jul 22, 2018

Veliki rat u srpskim stripovima

“Sarajevski atentat” i “Linije fronta” : potvrda kako su ratovi postali velika inspiracija i autorima devete umetnosti. 

Sve su ratne generacije iste. A ovde su sve generacije ratne – napisao je Marko Stojanović u jednoj od epizoda “Vekovnika”, strip-serijala koji potpisuje kao scenarista i urednik. On je i jedan od autora zastupljenih u strip-albumu “Sarajevski atentat” u izdanju Udruženja ljubitelja stripa RS “Deveta dimenzija”, koji je privukao veliku pažnju čitalaca u Srpskoj i Srbiji, a uskoro bi trebalo da bude preveden na francuski jezik.

 Istovremeno, trotomni serijal “Linije fronta”, objavljen u Francuskoj i u Srbiji povodom sto godina od izbijanja Prvog svetskog rata, upravo je predstavljen i kroz izložbu strip-tabli u SKC. Podnaslov “Priče o ratu” otkriva teme kojima se u omnibusu “Linije fronta” bavila crtačko-scenaristička reprezentacija sačinjena od naših i francuskih autora, ukrštajući međusobno poglede na sukob koji se dogodio vek ranije. Albumi čiji je srpski izdavač “Sistem komiks” donose priče koje se bave životom na frontu i svakodnevnim životom ljudi tokom Velikog rata, istražuju ostatke kolektivnog nesvesnog i materijal i teme prenete sa kolena na koleno. Predgovor za album “Linije fronta” pisao je istoričar Žan-Pjer Verne, ujedno i scenarista albuma “Prokleti rat!” proslavljenog francuskog strip autora Žaka Tardija, koji već punih četrdeset godina, “naoružan” olovkama i četkicama, sa svojim junacima iznova proživljava Veliki rat. Međutim, Tardi ne iscrtava zvaničnu istoriju bitaka, pobeda i poraza, već istražuje sebe, ljudske strahove, mržnju i bes, te kroz svoje viđenje rata i nasilja razotkriva ljudsku ludost.

– Samo kroz “male” priče o doživljajima pojedinačnih ljudi, možete da steknete širu sliku – uveren je i Saša Rakezić Zograf, koji se i tokom ratova devedesetih “našim” ratnim temama bavio kroz priče o pojedinačnim sudbinama, intimistički intonirane. – Strip-storija “Hajdemo, deco otadžbine” (“Linije fronta”) osvrće se na mrak koji rat donosi. Scenaristkinja Mirjana Mišlov, iako je rođena u Francuskoj, uvek je imala dve perspektive, što je prednost njena i mnogih koji su stasavali u iseljeničkim porodicama. Možda zato i njen pogled na Veliki rat predstavlja pogled u vrtoglavost ljudskog ponora, umesto da se bavi pričama o bitkama i generalima.

Premda je još rašireno uverenje o stripu kao o petparačkoj literaturi, Zograf je uveren u to da je savremeni strip uveliko osvojio i najveće teme, pogotovo posle uspeha dela kakvo je “Maus” Arta Spigelmana, koji je dokazao da se u ovom mediju može baviti i Holokaustom.

Ratovi, pogotovo veliki, svetski, pokazuju se kao izuzetno inspirativni “poligoni” za obračunavanje strip junaka sa svekolikom nepravdom, kao po sebi ekstremne situacije u kojima crvena krv (anti)heroja i njihovih neprijatelja prska po slici koja je (makar u začetku) crno-bela. Uz mnogo nijansi najsumornije sive. Međutim, osim onih koje nanose koloristi, mnogo je drugih nanosa koji su “bojili” ratne stripove kroz istoriju ovog medija. Pored toga što su sami autori oduvek bili taoci svojih uverenja i nadanja, stripovi na ratne teme podlegali su “ideološkom kolorisanju”, te nemilosrdnoj selekciji propagande ovih ili onih.

kul-naslovna

Dok su u Americi svoje bitke vodili Kapetan Amerika i Narednik Fjuri, čitaoci sa domaćih prostora su pratili avanture Mirka i Slavka i drugih junaka iz edicije “Nikad robom”. Desimir Žižović Buin, samouki slikar i strip crtač, koji je kao pripadnik Kraljevske otadžbinske vojske tokom rata ilustrovao listove “Mladi ravnogorac” i “Ravnogorski borac”, postaće autor najtiražnijeg stripa u Jugoslaviji. U kultnom serijalu o dečacima koji se bore protiv “naivnih i glupih Nemaca” partizani su pobili više Nemaca nego što ih je kročilo u našu zemlju, ali nisu ubili nijednog četnika.

