avgust 22, 2019

Novi put svile: kineske investicije u Duizburg

Kineske aktivnosti u Srbiji i regionu uznemiravaju Brisel. Pritom je Peking na jedan grad u blizini evropske metropole već odavno bacio oko. U nemačkom Duizburgu zadovoljni su zbog ulagača s Dalekog istoka.

Duizburg je grad sa vekovnom trgovačkom tradicijom. To je grad u kome se nalazi najveća rečna luka na svetu i nekad je bio deo legendarnog srednjevekovnog trgovačkog saveza Hanza. Tuda je prolazila i trgovačka ruta od Briža pa sve do Rusije.

Danas posrnula industrijska metropola na ušću reke Rur u Rajnu sada se ponovno našla na jednoj važnoj kopnenoj ruti. Jedan rukavac novog kineskog Puta svile završava upravo tu, na obali Rajne, na krajnjem zapadu Nemačke.

To da se Duizburg priprema za novu, „kinesku eru“, najbolje se vidi u kancelariji Gabrijele Riken: na konferencijskom stolu naređane su kineske knjige, ne zidu visi plakat sa jednom kineskom pesmom… I mnogi drugi detalji prostoru daju orijentalni karakter.

Rikenova je direktorka gimnazije „Maks Plank“ i iza sebe ima jednu važnu odluku. „Od sledeće godine učenici će ovde od sedmog razreda, pored francuskog i engleskog, da uče i kineski“, ponosno kaže direktorka. „Razvoj događaja je nedvosmislen: Kina je nezaobilazna, bilo da se radi o ekonomskim ili kulturnim projektima.“

Mej Lin-Šlag već predaje kineski za đake viših razreda. Kaže kako su učenici fascinirani kineskim, posebno tonalitetom, ali i znakovnim pismom.

„Firmama u Duizburgu će dobro doći kadar sa znanjem kineskog“, zaključuje direktorka Gabrijele Riken.

Sve je počelo pobratimstvom

Kineska budućnost na Rajni i u Rurskoj oblasti već je počela: u Duzburgu studira više od 2.000 kineskih studenata, preko 100 kineskih preduzeća tu je „bacilo sidro“, a grad čak ima poverenika za kineska pitanja.

Gabrijele Riken, direktorka gimnazije „Maks Plank“ u Duizburgu
Gabrijele Riken: Kina je nezaobilazna

Sve je počelo pre 37 godina kada su se Duizburg i Vuhan (danas grad sa više od deset miliona stanovnika) zbratimili. Kineski poverenik Johanes Pflug trlja ruke zbog novog projekta. Izgleda da se pronašao investitor koji će da uloži novac u ogromno prazno područje tik do glavne železničke stanice.

Duizburg je jedan od onih gradova-problema kojima, kao ni čitavoj Rurskoj oblasti, nakon propasti teške industrije baš ne ide ružičasto. Nezaposlenost je tu 11 odsto, gotovo tri puta više nego što je prosek na nivou Nemačke.

Najsvetlija tačka je rečna luka u kojoj je u poslednjih dvadesetak godina otvoreno 7.000 novih radnih mesta – i to zahvaljujući činjenici da tu završava jedan od rukavaca Novog puta svile kojim se Kina povezuje sa Evropom. Luka u Duizburgu igra posebnu ulogu u tom projektu.

„Mi smo povezani s dvanaestak velikih gradova u Kini. Već sad se 30 odsto teretnog železničkog saobraćaja između Evrope i Kine obavlja preko luke u Duizburgu“, kaže direktor luke Erih Štake. Već sada neki tvrde da je Duizburg u Kini poznatiji od Berlina.

Pritom je u luci veoma brzo uočljivo ko je u svemu tome (bar za sada) „pobednik“ saradnje. Na tri uvezena kontejnera iz Kine, samo jedan odlazi nazad pun robe.

Specifičnosti poslovanja s Kinom

Ali uprkos tom nesrazmeru, u Duizburgu nije lako pronaći nekoga ko bi kritikovao odnose sa Kinom. Za većinu je Kina garant za budućnost, uprkos napetostima Pekinga i Vašingtona.

Ipak, Tomas Patloh, advokat koji savetuje nemačka preduzeća koja posluju sa kineskim partnerom, ukazuje da nemački preduzetnika često umeju da budu naivni. „Nemci su ekstremno naivni kada je reč o saradnji s kineskim partnerima. I loše informisani, mnogo lošije nego kineska strana. I tehnika pregovaranja, koja u Kini spada u opštu kulturu, ovde se ne shvata dovoljno ozbiljno“, kaže Patloh.

Kineski poverenik Pflug svestan je svega toga, ali ukazuje na to da su se kineski partneri do sada pokazali kao potpuno fer. Ipak, kinesko tržište još uvek je veoma zatvoreno i teško pristupačno. Patloh smatra da bi s Kinezima posebno trebalo biti oprezan kada su u pitanju osetljiva područja, poput osiguranja podataka ili telekomunikacija.

I u gradskoj upravi Duizburga tu su malo oprezniji. Gradski opunomoćenik za digitalizaciju Martin Murak poslednjih meseci često je bio na meti kritika zbog činjenice da je u ostvarenju projekta „Duisburg Smart City“, glavni partner niko drugi do Huavej – koncern koji se u poslednje vreme našao na međunarodnom udaru kritika zbog navodne bliskosti s vladom u Pekingu.

Martin Murak, gradski opunomoćenik za digitalizaciju Duizburga
Martin Murak: Ako Nemačka vlada odluči da se više ne sarađuje sa Huavejem, naravno da ćemo se toga držati

„Huavej je samo jedan od mnogih partnera i Huavej nema ekskluzivno pravo. Osetljivi podaci ionako se nalaze na lokalnom serveru, a ne u rukama Huaveja“, pravda se Murak. I čudi se tome što je gradska većnica u Duizburgu odjednom postala poprište međunarodne politike. „Ako Nemačka vlada odluči da se više ne sarađuje sa Huavejem, naravno da ćemo se toga držati“, kaže Murak.

Teško do poverenja

Advokat Patloh smatra da je nepoverenje na relaciji Istok-Zapad u poslednje vreme enormno poraslo – posebno kada se radi o ličnim podacima. Svima bi, naglašava, moralo da bude jasno da kompanije poput Huaveja „ne mogu da kažu ne“ ako kineske vlasti od njih nešto traže, pa čak i kada se pritom radi o podacima koje zapadni partneri smatraju osetljivim.

Duizburg je dobar primer za grad bez previše perspektiva koji profitira od kineskog partnerstva. Iskustva jesu dobra, ali ipak bi trebalo priznati da se partneri slabo poznaju.

U kancelariji kineskog poverenika Pfluga nalazi se jedna zastavica s kineskim znakovima. „Tu je ispisano moje ime“, kaže ponosno. Pored te zastavice je još jedna na koji su dva znaka. A šta oni znače – to ne zna.

Izvor/DW

Povezani tekstovi