avgust 16, 2018

Aleksandar Sale Janković: Treba se baviti sobom, a ne protivnikom

Aleksandar Sale Janković, jedan od naših najboljih fudbalskih stručnjaka, govori o fudbalskoj ligi Srbije, reprezentaciji i belgijskom Mehelenu.

U fudbalskoj ligi Srbije situacija je prilično nezanimljiva. Crvena Zvezda ima veliku prednost nad Partizanom?
Kada neko ima toliko vezanih pobeda, neminovno je da ima kvalitet. Nema tu velike filozofije. Sa druge strane, kada neko ima toliko manje bodova nego u isto vreme prošle godine znači i da nije dovoljno dobar. Sigurno je da Crvena Zvezda ima tu neku vrstu sportske stabilnosti, a da je Partizan u velikoj krizi, što mu se nije dogodilo više od jedne decenije.

Na kom je nivou naša fudbalska liga. Da li stagnira ili napreduje?
Ima utakmica naše lige koje su na nivou evropskih, ali ima i suprotnih primera, naravno. Kada to kažem prvenstveno mislim na ritam utakmice, tempo, intenzitet u duelima, trčanju. Tu često zaostajemo, i u tom segmentu, najčešće doživljavamo otrežnjenja kada naši klubovi kasnije izađu na evropsku scenu.
Nažalost, veliki broj naših igrača odlazi u inostranstvo, onih najboljih, pa je liga svake godine prinuđena da se regeneriše.

salemehelenNaša seniorska reprezentacija je u teškom problemu iako imamo dobre igrače, koji u svojim klubovima igraju dobro, ali kada nastupe za reprezentaciju odigraju očajno. Nema ni borbenosti.
To jeste osnovni utisak. I on nema veze sa individualnom vrednošću igrača, sa njihovim karijerama i klubovima u kojim igraju. To je najrealnija konstatacija, koju svi vide. Imamo mi u košarci uspešan tim, iako nemam individualno velike igrače kao nekad, ali je narod poželeo da navija za njih, jer su videli taj odnos prema dresu i borbenost. U srpskom mentalitetu je da ne može da navija za ekipu koja nije borbena. Mi imamo neku vrstu bunta, revolta, inata, svojeglavi smo, a verovatno i nekih negativnih karakteristika, ali kad napraviš ekipu koja emituje određenu energiju, pozitivno i zajedništvo, onda narod navija.

Šta je problem što se igrači ne bore? Savez, treneri?
Generalna asocijacija na fudbal kod nas je sve osim fudbalera. Ovde ljudi kad pričaju o fudbalu, ne govore o igračima, nego o savezu, nameštanju, sudijama… Kada bismo napravili deset sinonima za fudbal u Srbiji možda bi tek na nekom desetom mestu bio fudbaler. Generalno i sa punim pravom, ljudi su izgubili veru u fudbal, jer kad se priča o tome, priča se o nameštanju i nekim izvitoperenim terminima, koji nigde u svetu ne postoje, kao 3 za 3, zatvorena utakmica…
Na sve to se nadovezuje neuspeh reprezentacije, naših klubova u Evropi, razne emisije, kojih je mnogo, gde se međusobno iznose kritike i ta loša energija se razliva, tako da je naš fudbal postao upravo to – priča o fudbalu. U toj atmosferi negativizma, ne može da se napravi dobar rezultat. On se pravi u atmosferi optimizma, pune podrške, kao što je bilo kod Antića. Tada niko nije pričao ni o političarima, ni o savezu… Iz negativne klime, u kojoj se se fudbal nalazi možda je moguće pobediti jednom ili dva puta, u nekoj bitnoj utakmici, kao, recimo, protiv Albanije, ali je nemoguće napraviti uspešan dvogodišnji ciklus. Za to je, jednostavno, potrebno zdravo stanje, pozitivna klima koja traje i obuhvata sve, kako igrače i trenere, tako i celokupan Savez, publiku i medije. Poslednji put smo to imali u kvalifikacijama za SP u Južnoj Africi 2010, a na atmosferi u kojoj je cela nacija proživela naše dve poslednje utakmice kod kuće, protiv Francuske i Rumunije, mogu da nam zavide sve svetske reprezentacije. To znači da možemo.

