jun 21, 2018

Na granicama nepoznatog – Nikola Tesla

Poslednjih godina, ne samo kod nas, već svuda u svetu, sve je veće interesovanje za život i rad srpsko-američkog naučnika Nikole Tesle. Ruski dokumentarni film „Gospodar sveta“, posvećen radu i životu ovog naučnika, doživeo je izuzetan uspeh, a autor filma, između ostalog navodi: U istoriji sveta postojala su samo dva velika čoveka. Jedan je Leonardo da Vinči, drugi je Nikola Tesla.

Rođen je u Smiljanu, 10. jula 1856. godine u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle. Kao i mnogima u tom vremenu, bilo mu je unapred namenjeno da nasledi oca, odnosno da nastavi sveštenički poziv, pa su ga krstili i upisali u knjige pod imenom Nikolaj Tesla, što je on nešto kasnije promenio. No, priča o odrastanju najpoznatijeg Srbina, sigurno je mnogima poznata, pa ćemo se ovom prilikom osvrnuti na njegov kasniji život, na period od 1884. godine, kada je otputovao u obećanu zemlju kako bi ostvario svoju životnu misiju.

Njegov odlazak u Ameriku nije bio slučajan. Nakon rada u jednoj kompaniji u Francuskoj, sa preporukom tadašnjeg direktora kompanije Čarlsa Bečelora, Tesla odlazi kod Edisona i predaje mu preporuku, ne znajući sadržaj teksta. U preporuci je pisalo „Poštovani gospodine Edison. Ja sam u životu upoznao samo dva velika čoveka. Jedan ste vi, a drugi je ovaj mladi čovek koji stoji ispred vas“. Navodno, veliki i svetski poznati Edison, ove reči je prihvatio sa dozom sumnje i ljubomore, ali je ipak odlučio da mu pruži šansu, pa je Nikola počeo da radi u njegovoj laboratoriji.

 

 

Učenik je pobedio svog učitelja

Vremenom, uspesi su nizali jedan za drugim, a Tesla je svakodnevno zadobijao poštovanje najuticajnijih ljudi tog vremena. Međutim, kao i svugde, dva genija se retko podnose, naročito ako su im vizije i metodi rada drugačije, pa je bilo pitanje trenutka kada će doći do velikog obračuna. Ipak, do prvog, u nizu mnogih obračuna, nije došlo zbog genijalnosti, već kao i u svakom kapitalističkom sistemu, problem je bio novac. Naime, kada se generator na jednom brodu pokvario, najboljim mehaničarima tog vremena bilo je potrebno sedam dana kako bi ga popravili, a činjenica da je brod morao hitno morao da isplovi dodatno je povećala ulog. Tesla, siguran u sebe i hrabar, kao i uvek, rekao je da bi on taj kvar otklonio najviše za jednu noć, što je Edisona navelo da se možda delimično i podsmehne mladom naučniku i ponudi mu 50 000 dolara nagrade. Naravno, generator je bio popravljen za jednu noć, a kada je Tesla zatražio obećani novac, Edison je odgovorio:
„Gospodine Tesla, vi očigledno ne poznajete dovoljno američki humor.“


Tako se završila saradnja najpoznatijeg američkog naučnika i najveće mlade naučne nade. Da je mogao da pretpostavi šta će se kasnije desiti, Edison bi mu verovatno isplatio mnogo više od obećane sume, jer uskoro započinje pravi naučni rat između dvojice nekadašnjih saradnika. A rat će se voditi između naizmenične i jednosmerne struje. Kako se Edisonova jednosmerna struja nije mogla prenositi na velike daljine, Tesla, bez obzira na spletke i podmetanja, kojima je Edison bio sklon, odnosi pobedu u ratu i konačno postaje priznat i poznat širom planete. Bio je to dan kada je učenik pobedio svog učitelja.

 

 

Bitka sa Markonijem

Tesla je ubrzo izgradio svoju laboratoriju, zahvaljujući ogromnim donacijama bogatih ljudi koji su u
njemu videli mogućnost velike zarade. Zapošljavao je mlade i talentovane naučnike, započeo druženje sa najuticajnijim ljudima u Americi, među kojima se posebno isticao američki pisac Semjuel Langhorn Klemens, poznatiji pod pseudonimom Mark Tven. U nekoliko navrata, naučnik je napomenuo da u Tvenovim spisima vidi mnogo više od običnih čitalaca, pa je zahvaljujući tome, kada je bio teško bolestan, uspeo da ozdravi, jer su reči ovog izuzetno cenjenog i poznatog pisca bile lekovite.

