avgust 14, 2018

Hans Veber: Nemcima je jedina šansa Rusija

U Zapadnoj Nemačkoj postoji nova generacija agresivne „antifašističke“ omladine, koja smatra da Nemačka treba da bude šarena, a da izbeglice treba da nađu cveće na stanicama.

 

U toplom kafiću, moj sagovornik elegantno baca kaput, mokar od kiše, i divan tamno zeleni šešir napravljen od skupocenog filca sa upletenim konopcem. „Pravi Bavarac?“, pitala sam za zadovoljstvom. „Da, samo bez perceta – rekao je razdragano. Najbolji šešir na svetu.“ Ispred mene je stariji čovek sa lepim manirima, o kojima u Nemačkoj ništa više ne znaju. Navikla sam se da više niko ne otvara vrata, damama ne pridržava kaput, ne pomaže joj da uđe u automobil. Sada uživam u sjaju viteštva mog novog poznanika. Hans Veber, politički stručnjak i aktivista. Za sebe kaže da je jednostavno „patriota“.

 

„U Nemačkoj postoji izreka: nikada ne budi ruskog medveda i nemačkog Mišela. Trenutno naš Mišel još uvek spava“, kaže g. Veber. „Ruski medved se probudi kada neko zapreti majci Rusiji. Prvi američki vojnik koji bude zakoračio na rusko tlo, neće preživeti. Niko neće preživeti. Čim Rusi vide pretnju, oni se instinktivno ujedine i spremni su za svaku žrtvu. Niko nikada neće moći da se izbori protiv toga. Sviđa mi se ruska priča o atamanu, u kojoj krimejski Kan šalje persijsku lepoticu, a on ju je bacio u Volgu. Kako se zvao?“ „Stenka Razin“, nasmejah se. „Nije tako bilo, ali su je bacili u reku. To je sigurno.“

 

„Vaš medved je logičan“

 

„Vidite, vaš medved je logičan. Ali nemački Mišel je običan dečak sa sela, ali je koristan da svakome ispere mozak. Ako ga pravilno usmerite, otići će da osvoji Evropu ili će da maršira u sopstvenu propast u Rusiji.

 

Pre nego što su došle izbeglice, Nemci su predano gledali TV, koja u potpunosti pripada američkoj propagandi, i niko nije mogao da zamisli da postoje druge priče i ideje u svetu. Još od 60ih godina postoji stroga selekcija novinara u medijima. Pametna osoba sa nezavisnim mišljenjem nema šanse da dobije posao.“

 

„Istina je!“, rekoh. „Kad pričam sa nemačkim novinarima, čudim se njihovom idiotizmu. Puni su klišea.“ „U Rusiji ne postoji sloboda govora, i svako ko kritikuje Putina završi u zatvoru“. „Rusi su silovali Ukrajinke i na silu održali referendum na Krimu“. „Amerika je najdemokratskija država na svetu, i pravilno je postupila kad je bombardovala nedemokratske režime u Jugoslaviji, Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji“. „Kosovo je poseban slučaj demokratije. Ne može da se poredi sa Krimom“. „Rusi su oborili malezijski avion“. Kada im tražim dokaze, kažu: „Svi to znaju!“ ili „To je dobro poznata činjenica“. Užasno je učestvovati u površnom razgovoru. Odmah postaju histerični i viču: „To je ruska propaganda!“

 

 

„Ali je korisno za vlasti“, nastavlja g. Veber. „Izbeglice u Nemačkoj su uspavane i briga ih za sve. Prvi alarm se čuo u Istočnoj Nemačkoj odagle potiče organizacija Pegida. Oni se nisu bunili protiv migranata. Njihovi protesti nisu imali nikakve veze sa izbeglicama. Jasno su izjavili: ne želimo da nama vlada islam, želimo da ostanemo onakvi kakvi smo. Ali u Zapadnoj Nemačkoj postoji nova generacija agresivne „antifašističke“ omladine koja smatra da bi Nemačka trebalo da bude šarena, da migrantima treba uručivati cveće na stanicama, i svako ko drugačije misli je nacista. Zamislite tako nešto u Rusiji, kad bi na Crvenom trgu grupa mladih ljudi, vođena nekim slavnim političarem, pokazala poster: „Rusijo, ti si jedna velika debela svinja“. Verovatno bi ih policija uhapsila“.

