoliko se utvrdi da su sumnje opravdane, formuliše se odgovarajuća tužba. O njoj se zatim glasa na plenarnoj sednici. Ukoliko je većina za pokretanje postupka za opoziv sa dužnosti, tužba odlazi u Senat.

Tu se pokreće krivično-pravni postupak koji vodi glavni sudija Vrhovnog suda. Predsednik može da se brani samo preko svojih advokata. Na kraju senatori dvotrećinskom većinom odlučuju o sudbini predsednika.

„Više od ‘Votergejta'“

U kojoj meri će se Tramp približavati ponoru, zavisiće od istrage FBI-ja. Politikolog Ketrin Kliver polazi od toga da bi dobar izveštaj „uveliko otežao republikancima u Kongresu borbu za svog predsednika“.

To veruje i Tomas Jeger sa Univerziteta u Kelnu. Naročito bi u Senatu Tramp mogao da naiđe na „intimne neprijatelje“ u sopstvenim redovima. Njihovi glasovi bi mogli da dovedu u pitanje tesnu većinu koju imaju republikanci. Drugačija je situacija u Predstavničkom domu. Tamo republikanci imaju veliku većinu.

„Ukoliko se ostane samo na tvrdnjama o vezama Trampovog tima s Rusijom, a bez pravih dokaza, vrlo je moguće da tužba neće biti podignuta“, smatra Jeger.

Ukoliko se prikupe uverljivi dokazi kao što su snimci telefonskih razgovora, „onda je to veća stvar od ‘Votergejta’. Onda je to slučaj kakav Sjedinjene Američke Države još nisu videle“, kaže Jeger.

Tamni oblaci iznad Bele kuće

Za sada je sigurno sledeće: dokaza da je Kremlj zaista odredio ishod američkih izbora jednako je malo koliko i dokaza o kontaktima Trampovih ljudi s ruskim hakerima. Slabi dokazi su takođe i strategija Bele kuće.

„Voditi istragu i imati dokaze dve su različite stvari“, komentariše vladin portparol Šon Spajser istragu FBI-ja.

Ipak, prikupljanje dokaza visi poput tamnog oblaka iznad Bele kuće. Prilikom ispitivanja šefa FBI-ja Džejmsa Komija, već su bila spominjana konkretna imena Trampovih saradnika koji se sumnjiče za veze sa Rusijom.

„Demokrate će temeljno istražiti šta su te osobe radile za vreme predizborne kampanje. I u tome će ih pratiti svita novinara i advokata“, prognozira Jeger.

Povezani tekstovi