oktobar 21, 2018

Vek Plave grobnice

Na ostrvu Vidu i na moru pokraj njegovih obala je obeležena stogodišnjica otkako se završilo iskrcavanje srpskih vojnika, posle albanske golgote. Ceremoniji prisustvovao i predsednik Tomislav Nikolić, ali i ambasadori savezničkih zemalja iz Velikog rata.

Krf, Vido – Nad morem kraj ostrvceta Vido razleže se recitacija „Plave grobnice”. Sa jednog od brodova koji su tu zastali padaju venci i cveće, na mestu gde su polagana tela srpskih ratnika, preminulih 1916. posle albanske golgote. Svi posetioci ćutke spuštaju pogled prema vodenoj humci. Na stihove Milutina Bojića nastavlja se pesma „Tamo daleko”, a sa horom počinje da peva i deo državnika, vojnika, ratnih veterana, potomaka starih ratnika i svih drugih koji su  došli da odaju poštu srpskim borcima, u danu kada je navršeno tačno sto godina od završetka njihovog iskrcavanja na Krf. Zastave Srbije i savezničkih vojnih jedinica koje se vijore sa paluba nekoliko brodova upotpunjuju sliku.

To je možda najupečatljiviji detalj sa svečanosti povodom jednog veka od stradanja srpskih vojnika na ovom ostrvu. Nad Plavom grobnicom poklonili su se i predsednik Tomislav Nikolić i gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzis. U srpskoj delegaciji bila su i supruga predsednika Dragica Nikolić, ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, a vence u kosturnici na Vidu položili su i ambasadori u Srbiji savezničkih zemalja u Prvom svetsku ratu – Grčke, Francuske, Italije, Rusije i Velike Britanije.

Osim iznad samog mora, počast je odata i na ostrvu Vidu gde počivaju oni koji su umrli dok je na tom ostrvu još bilo mesta za sahranjivanje. Uobičajenu tišinu i mirnoću ovog predela su zamenili zvuci gardijskih truba, vojničkih kompozicija, govori i scenski komad posvećen srpskim ratnicima i njihovoj borbi 1914–1918, da bi sećanje na jedno od najvećih stradanja u istoriji srpskog naroda bilo potpunije. Sve se odigravalo ispred kosturnice, gde su naknadno preneti posmrtni ostaci vojnika. Njima je juče služeno i opelo koje je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Tomislav Nikolić je na početku svog govora pozvao sve da se zamisle kako je izgledalo ostrvo Vido pre sto godina kada su ovde stigli prvi teško oboleli vojnici i dok se „odigravala jedna od najvećih drama srpskog naroda“.

– Grci su ga vekovima zvali „Ostrvo zmija”, a navršen je prvi vek otkako ga zovemo ostrvom smrti. Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u Srbiju, zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece… Nepun kilometar dalje smestila se 1916. i cela srpska država – naveo je Nikolić, citirajući i reči kralja Petra Prvog koji je rekao da žali što nije bio među onima koji su pomrli.

Predsednik Srbije obratio se i saveznicima: – Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918, čime je slomljena kičma silama osovine. Nikada nećemo zaboraviti da su na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad-paše, Italije, Kanade – naglasio je Nikolić.

A gradonačelnik Krfa Nikoluzis, za kojeg se među srpskim vojnicima u delegaciji pronela vest da je pustio suzu kada mu je prethodno saopšteno kako će izgledati program, počeo je svoj govor rečima da „žrtve rata uvek i svuda izgledaju isto, gladne i izmučene.

– Krf se tada koliko je mogao organizovao da im pomogne. Uprkos tome deset hiljada ljudi ostalo je zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa. To nas opominje da ne smemo nikad da zaboravimo naše veze. Na dve godine Krf je postao prestonica Srbije. U našem  gradu su bili Skupština Srbije, vlada, kulturne ustanove… Srpske izbeglice su zadobile simpatije uspostavljajući odnose sa meštanima. Oni su ostali nakon veka i postaju još jači – poručio je Nikoluzis.

On je podsetio da su i u ratu 1992. i 1999. kada je srpski narod „sa mnogo krvi platio raspad Jugoslavije, ali i u vreme američkog bombardovanja – Krfljani su ponudili pomoć i izrazili solidarnost pevajući „Tamo daleko”. Posle ovih reči usledio je aplauz okupljenih ispred kosturnice na Vidu.

– Bratimljenje gradova potvrđuje to prijateljstvo. Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period, suočena s krizom. Borimo se za naše dostojanstvo, suočeni sa nepomirljivim stavom poverilaca. Vaše prisustvo nam daje snagu jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izlazili kao pobednici. Isto tako Evropa danas ne može da diže zidove zbog izbegličkog pitanja. Moramo da podižemo azil žrtvama rata. Sa ovog mesta šaljem celom svetu poruku da će solidarnost s narodima pobediti svaki oblik smrti – zaključio je Nikoluzis.

A veze Srba i Krfljana potvrdila je i svetkovina ispred tek obnovljene Srpske kuće koju je Nikolić sa delegacijom naše zemlje juče takođe posetio. Tu je otvorena nova postavka posvećena boravku Srba u ovom gradu pre jednog veka. Posle toga prikazan je i najnoviji film „Tamo daleko”.

O tome koliko Grci sa ovog ostrva u Jonskom moru i dalje neguju prijateljske veze sa Srbijom i da veliki broj njih dobro zna da se u njihovom gradu upravo navršava stogodišnjica od dolaska srpskih vojnika, uverili smo se i u šetnji kroz ovaj grad, dan pred održavanje svečanosti.

– Vi ste iz Srbije, došli ste zbog ceremonije sećanja na vaše vojnike? – pitao nas je jedan od Krfljana kojeg smo zatekli baš u blizini Srpske kuće.

Malo dalje, u Staroj palati, gde je danas smešten i Muzej azijske umetnosti, mogli smo da vidimo veliki broj svečano obučene dece koja su uvežbavala umetnički program svečanosti. Pripremali su tačku posvećenu Srbiji, okruženi starim građevinama, u srcu grada u kojem su tragove svoje kulture i istorije ostavili i Venecija i Francuska i Britanija. Sve je izgledalo kao da ni uticaj i značaj Srbije i njenog naroda ovde nije ništa manji od uticaja ovih država. Videlo se to i po gostoljubivosti i predusretljivosti domaćina koji su dočekali srpsku delegaciju.

Na Krfu i veterani 63. padobranske brigade
Prvi put na poziv državne delegacije na Vidu su bili i veterani 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije, poznate po borbama na Košarama i Kosovu, koje smo sreli na trajektu od grada Igumenica prema Krfu, kada smo pristizali iz kontinentalnog dela Grčke.– Dolazili smo i ranije, ali nikad u ovom statusu, sa državnim zvaničnicima, i to je ono što bi trebalo naglasiti. O tome koliko poštujemo srpske borce koji su ovde sahranjeni nikad nije moguće dovoljno reći, ali je ipak bitno na koji način o tome govorite i obeležavate uspomene na njih – kaže nam Milan Lazin, jedan od veterana 63. padobranske brigade dok na palubi trajekta, nad morem, ispija domaću rakiju i priča kako su to piće poneli iz Srbije, kako bi ga ovde popili za duše srpskih vojnika sahranjenih na Krfu.
Izvor: Politika

Povezani tekstovi