oktobar 17, 2018

Džordž Orvel: svetlost u mraku totalitarizma

21. januara 1950. godine umro je britanski pisac satiričar Džordž Orvel (George Orwell), autor pripovedaka, eseja i romana, među kojima su najpoznatiji „1984“ i „Životinjska farma“.

Džorž Orvel je pseudonim britanskog pisca Erika Artura Blera (Eric Arthur Blair). Rođen je u Motihariju, u Indiji, 25.06.1903. Godinu dana kasnije roditelji mu prelaze u Englesku. Pohađao je koledž Itn od 1917. do 1921. Bavio se raznim poslovima do 1935. (pored ostalog bio policajac u Indiji), kada postaje profesionalni pisac, esejista i novinar.

Dela

  • Niko i ništa u Londonu i Parizu  (engl. Down and out in Paris and London) (1933
  • Burmanski dani  (engl. Burmese Days) (1934)
  • Sveštenikova kći  (engl. A Clergyman’s Daughter) (1935)
  • Samo nek Aspidistre lete (engl. Keep the Aspidistra Flying) (1936)
  • Put za dok Vigan  (engl. The Road to Wigan Pier) (1937)
  • Kataloniji u čast (engl. Homage to Catalonia) (1938)
  • U borbi za vazduh (engl. Coming Up for Air) (1939)
  • Životinjska farma  (engl. Animal Farm) (1945)
  • Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (engl. Nineteen Eighty-Four – 1984) (1949)

Orvelovo ime danas se smatra sinonimom za antiutopijsku književnost. S obzirom na ovu okolnost gotovo paradoksalno zvuči podatak da je on još od studija pripadao levičarski usmerenim britanskim intelektualcima, pa se čak i borio u španskom građanskom ratu.

Tokom Drugog svetskog rata, međutim, kada užasi staljinističke strahovlade postaju poznati i izvan Sovjetskog Saveza, on počinje da menja uverenje, uviđajući da ideje kojima je bio privržen u mlađim godinama kriju i neke protivurečnosti demonskih razmera.

Ova promena političke optike ishodila je najpre u sjajnoj satiričnoj basni Životinjska farma (1945), u kojoj se gradi alegorija o revoluciji plemenitih ciljeva što izbija među životinjama na jednom poljoprivrednom dobru; prevrat uspeva, ali njegovi ideali uskoro bivaju pogaženi, kada svinje zavode diktaturu daleko strašniju od one zbog koje su se životinje prvobitno pobunile.

Aluzije na staljinističke prilike u Sovjetskom Savezu bile su sasvim jasne, ali Orvel nigde ne osporava same temelje socijalizma, već jedino njegov izopačeni, surogatni vid oličen u totalitarnoj tiraniji. O tome kako bi svet mogao izgledati ako bi ortodoksni staljinizam odneo planetnu prevagu reč je u sjajnom romanu 1984.

Posle novog globalnog rata na planeti ostaju samo tri megadržave – Okeanija, Evroazija i Istazija – ustrojene po istom načelu: njima vlada totalitarna partijska oligarhija sa Velikim Bratom na čelu, koja ima samo jedan opsesivni poriv, očuvanje vlasti po svaku cenu. Tom cilju služe četiri ministarstva – ljubavi, istine, mira i obilja – kojima na raspolaganju stoje zastrašujući opresivni mehanizmi. Tu je, na primer, ‘novogovor‘, čudovišno izopačen novi jezik smišljen zato da se već u korenu saseče svaka mogućnost pojave jeretičke ‘zlomisli’ koja bi mogla da predstavlja seme društvene pobune; zatim, beskrupulozno prekrajanje istorije koje se vrši u Ministarstvu istine, čiji su slogani ‘Rat je mir‘, ‘Sloboda je ropstvo‘ i ‘Neznanje je moć‘; neprekidno nadziranje svih nižih članova partije preko naročitog televizijskog sistema; uvođenje demonske ‘policije misli’, koja treba da sputa čak i onaj najprisniji, neotuđivi deo ljudske slobode.
Razume se da u takvom svetu nikako ne može biti mesta za bilo kakvu individualnost, što će na stravičan način iskusiti protagonista romana, sitni službenik u Ministarstvu istine, Vinston Smit, koji će zbog svog potajnog neslaganja sa monstruoznim društvenim ustrojstvom biti podvrgnut, u Ministarstvu ljubavi, zastrašujućem preobražaju koji će od njega na kraju učiniti iskrenog poklonika Velikog Brata…

Iako je nesumnjivo da je Orvel pisao 1984. imajući na umu Sovjetski Savez iz vremena staljinističke despotije, glavna vrlina i temelj trajne vrednosti i popularnosti njegovog romana ogledaju se u tome što je on okrenut protiv svakog oblika totalitarnog mračnjaštva – političkog, religijskog ili ideološkog – kakvih je u ljudskoj povesti bilo i pre i posle Staljinove ere.

Po motivima dela Džordža Orvela snimljene su dve filmske verzije – 1956. i 1984. – kao i jedna televizijska, 1954.

 

Povezani tekstovi