oktobar 17, 2018

Obeleženo 17 godina od ubistva Ćuruvije

Polaganjem venaca i paljenjem sveća u Svetogorskoj ulici 35, kod spomen ploče, danas je obeleženo 17 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Vence su položili članovi porodice, prijatelji i kolege predstavnici UNS-a i NUNS-a, ministar za informisanje i kulturu Ivan Tasovac.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović rekao je da 17 godina traje borba za istinom i pravdom i da je u toku sudski proces koji bi trebao da da odgovor šta se tačno desilo tog 11. aprila 1999. godine u prolazu u Svetogorskoj ulici kada je ubijen Ćuruvija.

„Nisam zadovoljan brzinom procesa i pažnjom javnosti“, rekao je Ćuruvija novinarima i dodao da sudski postupak mora dati odgovor osim toga ko je povukao oroz i ko je nalogodavac ubistva, jer kako kaže pravda bez istine ne vredi mnogo.

Predsednica UNS-a Ljilja Smajlović kaže ima lični dug prema Slavku Ćuruviji jer je mogla u njegovim novinama „Evropljanin“ da piše ono što misli i ono u šta veruje, ali mu i srpsko novinarstvo duguje mnogo.

Ministar za informusanje i kulturu Ivan Tasovac kaže da je interes ministarstva i Vlade Srbije da ubistvo Ćuruvije dobije svoj sudski epilog i da počinioci budu kažnjeni, ali da se rasvetli i politička pozadina tog zločina.

„Tek u mandatu ove vlade , juna prošle godine počelo je suđenje optuženima za ubistvo Ćuruvije“, rekao je Tasovac i dodao da je bezbednost novinara jedan od prioriteta Vlade Srbije i da je važno da se i drugi slučajevi stradanja novinara dovedu do sudskih procesa.

On kaže da je Evropska komisija pohvalila Srbiju zbog rada Komisije za istraživanje ubistva novinara, kao i da će zaštita novinara biti jedno od važnih pitanja u pristupnim pregovorima Srbije sa EU u okviru poglavlja 23.

Predsednik Komisije za ispitivanje ubistva novinara Veran Matić kaže da je zadovoljan kako se odvija sudski proces, ali da nije zadovoljan dinamikom  i da će se nastojati da se izdejstvuje više ročišdta u toku meseca.

Supruga ubijenog Ćuruvije kaže da ne može da ocenjuje sudski postupak, ali da je jasno da se sada otkriva ceo manipulativni svet, ceo svet paradržavnih institucija i ono što je sistem totalitarne države.

„To je ono što se mora za budućnost demontirati. Da novinari imaju sigurnost i da mi kao građani imamo pravo na javnost. Bez javnosti nema demokratije“, rekla je Prpa.

Za ubistvo Slavka Ćuruvije su optuženi bivši načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, šef beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić, pripadnik tog centra Ratko Romić, dok jer Milan Kurak , koji se tereti da je neposredni izvršilac  u bekstvu.

Skupu su prisustvovali i poverenik za informacije Rodoljub Šabić, ombudsman Saša Janković, zatim Borka Pavićević, Gordana Suša, Đorđe Vlajić, Nadežda Gaće.

Šta se do sada zna  slučaju Ćuruvija

Ćuruvija je likvidiran 1999. godine u pasažu zgrade u Svetogorskoj ulici, a suđenje četvorici bivših pripadnika Državne bezbednosti optuženih za tu likvidaciju još je u toku.

Nakon više od 14 godina raznih predistražnih radnji i saslušavanja stotinak svedoka, zvanična istraga povodom ubistva Ćuruvije pokrenuta je 13. januara 2014. godine, nakon razgovora nekadašnjeg komadanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije sa tužiocem za organizovani kriminal.

Inače, Ulemek u posebno čuvanom delu požarevačkog zatvora Zabela, poznatog kao „Alkatraz“, služi kaznu od 40 godina zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, zlodela „zemunskog klana“, četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali i ubistva Ivana Stambolića.

On još nije saslušan na suđenju, koje se odvija u Specijalnom sudu u Beogradu, da bi javnost mogla da čuje šta je tačno rekao tužiocu, a nakon hapšenja Radonjića i Romića, tadašnji tužilac Miljko Radisavljević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije saopštio:

„Danas uhapšeni Ratko Romić i Milan Radonjić su zajedno sa Radetom Markovićem ubili Ćuruviju. Do ovih informacija smo došli na osnovu iskaza svedoka koji je odlučio da progovori. U pitanju je Milorad Ulemek Legija, koji za iznošenje ovih saznanja nije ništa tražio zauzvrat. A on je bio jedan od ključnih aktera u tom periodu“,  rekao je Radisavljević.

Tako su nekoliko meseci kasnije za ubistvo Ćuruvije optuženi nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnik tog centra Ratko Romić, dok je Milan Kurak, koji se tereti da je neposredni izvršilac ubistva u bekstvu i njemu se sudi u odsustvu.