 

„Da, policija“, rekoh. „Pre bi ih običan narod prebio.“

 

„Tim pravcem smo pošli pod vođstvom podpredsednika Bundestaga, Klaudije Rot. U modi je gaziti i ponižavati Nemačku. Ako neko podigne ruku, odmah kažu: „Ti si nacista“. Zašto se toliko plašimo islamizacije Evrope? Prošle godine, predsednik Egipta, Abdel Fatah el-Sisi je održao neverovatan govor pred poznatim verskim predavačima na Univerzitetu el-Azhar u Kairu. Evo šta je rekao:

 

„Nepojmljivo je da ono razmišljanje koje je nama najsvetije, prouzrokuje da ceo islamski svet postane izvor uznemirenosti, opasnosti, ubijanja i uništavanja za ostatak sveta. Nemoguće! To razmišljanje – i ne kažem „vera“, već „razmišljanje“ – taj skup tekstova i ideja koje smo mi vekovima smatrali svetim, do te tačke da je udaljavanje od njih postalo nemoguće, suprotstavlja se celom svetu. Suprotstavlja se celom svetu! Da li je moguće da 1,6 miliona muslimana želi da pobije stanovnike ostatka sveta – tj 7 milijardi – tako da oni mogu da žive? Nemoguće! Izgovaram ove reči ovde, na el-Azharu, pred ovim skupom verskih predavača – svemoćni Alah će biti svedok vaše istine Sudnjeg dana u vezi sa ovim o čemu sada pričam. Sve ovo što vam govorim, vi to ne možete osetiti ako ostanete zarobljeni u takvoj svesti. Morate da izađete iz sebe da biste mogli da posmatrate i da reflektujete na nju iz mnogo svetlije perspektive. Kažem i još jednom ponavljam, treba nam verska revolucija. Vi, imami, imate odgovornost pred Alahom. Ceo svet, ponavljam, ceo svet čeka na vaš sledeći pokret…  jer je islamski svet odsečen, uništavaju ga, gubi se – gubi se u našim sopstvenim rukama“.

 

To ću i ja reći. Ako muslimani ne mogu da srede stvari međusobno, ako se Suniti i Šiiti ubijaju međusobno, citirajući Kuran: Alah mi je dao pravo da ovo radim, kako onda mi Evropljani da ne budemo uplašeni od invazije tih fanatika?“

 

 „Zašto Evropa ubija samu sebe?“

 

 

„Ali zašto Evropa ubija samu sebe?“, pitam. Čak i MMF, po konzervativnim izvorima, predviđa da će u sledeće dve godine stići četiri miliona migranata, i svi hoće u Nemačku!“

 

„Jeste li čuli za Kudenhova – Kalergija?“

 

 

„Naravno. To je austrijski grof, kojeg zovu ocem Evropske Unije. On se borio za eliminisanje granica u Evropi, za disoluciju nacija, jedinsvenu monetu i jedno državljanstvo. Neka vrsta anti Hitlera. Borio se za čistu rasu i eksterminaciju Jevreja. A Kalergi je naprotiv, verovao da evropska rasa mora da bude stopljena sa drugim nacijama. Sanjao je da će „buduća evropsko-crnačka rasa, kao stari Egipćani, zameniti različitost naroda različitošću ličnosti“. Podeliti čovečanstvo na „većinu ljudi“ i „kvalitetne ljude“. Što se ovih poslednjih tiče, tu je uvek mislio na Jevreje, verujući da će oni postati liderska elita Evrope. Sada je EU izmislila medalju u čast Kudenhova-Kalergija, koja je inače dodeljena Merkelovoj“.

 

„Da li vas to iznenađuje“, pitala sam g. Vebera. „Sve ide po planu. Masovne invazije migranata će u stvari uništiti i rastvoriti evropske nacije. Deca boje kafe i nemačke žene koje navodno čekaju da ih afrički muškarci usreće“.