U tom periodu, u njegovu laboratoriju, dolazi mladi Italijan Markoni, kod kojeg Tesla primećuje veliki talenat i potencijal. Za razliku od Edisona, uključuje ga u rad na najvažnijim izumima. Markoni se javno hvalio da mu je najveće znanje upravo preneo Tesla, što se posle izvesnog vremena zaista ispostavilo, kada je Nikola Tesla izrekao čuvenu rečenicu „Nije mi žao što su ukrali moje ideje. Žao mi je što nisu imali svoje.“ Ta rečenica je bila upućena upravo Markoniju, koji je u međuvremenu napustio Teslu i započeo samostalan rad.

„Dobar je momak taj Markoni. On u svom radu koristi čak dvanaest mojih patenata,“ izjavio je Tesla prilikom komentarisanja rada mladog Italijana. Međutim, kao usud, kao da vreme mora da zatvori neki svoj krug, dolazi do rata sa Markonijem, koji se po snazi i borbi može uporediti sa onim sukobom protiv Edisona. Naime, povod sukoba bio je patent za radio, koji je zapravo bio Teslin, ali je Markoni iskoristio priliku da uz radio patentira zvučnike kao združeni patent i da ga tako predstavi kao svoj. Usledila je tužba, koju je podigao Nikola Tesla i za koju su svi ljudi od nauke, tog vremena, bili sigurni da će potvrditi Teslin višegodišnji rad.
Međutim, ono što se dešava u narednim danima, verovatno će možda i nažalost, predstaviti jednu srpsku priču, koja se prenela preko okeana i doprinela da se istorija, po ko zna koji put, ponovi, ali i istorija sukoba učitelja i učenika. Nažalost, i u ovom slučaju, učenik je ponovo pobedio učitelja.

 

 

Sukob dva Srbina

Kao veštaka u sukobu Tesle i Markonija, sud je pozvao najmoćnijeg Srbina tog vremena, Mihajla Pupina, cenjenog profesora Kolumbija univerziteta i naučnika koji je dobro poznavao obojicu sukobljenih. Za razliku od Tesle, koji nikada nije posegnuo za novcem ili moći, već samo za uzvišenim idejama, Pupin je bio veoma bogat i moćan čovek, ugledni član masonske lože, ali u političkom smislu izuzetno uticajan. Zbog toga je sud smatrao da će svojim znanjem i uticajem upravo Pupin dati poslednju reč na ovaj iznenadni sukob. No, ono što sud nije znao, ili su imali informacije, ali ih prećutali, jeste da je Pupin imao ogromnu i direktnu finansijsku korist ukoliko se patent proglasi kao Markonijevo delo.

 

Na svedočenju Mihajlo Pupin tvrdi da je Teslina tužba neosnovana, jer je patent Markonijev, a kao vrhunac predlaže psihijatrijsko veštačenje za Teslu, jer je navodno potpuno poludeo. U jednom pismu prijatelju, Tesla navodi da je Pupin čovek mentalno niskih karakteristika, kao i da je patent dao „našem neprijatelju“. No, vrhunac mržnje i zavisti Pupina prema Tesli događa se nekoliko godina kasnije, kada Pupin nije podržao Teslinu nominaciju za Nobelovu nagradu, što je Teslu navelo da se potpuno povuče iz javnosti.

Pomirenje dvojice velikana u Americi pokušali su mnogi, međutim Nikola Tesla je to svaki put sa gađenjem odbijao. Pamte se reči vladike Nikolaja, kada je pokušao da ih izmiri i njihov uticaj iskoristi za pomoć Srbiji u Velikom ratu. „Nikad mi u životu nije bilo neprijatnije,“ rekao je nakon sastanka sa Teslom, sa kojim je u kasnijim godinama postao veliki prijatelj.

 

No, na samrti, poslednja želja Mihajla Pupina, bila je da nasamo razgovara sa Teslom. Službenici tadašnje Jugoslovenske ambasade, pozvali su Teslu, koji je posle mnogo premišljanja posetio Pupina. Govore da je Tesla ušao u sobu sa rečima „Gde si stari prijatelju“, i da im se činilo da Pupin sve vreme plače, mada niko nije uspeo da čuje nijednu reč njihovog razgovora.
Dva dana nakon Tesline posete, Pupin je preminuo.

 

 

Smrt obavijena velom misterije

Kao i život, smrt Nikole Tesle, potpuno je misteriozna, iako mnogi pribegavaju zvaničnoj verziji, koja govori da je Tesla preminuo na pravoslavni Božić 1943. godine.

