jun 17, 2019

„Brisel više od Vašingtona želi da se reši pitanje Kosova“

Briselu je više stalo da se reši pitanje Kosova nego Vašingtonu koji u tome prati evropski tempo, ocenjuje u intervjuu za Glas Amerike Damir Marušić, član Atlantskog saveta i jedan od autora strategije te organizacije o Zapadnom Balkanu . Kaže da bi protivljenje zajedničkom rešenju problema Kosova moglo da se prevaziđe po ključu Grčke i Severne Makedonije – da se u prvi plan stavi direktna korist od evropskih integracija.

Glas Amerike: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu Blumbergu rekao da “dogovor nije tako daleko kao što izgleda”. Kako se to Vama čini u ovom momentu kada Priština neće da ukine carine, a Beograd nastavak dijaloga time uslovljava?

„Moguće je da je sve ovo neka igra, i da će se nešto rešiti, ali je stvar tempiranja kad će se to desiti. Jesu veliki pritisci da bi se neko rešenje do kraja godine sprovelo, možda čak i ranije. U Briselu se malo znoje jer su im veliki izbori u petom mesecu i po nekim prognozama kažu da trećina Evropskog parlamenta bi mogla biti krajnja desnica ili protivevropske snage. Zato im je važno da pokažu da još neki proces na Balkanu, osim ovog što su se dogovorile Grčka i Severna Makedonija, ima mogućnost da napreduje.“

Glas Amerike: Kažete da Brisel to gura, a odavde izgleda kao i da Amerika insistira da se pitanje Kosova reši. Videli smo pismo Donalda Trampa u kojem kaže da je “uzajamno priznanje temelj svakog sveobuhvatnog rešenja koje bi obe strane mogle da podrže”.

„Ja bih to pročitao kao pritisak iz Brisela i da im Vašington pomaže koliko može. Na listi stvari koje su jako važne Trampu, Balkan nije toliko važan. Ali saradnja sa Evropskom unijom jeste i ljudima u adminsitraciji bi neki aranžman na Zapadnom Balkanu pokazao da stvari nisu tako loše.“

„Pritisak bi bio delotvoran da Priština previše odugovlači sa carinama“

Glas Amerike: Kako komentarišete pritiske iz Vašingtona na Prištinu da ukine carine i pismo Metjua Palmera, prvog čoveka za Balkan u Stejt departmentu i ostalih važnih ljudi u adminsitraciji, u kojem kažu da su u neverici što Priština ne sluša njihove zahteve?

„Da se stvarno to odugovlači, dovoljno pritiska bi promenilo stvari. Ali ovako kratkoročno, dok se još detalji razrešavaju, Priština se može odupirati pritisku iz Vašingtona bez velikih problema. Ali sigurno su nezadovoljni u Vašingtonu i voleli bi da se to što pre reši.“

Glas Amerike: Da li smatrate da je predlog o razgraničenju Ili teritorijalnoj razmeni, o kojem se govori u javnosti, realna opcija na stolu?

„Teško je reći jer stvarno niko ne zna. Meni je interesantno to što svi pričaju kao da su nešto čuli, ali po mome – ja ni sa kim nisam pričao da zna o čemu je reč. Mislim, iz perspektive Brisela, ta teritorijalna razmena je deo svega toga, oni gledaju neko rešenje koje bi obuhvatilo sva pitanja. I na kraju Srbija priznala Kosovo i da je onda put u Evropsu uniju i za Srbiju i za Kosovo i za celu regiju je rešen.“

Glas Amerike: Kako bi Vučić i Tači mogli da izađu na kraj sa unutrašnjim protivljenima bilo kakvom zajedničkom rešenju?

„Recimo, na kraju svega toga da se otvore vrata ka EU. Da se može pokazati narodu, glasačima da su stvarno nešto stvorili i da će to biti povjesna stvar. Slično kao u Grčkoj i Severnoj Makedoniji, nije bilo popularno, još ima protesta i još se neke mutne stvari dešavaju, ali novi početak, optimizam bi mogao pokrenuti stvari. Mislim da tako kalkuliraju u Briselu i Vašingtonu. Da bi se to nekako pokrenulo, sve ove stvari političke koje izgledaju dosta teške, nekako bi se možda otvorilo. To je kalkulus, ja mislim.“

Izvor (Glas Amerike)

Povezani tekstovi