 

„Ali to će dovesti do uništenja Nemačke, i ostale države će pasti zajedno sa njom!“

 

„Naravno. Ali Nemačka je okupirana teritorija i nema nezavisnu politiku. Otkako se završio Drugi svetski rat, mi još uvek nemamo mirovni ugovor! Ako smo posle Prvog svetskog rata potpisali ponižavajući Versajski ugovor, koji je prouzrokovao Drugi svetski rat, sada nemam nikakav ugovor. Svake godine Nemačka plaća 30 milijardi Americi za njenu okupaciju. To je u budžetu za održavanje američkih baza, uključujući i najveću – Ramštajn.“

 

„Postoji jedan tajni kancelarski akt“, rekoh. „Da li iko zna šta u njemu piše?“

 

„Naravno. Svaki nemački kancelar, pre nego što da zakletvu, mora da potpiše taj tzv kancelarski akt. Sadržaj tog dokumenta se drži u potpunoj tajnosti, a Ministar za specijalne zadatke (1972-1974), Egon Bar, koji je bio blizak Viliju Brantu, nije ništa otkrio. Video ga je svojim očima. Ubrzo je preminuo, ali ne zato što je okrio tajnu. Ne, on se žurio da narodu otvori oči jer je znao da će ubrzo umreti. Svaki nemački kancelar mora da potpiše da će direktno raportirati američkom kongresu i predsedniku SAD i da ne smeju da urade ništa što bi škodilo interesima Amerike.“

 

(Takođe, tajni ugovor iz 1949. godine između zapadnih saveznika i Nemačke, podrazumeva da saveznicima pripadaju nemačke novine, radio i televizija sve do 2099. godine, a nemačke rezerve zlata pripadaju SAD).

 

„Ali to je apsurdno! Amerika je okupirala Nemačku, a Zapadna Nemačka je okupirala Istočnu Nemačku kada su otišle sovjetske trupe!“

 

„Tako je. Istočna Nemačka je izgubila sve. Kada je Istočna Nemačka odlučila da postane deo ujedinjene Nemačke, imali su veliku proizvodnju, zaposlenost, besplatnu socijalnu pomoć i zdravstveno osiguranje. Kol im je obećao bolji život, ali su ih pokrali. Cela proizvodnja Istočne Nemačke je uništena kako bi se izbegla konkurencija. 40 posto najkvalitetnije zemljoradničke zemlje sada pripada strancima koji na njima seju svoje GMO biljke“.

 

„Izgleda da su Zapadna i Istočna Nemačka neprijatelji?“. Bila sam iznenađena.

 

„Nismo neprijatelji. Mi smo idioti, manipulisani idioti. Pre dve godine sam pročitao izveštaj sa Oksfordskog Instituta koji kaže da će u bliskoj budućnosti 50-51 posto radne snage u Nemačkoj biti bez posla. Ko zaista zna? Dobitnici Nobelove nagrade? Kako 20 miliona radnih mesta može od jednom da nestane? Pre mesec dana sam dobio odgovor. U Nemačkoj, struktura ekonomije je odlična. Više od 80 posto su jaka mala preduzeća. A samo 15 posto su velika preduzeća, uglavnom u proizvodnji automobila. Ali polovina tih malih preduzeća su povezana sa velikim firmama, radeći po njihovim narudžbinama. Uništite nemačku industriju automobila, i uništićete polovinu radnih mesta. Šta rade Amerikanci? Štampaju pare bez pokrića i kupuju sve obećavajuće firme po svetu sa papirom koji se zove dolar. Ali su se sapleli o Folksvagen. Ne možete tek tako da ga kupite jer postoje akcije koje pripadaju manjinskim akcionarima. Onda su Amerikanci izmislili nešto novo: optužili su firmu za zagađivanje vazduha i poslali je pred sud. Ovo je bio veliki skandal. Direktor proizvođača automobila je dao ostavku. Sada je jasno kako će SAD da unište nemačku industriju i 20 miliona radnih mesta. Ono što ne budu mogli da kupe, pomešaće sa blatom, uništiće i onda ga tiho kupiti za male pare.“

 

 „Naša jedina šansa je Rusija“

 

„Znači, nema nade za Nemačku?“

 