– Smatram da je rat oblikovao identitet srpskog naroda, od boja na Kosovu 1389. pa do “boja na Kosovu” 1999, i svaka porodica na ovim prostorima ima nekog ko je izgubio ili izneo glavu u nekom od ratova u poslednjih 120 godina – smatra Marko Stojanović. – Nikad nisam bežao od bavljenja ratom u svojim stripovima, mislim da sam napisao preko sto pedeset stranica ratnih stripova. Kroz serijal “Pali anđeo” i njegovog protagonistu majora Luku Vranića, koji nam je i dao junaka Stojiljkovićevog “Konstantinovog raskršća” Nemanju Lukića, uradio sam nekoliko priča iz dva svetska rata. U dva prva albuma serijala “Beskrvni” dotakao sam se ratova, a nadolazeći, treći po redu, je gotovo čitav posvećen Drugom svetskom ratu, dok će drugi ciklus “Vekovnika” biti posvećen Prvom srpskom ustanku, prvom ratu u Srbiji posle nekoliko stotina godina pod turskom vlašću. Za vojni list “Odbrana” sa crtačem Milanom Drčom uradio sam strip “Marš na Drinu”, posvećen bitkama na Ceru, Mačkovom kamenu i Kolubari, a sa posebnom radošću sam sa tri priče realizovane ponovo sa Drčom, Dankom Dikićem i Miloradom Vicanovićem Mazom, učestvovao u, po meni najcelovitijem albumu posvećenom Prvom svetskom ratu na ovim prostorima, “Sarajevskom atentatu”.

Naš proslavljeni strip-crtač Aleksa Gajić koji je za “Sarajevski atentat” uradio naslovnicu a učestvovao i u “Linijama fronta”, ipak je uspeo da “dezertira” sa bojišta potpisavši jednu predratnu i jednu posleratnu priču.

– Vešto sam izbegao direktnu temu – priznaje Gajić. – Prezirem rat i sve vezano za njega, filmove, stripove, izložbe (kao mali sam pao u nesvest u Kragujevačkom memorijalnom muzeju, a zamalo i prošle godine na Kozari), pesme… Nisam čitao ni Tardija ni Mirka, ni Slavka. Sve što osećam u vezi rata je beda, bolest, mnogo bola i još više straha. Sigurno bi mi bilo jako teško da sam morao da crtam ranjene, mrtve, raskomadane, promrzle…

S druge strane, Stojanović se stalno vraća ratnom stripu, iako je već toliko toga uradio u tom žanru.

– Rat je nesicrpna tema jer, da citiram “Lepa sela”, “u čoveku izaziva sve najbolje i sve najgore” – kaže Stojanović. – Kao neko ko se bavi čovekovom prirodom, zainteresovan sam za te ekstreme, a najbolji poligon za njihovo ispitivanje jeste upravo bojište, gde sve ono što čuči u ljudskom biću, bilo dobro ili loše, izlazi na površinu osvetljeno vatrom beskonačnih plotuna kojima čovečanstvo uvek iznova strelja svog najvećeg neprijatelja – samog sebe.

„PROJEKAT VENUS“ – Priličan kuriozitet za ove prostore i vreme je “Projekat Venus” (“Sistem komiks”), čiji je kompletan autor Branko Tarabić, samouki scenarista i crtač koji se u dva objavljena albuma pozabavio kako usponom i padom Trećeg rajha, tako i demonima drugih ratova, hladnoratovskim periodom, sukobima u Vijetnamu…, pričajući svojim crno-belim crtežom priču koja je sve osim crno-bela.

Izvor: Večernje novosti

Povezani tekstovi