Oto Skorcenji, elitni ubica nacističke Nemačke

Ipak, mnogi detalji bacaju sumnje na zvaničnu verziju, na prvom mestu intervju Ota Skorcenjija, najsposobnijeg i najboljeg ubice nacističke Nemačke, koji je sedamdesetih godina prošlog veka izjavio da je on lično zadavio Teslu. Skorcenji je bio, verovatno i najbolji i najpoznatiji ubica i obaveštajac tog vremena, a koliko je bio sposoban, govori da je imao kontakte u svim svetskim tajnim službama, pa mu je to omogućilo da dočeka duboku starost i umre prirodnom smrću.

Kada su ga saveznici uhapsili i osudili, pobegao je iz zatvora u Frankovu Španiju, gde je dobio španski pasoš. Inače, Skorcenji je najpoznatiji po akciji oslobađanja Musolinija 1943. godine, što se smatra jednom od najbolje isplaniranih i izvedenih akcija svih vremena, a mnogi bitni i veliki ljudi su živote završili upravo zahvaljujući sposobnostima ovog Austrijanca.

Naime, Tesla je mesecima pre svoje smrti tražio prijem u Beloj kući, sa rečima da je pronašao oružje koje će zaustaviti sve moguće ratove. Prijem je zakazan za 8. januar, dan posle Tesline smrti. Njegov rođak, Savo Kosanović, sin njegove sestre, krenuo je u posetu 6. januara, ali ga je policija zaustavila na ulici i navodno zbog nepotpunih isprava privela, pa je noć proveo u policijskoj stanici. Kada se ispostavilo da su mu isprave validne, pušten je na slobodu. Tesla je tada već bio mrtav.

 

 

Misterije i čuda

I nakon smrti, postoji mnogo nepoznanica. Zna se da su mnogi spisi nestali iz Tesline sobe, u hotelu Valdorf Astorija, da su u sobi neko vreme proveli agenti FBI, međutim čudno je kako danas, osim fotografija ne postoji nijedan video snimak Nikole Tesle i nijedan tonski zapis njegovog glasa, iako je to bilo vreme kada se već pojavio film u boji, a Nikola Tesla nije bio nepoznata ličnost, već izuzetno cenjeni naučnik samo sa čudnim načinom života.

Nikada se nije rukovao sa ljudima, verujući da se tako prenose bolesti, a on sam je tvrdio da će živeti 146 godina. Bio je visok 199 centimetara, piskavog glasa, veoma niskog tona. U mladosti su ga žene obožavale, ali ih se klonio, osim kada je u pitanju Katarina Džonson, supruga njegovog prijatelja, sa kojom je ostvario neku vrstu duhovne veze. Poznate su i njegove reči „Nikada ne veruj sjaju u očima žene, to samo svetlost prodire kroz njenu šuplju glavu.“

Bio je fasciniran golubovima i brojem 3. Brojevi hotelskih soba u kojima je odsedao morali su biti deljivi sa tim brojem, a govorio je da u mnogim trenucima osame razgovara sa mrtvima, najčešće sa Tvenom i Morganom. Imao je mnogo rituala, naročito kada je u pitanju pribor za jelo, bio je vegetarijanac, a sklanjao je pogled od ženskih minđuša, koje su u njemu izazivale nemir.

Pre početka Prvog svetskog rata, objavio je članak, sa tabelom, u američkim novinama, gde predviđa, na osnovu broju vojnika, ekonomije i vojske, trajanje Velikog rata, za koji kaže da će trajati između 4,5 i 5 godina. Tada je svet verovao da će rat trajati samo do Božića 1915. godine.

Njegova poslednja želja bila je da mu na sahrani sviraju pesmu „Tamo daleko“, koja ga je podsećala na Kolubarsku bitku, o kojoj je često govorio i za koju se posebno interesovao.

 

 

Epilog

Vrhovni sud SAD, samo nekoliko meseci nakon njegove smrti, obavio je novo veštačenje i utvrdio da Pupinovo svedočenje nije bilo tačno. Patent je proglašen kao Teslino delo.
Iako naučnik nije doživeo taj trenutak, njegove reči, kojima je propratio taj sudski proces, govore da je video mnogo više od običnih smrtnika:
„Sadašnjost je njihova, ali je budućnost moja, za koju sam toliko ozbiljno radio.“

 

 

Slaviša Pavlović,

Za dokumentarni serijal Azbučnik identiteta 2015,

www.slavisapavlovic.com  

Pogledajte Azbučnik identiteta, emisiju posvećenu Nikoli Tesli.

Povezani tekstovi