avgust 22, 2019

Buđenje demokratije na Bosforu

„Ovi izbori se mogu tumačiti kao nagoveštaj budućih kretanja na turskoj političkoj sceni. Drugim rečima, sekularističke, a neki bi rekli i prodemokratske snage predvođene pomenutim CHP- om i njihovim mlađim partnerom IYI (Dobrom) partijom, nalaze se u životnoj prilici da kapitalizuju ove izborne rezultate. Kaže se da sve počinje iz Istanbula i da je ovaj grad mesto odakle kreću sve promene u Turskoj, pa samim tim i promena vlasti u ovom gradu ima dublji smisao.“

Image result for turkey bosphorus

Nedavno održani lokalni izbori u Turskoj mogu se, na izvestan način, okarakterisati kao indikator rastućeg nezadovoljstva u ovoj zemlji. Čini se da Erdogan posle 15 godina čvrste vlasti počinje da gubi kontrolu usled manifestacije moći menjanjem čitavog poretka koje je građen decenijama unazad.

Iako na prvi pogled deluje da rezultati ovih izbora ne predstavljaju veliko odstupanje od ranijih, činjenica da je u tri najveća grada pobedila opozicija predvođena CHP-om (Cumhuriyet Halk Partisi) ili Republikanskom narodnom partijom, predstavlja ozbiljan udarac Erdoganovoj partijskoj mašineriji. Pored Istanbula, Izmira i Ankare, porazi u drugim većim urbanim sredinama poput tradicionalno opozicionog Jedrena i Adane, govore o ozbiljnosti situacije.

Ovi izbori se mogu tumačiti kao nagoveštaj budućih kretanja na turskoj političkoj sceni. Drugim rečima, sekularističke, a neki bi rekli i prodemokratske snage predvođene pomenutim CHP- om i njihovim mlađim partnerom IYI (Dobrom) partijom, nalaze se u životnoj prilici da kapitalizuju ove izborne rezultate. Kaže se da sve počinje iz Istanbula i da je ovaj grad mesto odakle kreću sve promene u Turskoj, pa samim tim i promena vlasti u ovom gradu ima dublji smisao. Podsećanja radi, uspon islamističkih opcija tokom devedesetih godina krenuo je upravo iz Istanbula, pobedom kandidata tadašnje Partije blagostanja, Redžepa Tajipa Erdogana, aktuelnog predsednika Republike Turske.

Samim tim, predstojeći period može doneti značajne promene, kako u opozicionim, tako i u vladajućim krugovima. Što se AKP (Adalet ve Kalkinma Partisi) tiče, treba očekivati kadrovska i programska pomeranja imajući u vidu ne samo izborne rezultate, već i krizu koja sve više pogađa srednji sloj stanovništva koji je ujedno osnovna baza Erdoganovih pristalica i birača.

Kada je u pitanju opozicija, njihova politika nemešanja sa kurdskim strankama u atmosferi antikurdskog raspoloženja, definitivno je imala udela u  rezultatima ovih izbora. U takvim okolnostima mogu se očekivati promene u samom vrhu glavne opozicione partije, kemalističke CHP. Već duži vremenski period je izvesno da je opoziciji potreban lider dovoljno harizmatičan da se suprostavi Redžepu Tajipu Erdoganu. Ekrem Imamoglu, nosilac izbora u Istanbulu, ali i Muharem Indže koji je na prošlogodišnjim predsedničkim izborima uspeo da mobiliše značajan broj glasača, mogli bi vrlo lako da se nađu na toj poziciji.

Kako god, ostaje da vidimo dalji rasplet događaja. S jedne strane, AKP se mora suočiti sa sve većim pritiscima i pravo je pitanje do koje granica Erdoganova harizma može da egzistira u uslovima sve teže ekonomske situacije. Ipak, ovi izbori neosporno potvrđuju da su kemalistička koncepcija turskog društva, ali i demokratske vrednosti važan deo turskog političkog i kulturnog identiteta, što svekupno upućuje na zaključak da se na Bosforu mogu očekivati neki novi talasi.

Dušan Čorbić

Povezani tekstovi