jul 22, 2019

Vladimir Mitić: Srbija posle formiranja vlade – nastavak političkih reformi

Narednih dana će konačno biti formirana nova vlada Srbije, dva meseca od parlamentarnih izbora. S obzirom na rezultate, izvesno je da će sastav vlade biti isti kao i pre dve godine – koalicija okupljena oko SNS, SPS-JS i stranke manjina, dakle stranke opredeljene za nastavak politike evropskih integracija Srbije.

Jasno je, međutim, šta ovakvo opredeljenje podrazumeva – dalje sprovođenje političkih reformi, odnosno promenu ustavnog poretka zemlje. Ipak, ako uzmemo u obzir proceduru promene ustava – u nekim slučajevima je neophodno raspisivanje referenduma – pitanje je, da li će do njih i doći.

Konkretno, radi se o preambuli, koja će ostati neizmenjena. Naime, uz očuvanje ovog dela ustava u važećem obliku, moguće je steći utisak da postignuti briselski sporazumi sa predstavnicima tzv. države Kosovo – strogo formalno gledano – nisu neustavni. U svakom slučaju, reč je o političkim aktima, koji su, logično, podložni poništenju.

U skladu sa zvaničnom državnom politikom je očekivanje ovakvog poteza nakon formiranja nove vlade svakako nerealno, odnosno verovatnije je da će, uz održavanje preambule kao fasade, proces de fakto priznanja nezavisnog Kosova biti dovršen, putem briselskih pregovora i novih sporazuma.

Činjenicu da je ukidanje (ili izmena) preambule ustava jako malo verovatan scenario, budući da bi posledice ovog postupka bile nesagledive, ne bi trebalo tumačiti kao odustajanje od promena ustava. Naprotiv, moguće je očekivati promenu političkog uređenja zemlje. Tačnije, izvesno je da će se na dnevnom redu naći dugo planirano smanjenje broja narodnih poslanika, pitanje, koje u skladu sa procedurom promene ustava spada u oblasti za koje je potrebno raspisivanje referenduma.

Sudeći po raspoloženju naroda, sasvim je sigurno da će predlog ustava vezan za ovo pitanje biti usvojen, bez obzira na logične posledice, prvenstveno slabljenje uloge opozicije u novom političkom poretku. Usled toga, verovatno je i ponovno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kada i ako promena stupi na snagu.

Druga važna promena ustavnog poretka – neophodna za dalji nastavak evropskih integracija Srbije – je vezana za teritorijalno uređenje zemlje. U pitanju je uvođenje regiona kao srednjeg nivoa državne uprave i lokalne samouprave.

U ovom kontekstu, nepoznanica je da li bi to bio asimetričan ili simetričan proces. U drugom slučaju, razume se, bi novi model teritorijalnog uređenja Srbije bio primenjen i na Vojvodinu, čime bi autonomni položaj severne pokrajine kao celine izgubio smisao.

Treća, ništa manje bitna stvar koju će Srbija morati da ispuni na putu u EU, je usklađivanje spoljne politike sa spoljnom politikom unije. Ne radi se toliko o odnosima s Rusijom – pitanje je da li će sankcije EU prema ovoj zemlji, posebno posle odlaska Britanije, biti produžene – koliko o očekivanoj „saradnji“ sa EU u regionalnim pitanjima. Najvažnije od tih pitanja, u kojima se od Srbije očekuje „konstruktivan“ pristup, je svakako budući status Republike Srpske.
No, što se tiče razvoja opštih odnosa Srbije i EU u doglednoj budućnosti, moguće je očekivati zbližavanje. Kada predsedavanje savetom EU preuzme jedna od članica, koje nisu priznale Kosovo – Slovačka – teoretski, nije isključen nešto labaviji pristup EU ovom problemu, s ciljem čvršćeg vezivanja Srbije za kontinentalnu organizaciju.

Valja međutim napomenuti, da ovakva odluka EU verovatno ne bi značila ubrzavanje procesa pristupanja Srbije uniji, i svakako ne bi bila jednostrana. Zauzvrat, ako i dođe do ovakvog razvoja događaja, moguće je očekivati veći pritisak EU na Srbiju po pitanju bliskoistočnih izbeglica, odnosno readmisije izbeglica registrovanih po ulasku u Srbiju, između ostalog i zbog toga što je jedino Srbija u celom regionu proglašena za tzv. sigurnu zemlju. Ovo bi trebalo imati na umu, posebno ako dođe do novog (i jačeg) talasa izbeglica.

Povezani tekstovi