oktobar 17, 2018

Zajedničkim snagama braniti kulturnu baštinu na Kosovu

Stanje srpske baštine na Kosovu i Metohiji je pitanje kulturnog identiteta prvog reda, ocenjuje ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević.

On je, za list „Jedinstvo“, naglasio da je vrlo teško ignorisati činjenicu da na Kosovu i Metohiji između ostalog postoji više od 1.300 srpskih crkava, manastira i arheoloških lokaliteta, kao i da je nemoguće ne uzeti u obzir istorijski period u kojima su oni nastajali.

„Stanje srpske baštine na Kosovu i Metohiji je pitanje kulturnog identiteta prvog reda. Naše nasleđe na Kosovu i Metohiji je izuzetno bitan deo srpskog kulturnog prostora, njegova stožerna tačka“, rekao je Vukosavljević ističući da je neophodno celokupnu kulturnu i društvenu zajednicu u zaštitu i odbranu naših svetinja i ukupnog srpskog spomeničkog i kulturnog nasleđa u pokrajini.

Krajem sledeće nedelje, kako je najavio, zajednička delegacija Ministarstva kulture i informisanja i Kancelarije za Kosovu i Metohiju posetiće sa članovima Radne grupe ustanove kulture i pojedine srpske svetinje na teritoriji Kosova i Metohije, među kojima i Gračanicu i Pećku patrijaršiju. koje su pod zaštitom Uneska.

„Jedinstvo državnih organa, SPC i kulturnih poslenika iskazano prilikom glasanja za prijem tzv. Republike Kosova u Unesko dobar je primer da oko tema koje su čvorna tačka identiteta jednog naroda i rodno mesto jedne države treba da postoji konsenzus svih zainteresovanih aktera na javnoj sceni“, naglasio je on.

Prema njegovim rečima, jedan od velikih izazova sa kojima se suočava Ministarstvo je to što Albanci godinama vode kampanju falsifikovanjem istorijskih podataka i što će naredne godine Kosovo ponovo aplicirati za članstvo u UNESKU.

„Sprovodimo redovne aktivnosti u koordinaciji sa Stalnom misijom Republike Srbije pri Unesku u Parizu i Ministarstvom spoljnih poslova. Te aktivnosti usmerene su prvenstveno ka tome da celokupna svetska javnost prepozna i shvati da bi prijem takozvane Republike Kosovo u Unesko predstavljao kršenje Rezolucije UN 1244“, naglasio je Vukosavljević.

On je poručio da bi bio presedan da Unesko, osnovan od strane UN, donosi odluke kontradiktorne svojoj „krovnoj“ organizaciji, kao i da bi eventualni prijem Kosova u Unesko negativno uticao na dijalog Beograda i Prištine, kao i na status ionako ugrožene srpske kulturne baštine na ovom području.

Glasanje o prijemu Kosova u Unesko je, prema njegovim rečima, pokazatelj da većina sveta i dalje prihvata argumente istine i prava pre nego argument sile.

Uprkos okolnostima koje su takve kakve jesu, kulturni dijalog i kulturna razmena između dva naroda moraju, smatra Vukosavljević, da postoje i da se intenziviraju.

Dijalog je, kako ističe, nužna potreba, pogotovo u oblasti kulture, jer nebrojeno puta, pogotovo na ovim prostorima, viđeno je šta počinje kada prestanu reči.

„Mešanjem kultura moguće je stvoriti hibrid prilično velikih potencijala i vrednosti, ali nesumnjivo da je očuvanje svog kulturnog i nacionalnog identiteta uvek na prvom mestu“, objasnio je on.

Kada je reč o Radnoj grupi koja je formirana radi zaštite kulturne baštine i jačanja ustanova kulture u južnoj pokrajini Vukosavljević je kazao da je cilj da ovo telo radi na poboljšanju ne samo institucionalnog okvira već i faktičkog stanja na terenu, prvenstveno u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

Izvor: TANJUG

Povezani tekstovi