Kako to promeniti?
Svaki čovek u fudbalu, a i ja sam deo te priče, svako od nas ako na nekom svom mikro nivou nešto prvo, najbliže u sebi, promeni, onda će doći do promene, uključujući i te momke koji dolaze da igraju. Siguran sam da svako od njih, nešto dobro što radi u klubu, može da prenese i ovde. I to je početak. U svim analizama uvek treba krenuti od sebe.

Igrao si u Australiji. Kakve utiske nosiš?
Nosim sjajne utiske iako sam tamo imao tešku povredu glave, koja je bila maksimalno dramatična u tom momentu gde je čak i život visio o koncu. Imao sam super saradnju i odličan period, koji je za mene bio specifičan. Imao sam samo 19 godina. Otišao sam zahvaljujući Jovi Lakiću, koji je tada bio u tadašnjoj Avali, a sadašnjim Belim orlovima. Bila je to jedna sjajna generacija, a trener je takođe bio dosta dobar. Preneo nam je dosta znanja. Sa sadašnje distance kad se setim, bio je to jedan divan period u životu.

Da li pratiš ligu u Australiji?
Pratim naravno, naročito što ima naših momaka tamo. Ninković, Dimitrijević… Pratim Bele orlove, koji su deo mog života, uvek navijam za njih. Imam veliku želju da jednog dana odem ponovo tamo.

mural sale
Janković pored murala koji su naslikali navijači Mehelena u znak poštovanja prema uspešnom treneru.

U Mehelenu si imao odličan doček?
Iako smo i klub i ja imali neke druge ponude, nekako smo se našli. Mehelen je pre mog dolaska imao veoma težak period, fudbalski,stručno, rezultatski, bili su u nekoj apatiji iz koje nije bilo izlaza. Ja sam u tome video svoju šansu jer je Mehelen klub koji ima strahovit potencijal. Počeo sam da pravim tim na svoj način i osetio sam da za to imam podršku. Nije prolazilo bez problema, najpre rezultatskih, ali što je ta situacija bila napetija, ja sam zadirao u dubinu u klubu i uz prvi tim počeo da sređujem i mlađe generacije, talente… Nastavljao sam to da radim, čak i kada su rezultati slabi, klub je ponudio novi ugovor, koji sam potpisao. Od tog trenutka smo ušli u seriju pobeda koju u istoriji kluba nismo imali, a oborili smo skoro sve rekorde u belgijskom fudbalu, pobedili sedam puta za redom, uključujući i šampiona. Iz apatične situacije ušli smo u borbu za odlazak u Evropu, gde nam je falio samo jedan gol, ali je ostao veliki entuzijazam. Promovisali smo dosta igrača i u više reprezentacija, tako da je sada klub investirao u izgradnju novog stadiona. Napravljen je uspeh, iznenađujuće dobar rezultat.
Sada smo ušli u drugu sezonu, u kojoj klub mora da potvrdi svoj novi status. Osećamo veće poštovanje od strane protivnika, javnosti, navijača… Sve to mora stalno da se potvrđuje. Rastemo polako i ja sam zadovoljan.

Čini mi se da si ipak preneo na tim deo srpskog mentaliteta, jer ekipa pobeđuje najbolje timove?
Kada je ekipa u donjem delu tabele, u njenom mentalnom sklopu je da gleda ostale, jer traži svoju šansu u odnosu na ostale. Taj mentalitet je nešto što mi Srbi nemamo i ja sam srećan zbog te crte našeg karaktera. Ja sam igračima preneo tu moju želju da se bavimo sobom, a ne protivnikom. Gledamo sebe i radimo na ispravljanju nedostataka. Ne gledamo previše protivnike, samo želimo da budemo bolji nego što smo bili.

 

 

Slaviša Pavlović

Povezani tekstovi