Radonjić i Romić se nalaze u pritvoru od hapšenja u januaru 2014. godine.

Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Marković i Radonjić se terete za krivično delo podstekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo.

Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu životnu partnerku Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“.

Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je nakon ubistva, saopštilo je da je Ćuruvija „lišen života iz vatrenog oružja, od strane nepoznatih izvršilaca i da radnici Sekretarijata u Beogradu intenzivno tragaju za počiniocima ovog krivičnog dela“.

Na osnovu podataka koji su objavljeni iz tajnog policijskog dosije „Ćuran“, saznalo se da je Ćuruviju i njegovu suprugu do neposredno pred njegovu smrt pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti, a mnogi od njih su već svedočili i na suđenju pred Specijalnim sudom.

Među svedocima su osim pripadnika DB-a, i brojni političari, članovi Ćuruvijine porodice, ali i pripadnici zemunskog klana, kao što je Miloš Simović, koji kao i Marković i Ulemek, u „Alkatrazu“ služi višedecenijsku kaznu zatvora.

Više od decenije se spekulisalo da je bivša liderka JUL-a i žena Slobodana Miloševića, Mirjana Marković, naručila Ćuruvijino ubistvo, ali tih navoda nema u optužnici.

Prelević: Ćuruvijine ubice nisu otkrivene zbog sukoba u DOS

Izvršioci i nalogodavci ubistva novinara Slavka Ćuruvije ni 17 godina posle nisu poznati, a nekadašnji koministar unutrašnjih poslova u prelaznoj Vladi Srbije s kraja 2000. godine Božo Prelević ocenjuje da je razlog tome  sukob između DS i DŠ posle petooktobarskih promena.

Kako je Prelević povodom godišnjice ubistva vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanin, 11. aprila 1999, podsetio za Tanjug, privremeno formirana operativna grupa MUP-a „Poskok“ veoma brzo je došla do podataka da ubistvo Ćuruvuje ima veze sa Državnom bezbednošću.

„Očekivao sam da će to biti veoma brzo otkriveno, a onda je došlo do sukoba između DS i DS S i taj sukob demokratskih opcija se pokazao, do dana današnjeg, najpogubnijom stvari koja se desila od 5. oktobra. Sve je to vrvelo od raznih domaćih i stranih špijuna i „suflera“, koji su celu stvar „zamazivali““, rekao je Prelević.

Prema njegovim rečima, u svim istragama bilo je potpuno jasno da ubistvo Ćuruvije nije ni prvo, ni jedino koje, „preko ustaljenih kanala“, vodi ka supruzi tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, Mirjani Marković, ali za to je bilo potrebno da o tome neko svedoči, poput tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića.

„Setićete se mog velikog razmimoilaženja sa „mlađanim“ okruženjem premijera Đinđića, a to je da se Radetu Markoviću mora dati status svedoka saradnika da bi „otvorio“ 40 ubistava, koja su obeležila Srbiju. Tada su oni odlučili da je pametnije da ne znamo ko je to radio, a da njega imaju u zatvoru, što je, mislim, bilo potpuno besmisleno“, kazao je Prelević.

Prelević smatra da je jasno ko je dao nalog, kome se Ćuruvija zamerio i ko je bio ljut zbog njegovog boravka u Americi, i da sve to i „ozbiljan gimnazijalac vrlo brzo može da poveže“.

„Da Marković otkrije ko su nalogodavci nije smetalo samo bračnom paru Milošević, već i onima koji su ubijali, a neki od tih koji su ubijali su imali velikog uticaja na tadašnji DOS. Tu su se negde interesi ukrstili i na kraju to je kulminiralo i učešćem dela te jedinice u ubistvu premijera“, podvukao je Prelević.

On je dodao da se to naslućuje na osnovu iskaza pojedinih svedoka, ali da ostaje na nivou „rekla-kazala“, jer nije dokazano na sudu.

Zato danas, kako navodi, postoji „restauracija tog prethodnog sistema“, i sve dok te takva konstelacija stvari, neće se utvrditi ko je dao nalog za ubistvo Ćuruvije.

„Držim pesnice da postoje jaki dokazi, ali imam skepsu da je taj krucijalni dokaz vezan za davanje određenih ustupaka nekoga ko je bio dobar i sa Mirom Marković. Jedno veliko blamiranje bi bilo ako bi zbog nedostatka dokaza ljudi bili oslobođeni. A jedino gora stvar bi bila da sud ne sudi na osnovu dokaza, već na osnovu onoga što su mu rekli da presude“, smatra Prelević.

Prelević je istakao da bi voleo da Srbija ima čistu presudu, kako bi se, osim ubice, videlo i da li su i dalje aktuelne stranke u kojoj se neko odlučio da ubijanjem političkih lidera zadrži sebe na političkoj sceni.

„Ako jeste, takva stranka nigde na svetu ne bi mogla da se nađe na političkoj sceni. Ona bi morala da bude lustrirana, da joj se zabrani rad“, zaključio je Prelević.

Izvor: Tanjug

Povezani tekstovi