„Možda su naša jedina šansa Rusi koji pokušavaju da sagrade multipolaran svet. Za Ruse je važno imati globalan pogled na svet. Najbolje vreme za Ruse i Nemce je bilo kad smo se zajedno borili protiv Napoleona. Kada su se ruski Kozaci šepurili na konjima u Lajpcigu. Ali sam pesimista.“

 

„Hajde da zaboravimo političke teme. Objasnite mi, kao muškarac ženi, šta se zaista desilo u Kelnu? Slušala sam priče svedoka. Na novogodišnje veče, u restoranu, žena u plaču utrčava sa pocepanom svečanom haljinom i viče kako su je silovali. Dali su joj rakiju i rekli joj da se smiri. Ostali su nastavili sa slavljem. Da se to desilo u ruskom restoranu, čak i u slavljeničkoj noći, sigurna sam da bi svi muškarci povikali „Idemo da ih bijemo!“, i uzeli bi stolice i prazne flaše i otišli bi da tuku tirane.“

G. Veber je uzdahnuo.

 

„Nemačkim muškarcima su odsekli muda. Nesposobni su da štite svoje žene. Ja sam muškarac stare generacije. Kada se ja noću šetam sa svojom ženom, ona neprestano drhti jer se plaši da se u nekom trenutku ne potučem sa nekim. Ako se neki stranac približi na razdaljini manjoj od dužine ruke, ja to smatram kao napad. Tako da ću ih prebiti – bolno i odmah. Uvek napadaj prvi.“

 

„Da, ali to ste vi. Šta se desilo sa omladinom? Nemački mačizam je mrtav?“

 

„Već dugo. I mislim da će Nemačka otići istim putem. Video sam u nemačkim novinama mape koje pokazuju pad Nemačke. To je znak. Ovo je treniranje stanovništva na najgore moguće posledice. Mislim da će Bavarska preživeti sa podrškom Austrije.“

 

„Kako to mislite!“, upitah. „Videla sam u Minhenu mlade budale kako viču da bi Nemačka trebalo da bude obojena!“

 

„Bavarska nije Minhen. Bavarska, to su gradići gde ljudi još uvek nose one kožne pantalone, šorceve, kapute i bavarske šešire. Bavarci su jedina nacija u Nemačkoj koja je sačuvala poštovanje. Oni hrane državu. Čak prave pivo po receptima iz 16. veka.“

 

„A šta je sa Pruskom? Sa Istočnom Nemačkom?“

 

„Pruska je nestala sa karte. Ali Pruska nije rasa ni pleme, Pruska je duh. U duhu sam pravi Prus. Kao Bizmark. Samo bi duhovna regeneracija mogla da spasi Nemačku. Nažalost, ne sve, samo deo.“

 

P.S. Skoro sam gledala dirljiv film o migrantima, o sudbini mladih arapskih žena koje su ostale udovice sa decom u naručju, koje su krenule u Nemačku. Najupečatljiviji su bili njihovi razgovori preko skajpa. Histeričnu majku pitaju o zdravlju ćerke i unuke. A ona samo viče: „Ne napuštaj svoju veru! Oko tebe su sada bezbožnici!“ To je jedina stvar koja zanima majku. Gledam lepo lice jedne žene izbeglice – velike tople oči, pune senzualne usne, i razmišljam: šta ako se zaljubi u običnog Nemca i uda se za njega? Nema sumnje u to kakvu sudbinu mogu da očekuju. Porodica je prokleta. To bi bio najbolji scenario. A najgori – poslali bi ubicu, nekog brata koji želi osvetu, koji bi ih oboje ubio. A lokalni imam bi pohvalio to ubistvo u džamiji kao nešto što je po Božijoj volji. Kao imam u Kelnu koji je optužio žene da su same provocirale napadače mirisom parfema i oskudnom odećom.

 

Dakle, šta je sa nemačkim Mišelom? Ništa. Pojavljuje se na televiziji i saznaje da je u Nemačkoj sve mirno. I svaki Mišel će sa novim demokratskim zakonima biti nazvan Mustafa.

 

Prevod: Svetlana Maksović

Izvor: Fort Russ / Kosmolskaja Pravda

Povezani tekstovi