maj 24, 2018

Ruske firme odbacuju nazive na stranom jeziku

Restorani i prodavnice u Rusiji sve češće odbacuju svoje nazive na engleskom jeziku i umesto njih biraju ruske.

Donedavno su ulice Moskve i drugih velikih gradova u Rusiji bile pretrpane nazivima firmi na stranom jeziku. Sasvim obični restorani, kafei, hoteli i prodavnice nosili su nazive White Rabbit, Boston seafood&bar, Paris, Rendez-vouz, La Taverna…

Oni drugi, čiji naziv je bio razumljiv Rusima, trudili su se bar da ga pišu latinicom, ne bi li tako ostavili utisak zapadnog stila i sjaja. Međutim, u poslednje vreme ta tendencija se menja. Sve više restorana i prodavnica sada prelazi na ćirilicu i na čisto ruske nazive.

Inostranstvo u snovima

U Sovjetskom Savezu su ljudi živeli „iza gvozdene zavese”, tj. smatrali su da je na Zapadu sve prvoklasno i nedostižno, a samim tim i poželjno. Posle rušenja SSSR-a u Rusiji je zavladala „tržišna ekonomija”, tj. postalo je neverovatno moderno da sve ima engleski, francuski ili bar italijanski naziv. Čaj „Greenfield”, obuća «Chester», teksas odeća «Westland: American Spirit» ili popularna marka cipela «Carlo Pazolini” – sve to nema nikakve veze sa zapadnim kompanijama, ali kod potrošača se stvara utisak pripadnosti Zapadu.

Superelitno stambeno naselje „Belgravija” u centru Moskve usađuje u podsvest svojim prilično imućnim žiteljima da su kupili stan u Londonu, a novogradnja pod nazivom „Avenija 77” treba da izgleda skoro kao Menhetn.

Sankt Peterburg po tom pitanju ne zaostaje za Moskvom. I tamo postoje elitne zgrade „Marselj”, „Aleksandrija”, „Vena” („Beč”), „Venecija”, „Engleski bulevar”, „London Park”…

Kupujte rusku robu

Sada se situacija menja. Sve češće se odbacuju strani nazivi, a umesto njih se firmama i objektima daju ruska imena. Mnogi su konačno shvatili da naziv „London” nema nikakvo čarobno dejstvo. Osim toga, u poslednje vreme se sve više razmišlja o sopstvenom identitetu. Određenu ulogu je odigralo i naglo zahlađenje odnosa između Rusije i Zapada. Onaj ko je sebe ranije nazivao Moscow Cheesecake sada se zove „Masterskaя piroga”. U modi su i nazivi iz doba Carske Rusije, na primer „Сыроварня”, „Teremok”, „LavkaLavka”.

„Mi radimo u Rusiji. Dosadila nam je tema sa američkim nazivima”, kaže Ruslan Mihajlov, suosnivač pekare „Masterskaja piroga” „Naravno, nije teško imitirati ’mnogo jak’ brend pomoću engleskog naziva”, dodaje on. „Tako su radile mnoge ruske kompanije koje svoju robu proizvode u Kini. Mi smo ipak odlučili da stvaramo ruski brend”.

Tvorci ruskih brendova pokušavaju da uliju potrošačima težnju za kupovinom ruske robe, ali i da istaknu prednost kvaliteta i svežine domaćih proizvoda u odnosu na ono što dolazi sa Zapada. U pekari „Masterskaя piroga” kažu da uvozni „čizkejk“, koji moskovskim restoranima dostavljaju američke kompanije, može da stoji u zamrzivaču duže od godinu dana, a „Masterskaя piroga” insistira na sveže ispečenim proizvodima od prirodnih i svežih namirnica.

U istom pravcu razmišljaju i ljudi koji drže restoran domaće hrane „LavkaLavka”. Oni kažu da koriste samo ekološki čiste, prirodne i sveže namirnice domaće proizvodnje. „Mi lično poznajemo svakog poljoprivrednika od koga nabavljamo namirnice i znamo sve detalje o tome kako se gaje poljoprivredni proizvodi koje koristimo u restoranu. Fundamentalni princip našeg poslovanja je transparentnost porekla namirnica”, kaže se u jednoj od „zapovesti” ove firme.

Izvor: Ruska reč

Autor: Natalija Mašinistova

 

Povezani tekstovi